Po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Zden­ka Po­po­vić, Mo­mo Ko­pri­vi­ca, Da­ni­lo Ša­ra­no­vić, Va­len­ti­na Mi­nić i Dže­nan Ko­lić pod­ni­je­li su Ustav­nom su­du ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti od­re­da­ba no­vog za­ko­na ko­jim je ure­đen prav­ni sta­tus ko­ri­sni­ca na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce, na­kon što je taj sud oci­je­nio da za­kon na osno­vu ko­jeg su maj­ke ostva­ri­le pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du ni­je sa­gla­san sa Usta­vom. De­mo­kra­te su is­ta­kle da su uki­da­njem na­kna­da maj­ka­ma, osim Usta­va, pre­kr­še­ne i Evrop­ska kon­ven­ci­ja o za­šti­ti ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da, kao i Me­đu­na­rod­ni pakt Uje­di­nje­nih na­ci­ja o gra­đan­skim i po­li­tič­kim pra­vi­ma.
– Ova­kav na­čin iz­vr­še­nja Od­lu­ke Ustav­nog su­da do­sad ni­je za­bi­lje­žen u ra­du tog su­da, ni­ti u ra­du cr­no­gor­skog par­la­men­ta. Ospo­re­ni za­kon pred­sta­vlja za­vr­šni čin sce­na­ri­ja kre­i­ra­nog u du­žem vre­me­nu iz­me­đu Vla­de i Ustav­nog su­da, a na ogrom­nu šte­tu ko­ri­sni­ca pra­va na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce. Sce­na­ri­ja ko­ji ne­ma ni­šta za­jed­nič­ko sa po­što­va­njem prin­ci­pa vla­da­vi­ne pra­va, po­dje­lom vla­sti, de­mo­kra­ti­jom i za­šti­tom slo­bo­de i pra­va gra­đa­na – is­ta­kao je Go­šo­vić.
Pod­sje­tio je da je za­ko­nom iz av­gu­sta 2015. go­di­ne dr­ža­va ga­ran­to­va­la maj­ka­ma da pra­vo na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce pred­sta­vlja nji­ho­vo do­ži­vot­no pra­vo, a da je pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du, pri­mje­nom od­re­da­ba na­ve­de­nog za­ko­na, ostva­ri­la 22.051 maj­ka u Cr­noj Go­ri.
– Sa­gla­sno po­zna­tim prav­nim sta­vo­vi­ma Ustav­nog su­da, u po­stup­ku do­no­še­nja ospo­re­nog za­ko­na, Vla­da je bi­la du­žna da uva­ži le­gi­tim­na oče­ki­va­nja svih ko­ri­sni­ca pra­va na na­kna­du da im jed­nom pri­zna­to pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce ne­će bi­ti uki­nu­to na na­čin ko­ji bi ih sta­vio u ne­po­volj­ni­ju prav­nu i fak­tič­ku si­tu­a­ci­ju od one u ko­joj su bi­le ka­da su zbog pri­hva­ta­nja do­ži­vot­ne na­kna­de pre­ki­nu­le svoj do­ta­da­šnji rad­ni od­nos, ili su pre­ki­nu­le sa ko­ri­šće­njem pra­va na pen­zi­ju, ili se od­ja­vi­le sa evi­den­ci­je Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje. Pod­sje­ti­ću da je ri­ječ o prav­nim sta­vo­vi­ma ko­je je evi­dent­no is­pi­sa­la Vla­da, pred­sjed­nik Ustav­nog su­da ugra­dio u obra­zlo­že­nje Od­lu­ke, a za ko­je prav­ne sta­vo­ve su­di­je Ustav­nog su­da ni­je­su ni gla­sa­le. Me­đu­tim, su­prot­no čak i ta­kvim sta­vo­vi­ma Ustav­nog su­da, ve­li­ki broj ko­ri­sni­ca ovog pra­va ospo­re­nim za­ko­nom do­ve­den je u ne­po­volj­ni­ju prav­nu i fak­tič­ku si­tu­a­ci­ju od one u ko­joj su bi­le ka­da su zbog pri­hva­ta­nja do­ži­vot­ne na­kna­de pre­ki­nu­le svoj do­ta­da­šnji rad­ni od­nos – ob­ja­snio je Go­šo­vić.
On je is­ta­kao da je za­kon ko­jim su uki­nu­te na­kna­de su­prot­ne čla­no­vi­ma Usta­va ko­ji­ma je za­bra­nje­na sva­ka ne­po­sred­na ili po­sred­na dis­kri­mi­na­ci­ja po bi­lo kom osno­vu, te član 17 ko­ji ga­ran­tu­je da su svi pred za­ko­nom jed­na­ki, bez ob­zi­ra na bi­lo ka­kvu po­seb­nost ili lič­no svoj­stvo.
– Ospo­re­ni za­kon pra­ti­lo je ne­vi­đe­no prav­no na­si­lje u nje­go­voj pri­mje­ni. Rje­še­nja o ob­u­sta­vi is­pla­te na­kna­de maj­ka­ma ko­ja su stu­pi­la na sna­gu 30. ju­na ove go­di­ne do­ne­se­na su ta­ko da im ni­je omo­gu­će­no da uče­stvu­ju u po­stup­ku i šti­te svo­ja pra­va. Stu­den­ti pr­ve go­di­ne Prav­nog fa­kul­te­ta zna­ju da je u pi­ta­nju bit­na po­vre­da uprav­nog po­stup­ka, ko­ja u po­stup­ku po žal­bi ima za po­sle­di­cu po­ni­šte­nje do­ne­se­nog rje­še­nja. Ta­ko­đe, sa­gla­sno od­red­ba­ma čla­na 12 ovog za­ko­na, da­nom nje­go­vog stu­pa­nja na sna­gu mo­glo je bi­ti ob­u­sta­vlje­no iz­vr­še­nje sa­mo ko­nač­nih, od­no­sno pra­vo­sna­žnih rje­še­nja do­ne­se­nih pri­mje­nom ra­ni­je va­že­ćeg za­ko­na. Kod Uprav­nog su­da do­sad je pod­ne­se­no bli­zu 5.000 tu­žbi pro­tiv ko­nač­nih rje­še­nja Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja. U od­no­su na ta rje­še­nja, Uprav­ni sud, i po­red pro­te­ka vi­še mje­se­ci, još ni­je od­lu­či­vao ni­ti u jed­nom pred­me­tu. Za­to ni­jed­no rje­še­nje pro­tiv ko­jeg je po­kre­nut uprav­ni spor još uvi­jek ni­je pra­vo­sna­žno – po­ja­snio je Go­šo­vić.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca se osvr­nuo na me­đu­na­rod­no prav­ni aspekt.
– Za­kon o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­ja se ti­če na­kna­da za maj­ke ne mo­že iz­dr­ža­ti ni­ti je­dan test dis­kri­mi­na­ci­je ko­ji po­sta­vlja me­đu­na­rod­no pra­vo o za­šti­ti ljud­skih pra­va. Pr­vo, za­to što pra­vi raz­li­ku u tret­ma­nu maj­ki ko­je se na­la­ze u slič­noj i upo­re­di­voj si­tu­a­ci­ji. Dru­go, za­to što ne po­sto­ji objek­tiv­no i ra­zum­no oprav­da­nje za ovo raz­li­či­to tre­ti­ra­nje maj­ki. Tre­će, za­to što ni­je ni de­fi­ni­san va­ljan le­gi­ti­man cilj ko­ji se po­sti­že raz­li­či­tim tre­ti­ra­njem maj­ki, a ka­mo­li da je oda­bra­no sred­stvo pri­mje­re­no i sra­zmjer­no za ostva­re­nje le­gi­tim­nog ci­lja. Dru­gim ri­je­či­ma, dis­kri­mi­ni­sa­ne maj­ke su do­ve­de­ne u pre­tje­ra­no i pre­ko­mjer­no ne­po­vo­ljan po­lo­žaj u od­no­su na one ko­je su ostva­ri­le pra­vo – is­ta­kao je Ko­pri­vi­ca.
On je na­veo da se ana­li­zom spor­nog za­ko­na sa aspek­ta me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra o za­šti­ti ljud­skih pra­va ne­dvo­smi­sle­no iz­vo­di za­klju­čak da je pro­pi­si­va­njem da se pra­vo na na­kna­du ne pri­zna maj­ka­ma ko­je su pre­ki­nu­le rad­ni od­nos na od­re­đe­no vri­je­me stvo­ren no­vi osnov dis­kri­mi­na­ci­je u od­no­su na za­ko­nom pred­vi­đe­no pra­vo na ma­te­ri­jal­no da­va­nje dr­ža­ve.
– Vr­sta rad­nog od­no­sa u ko­jem je maj­ka bi­la pri­je ostva­ri­va­nja pra­va na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce pre­tva­ra se ti­me u lič­no svoj­stvo že­ne uz ko­je se ve­zu­je pra­vo na na­kna­du – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.M.S.


Ne­hu­man čin

Ne­ven Go­šo­vić je is­ta­kao da je ospo­re­ni za­kon i du­bo­ko ne­hu­man i ni­je svoj­stven dru­štvu so­ci­jal­ne prav­de i vla­da­vi­ne pra­va.
– Ve­li­kom bro­ju maj­ki uki­nu­ta na­kna­da pred­sta­vlja­la je je­di­ni iz­vor pri­ho­da, si­gur­nost da mo­gu ku­pi­ti lje­ko­ve i osnov­na sred­stva za ži­vot. U po­ro­di­ca­ma ne ma­log bro­ja njih, ni­ko i ne ra­di. Sa­da su osta­le i bez tih iz­vo­ra pri­ho­da, ne mo­gu ostva­ri­ti pra­vo na na­kna­du po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti, ni­ti so­ci­jal­nih da­va­nja, ne is­pu­nja­va­ju uslov za ostva­ri­va­nje pra­va na pen­zi­ju. Na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje sa­op­šta­va­ju im da, s ob­zi­rom na nji­ho­ve go­di­ne ži­vo­ta, kod njih ne­ma­ju što vi­še da tra­že. Po­sta­ju ve­o­ma ra­nji­va ka­te­go­ri­ja dru­štva o ko­joj se ne bri­ne ni­ti jed­na in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma. Po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re pod­ni­je­će za­htjev Ustav­nom su­du da do­ne­se od­lu­ku da se ovaj pred­met raz­ma­tra kao pri­o­ri­te­tan – za­klju­čio je Go­šo­vić.