Ba­šta po­ro­di­ce Ge­gaj iz Su­ku­ru­ća o ko­joj sva­ko­dnev­no bri­nu brač­ni par Ni­ko­la i Ma­ri­ja sa kćer­kom Mo­ni­kom, za­slu­že­no je pro­gla­še­na za dru­gu naj­ljep­šu ba­štu u Pod­go­ri­ci jer se lju­bav i to­pli­na osje­ća­ju na sva­kom ko­ra­ku. Da ne zna­te da ste na otvo­re­nom, po­mi­sli­li bi­ste da je to ne­či­ji dom. A i je­ste dom- vi­no­gra­du od 300 sto­ti­ne za­sa­da vi­no­ve lo­ze, voć­nja­ku od 150 sta­ba­la naj­ra­zli­či­ti­jeg vo­ća, ja­bu­ka, kru­ša­ka, tre­ša­nja, vi­ša­nja... naj­ra­zli­či­ti­jem cvi­je­ću, pa i ku­ćim lju­bim­ci­ma- psi­ma, mač­ka­ma i ze­če­vi­ma....
Ne kri­je do­ma­ći­ca Mo­ni­ka Ge­gaj da ni­je la­ko bri­nu­ti o 5.000 kva­dra­ta ze­mlje, ali is­ti­če da to pred­ta­vlja pra­vo za­do­volj­stvo jer je to sa­mo još jed­na od ni­ti ko­je tro­čla­nu po­ro­di­cu ve­že sve ja­če.
- Iako smo naš po­ro­dič­ni dom sa­gra­di­li pri­je ne­pu­ne dvi­je go­di­ne, ima­li smo vi­zu­ju ka­kvo će­mo dvo­ri­šte ima­ti i nje­ga smo po­če­li da sre­đu­je­mo i pri­je ne­go smo ku­ću kre­nu­li da gra­di­mo. Sa­dio se voć­njak, tra­va, pla­ni­rao pro­stor za ljet­nji­ko­vac, pri­ku­plja­lo cvi­je­će.... Utka­li smo mno­go lju­ba­vi, pa­žnje, tru­da i ra­da u cje­lo­ku­pan pro­stor i kad smo ču­li da smo ušli u fi­na­le za naj­ljep­šu ba­štu, me­đu osam naj­bo­ljih, bi­li smo odu­še­vlje­ni- pri­ča Marija.
Ka­ko na­vo­di, iako se za li­je­pu i ured­nu ba­štu uvi­jek ve­žu spret­ne žen­ske ru­ke, naj­za­slu­že­ni­ji za odr­ža­va­nje ba­šte ipak pre­pi­su­je su­pru­gu Ni­ko­li ko­ji sva­ki slo­bo­dan tre­nu­tak is­ko­ri­sti da ne­što za­li­je, pre­mje­sti, do­da, uljep­ša...
- Za­ni­mlji­vo je da smo pu­no ide­ja za ure­đe­nje „ku­pi­li” sa pu­to­va­nja u ze­mlja­ma re­gi­o­na, da smo za­u­sta­vlja­li čak i auto­mo­bil da sli­ka­mo ne­či­ji ljet­nji­ko­vac, ne­ko cvi­je­će, a sa­da se to isto de­ša­va i na­ma. Ka­ko smo na ras­kr­šću dvi­je grad­ske op­šti­ne Tu­zi i Go­lu­bov­ci, bu­de do­sta auto­mo­bi­la i za­i­sta lju­di do­bro re­a­gu­ju na na­še dvo­ri­šte. Mi­šlje­nja smo da ne tre­ba po­seb­nu pa­žnju po­sve­ći­va­ti sa­mo unu­tra­šnjo­sti po­ro­dič­nog do­ma već i spo­lja­šnjo­sti. Za­i­sta je pra­vo uži­va­nje u ova­kvoj ba­šti uju­tru po­pi­ti ka­fu ili uve­če kad se oku­pi po­ro­di­ca da se su­mi­ra­ju de­ša­va­nja od tog da­na. Ta­ko po­sta­je­te ja­či i fi­zič­ki i du­hov­no. Očvr­sne­te kao po­ro­di­ca- iskre­na je Ma­ri­ja.
Iako ni­šta ne bi mi­je­nja­la ili do­da­la u dvo­ri­štu, Ma­ri­ja is­ti­če da od cvi­je­ća po­seb­no vo­li pa­da­ju­će vin­ke i mu­ška­tle ko­je joj sto­je oko prozo­ra i sve­mu da­ju po­seb­nu draž.
- To je cvi­je­će ko­je non stop cvje­ta, ni­je pu­no sku­po, a bo­je su im oča­ra­va­ju­će. Pri­tom, la­ko je za odr­ža­va­nje – po­ru­ču­je Ma­ri­ja.
Iz­bor naj­ljep­še ba­šte Pod­go­ri­ce, tre­ću go­di­nu za re­dom or­ga­ni­zu­ju Pr­vi ne­za­vi­sni por­tal glav­nog gra­da Vo­lim Pod­go­ri­cu i Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Pod­go­ri­ca, a od sle­de­će go­di­ne će se bi­ra­ti i naj­ljep­ša ba­šta ko­lek­tiv­nog sta­no­va­nja, kao i naj­ljep­ša ba­šta po­slov­nih obje­ka­ta.
S.R.