Vla­da je no­vim za­ko­nom o ra­du pla­ni­ra­la da uve­de rad­no vri­je­me od 60 sa­ti ne­djelj­no, što, pre­ma ocje­ni Al­ter­na­ti­ve Cr­ne Go­re, pred­sta­vlja prav­ni pre­se­dan i vra­ća­nje ro­bo­vla­snič­kog na­či­na ra­da. U na­cr­tu za­ko­na ko­ji je tre­nut­no na jav­noj ras­pra­vi u di­je­lu ko­ji se od­no­si na pre­ra­spo­dje­lu ra­da na­vo­di se da „pre­ra­spo­dje­lom pu­nog rad­nog vre­me­na, u jed­nom di­je­lu go­di­ne rad­no vri­je­me mo­že tra­ja­ti naj­du­že do 54 ča­sa sed­mič­no, a na se­zon­skim po­slo­vi­ma naj­du­že do 60 ča­so­va sed­mič­no”. Ta­ko­đe, do­dat­no spor­na od­red­ba je to da se „pre­ra­spo­re­đe­no rad­no vri­je­me ne sma­tra pre­ko­vre­me­nim ra­dom”, iako je osta­lo da re­gu­lar­no pu­no rad­no vri­je­me iz­no­si 40 sa­ti u rad­noj sed­mi­ci.
– Na­crt no­vog za­ko­na o ra­du je ka­ta­stro­fa­lan. Cr­na Go­ra će bi­ti je­di­na ze­mlja u Evro­pi, a me­đu ri­jet­ki­ma u svi­je­tu, ko­ja uvo­di 60-ča­sov­no rad­no vri­je­me. Sa­mo da na­po­me­nem, sa­da­šnji za­kon o ra­du pred­vi­đa 40-ča­sov­no rad­no vri­je­me (pet da­na po osam rad­nih sa­ti). Pred­la­gač ovog za­ko­na je Vla­da Cr­ne Go­re, ali mo­že­mo slo­bod­no re­ći da su ovaj za­kon pi­sa­li po­slo­dav­ci – ocje­nju­je ko­or­di­na­tor Al­ter­na­ti­ve Ve­sko Pe­jak.
On na­vo­di ka­ko ni­je taj­na da da­nas ve­ći­na rad­ni­ka u pri­vat­nom sek­to­ru ra­di šest da­na po de­set rad­nih sa­ti.
– Ve­ći­na pre­ko­vre­me­nih sa­ti se uop­šte ne pla­ća, ta­ko da je cilj ovog za­ko­na da le­ga­li­zu­je ovaj ro­bov­ski rad. Vla­da na ne­ki na­čin pri­zna­je da ne mo­že i ne že­li da se bo­ri za bo­lje uslo­ve ra­da cr­no­gor­skih rad­ni­ka. Va­žno je re­ći da su ne­ke ze­mlje Be­ne­luk­sa, po­put Bel­gi­je, već par go­di­na uve­le še­sto­ča­sov­no rad­no vri­je­me. Pro­duk­tiv­nost tih rad­ni­ka je bar de­set pu­ta ve­ća od pro­duk­tiv­no­sti cr­no­gor­skih rad­ni­ka, što zna­či da je­dan bel­gij­ski rad­nik za šest sa­ti ostva­ri de­set pu­ta bo­lji re­zul­tat od cr­no­gor­skog. Ja­sno je da pro­blem ni­je u na­šim rad­ni­ci­ma, već u si­ste­mu ko­ji na­šeg rad­ni­ka eks­plo­a­ti­še – is­ta­kao je Pe­jak.
On na­vo­di da ve­ći­na cr­no­go­skih rad­ni­ka ko­ji ra­de kod pri­vat­ni­ka od­ra­de jed­nu ne­dje­lju bes­plat­no za svog po­slo­dav­ca.
– Sva­ke ne­dje­lje ti rad­ni­ci ima­ju bar de­set pre­ko­vre­me­nih sa­ti ko­je pri­vat­ni­ci ne pla­ća­ju. Za mje­sec da­na na­ku­pi se oko 40 rad­nih sa­ti ko­ji ni­kad ne­će bi­ti pla­će­ni rad­ni­ci­ma. Ko­me ide taj no­vac? Taj no­vac ide po­slo­dav­ci­ma, ko­ji od tih sred­sta­va ku­pu­ju sta­no­ve, ko­la, vi­ken­di­ce, pla­ća­ju luk­su­zna lje­to­va­nja... No­vi za­kon o ra­du ima za cilj da le­ga­li­zu­je kra­đu tih ne­na­pla­će­nih rad­nič­kih pla­ta. Ni­jed­na ze­mlja u Evro­pi ne­ma 60-ča­sov­no rad­no vri­je­me. Ze­mlje Evro­pe se tru­de da sma­nje stres i rad­ne sa­te na po­slu. Plus, da bi se olak­šli po­sao cr­no­gor­skim pri­vat­ni­ci­ma za­kon pred­vi­đa da rad­nik mo­že da na­pla­ti po­tra­ži­va­nja od pri­vat­ni­ka sa­mo za če­ti­ri go­di­ne una­zad. To zna­či da će mno­gi rad­ni­ci ko­ji­ma se ne upla­ću­ju do­pri­no­si go­di­na­ma osta­ti bez svo­jih pen­zi­ja ka­da do­đe vri­je­me da se pen­zi­o­ni­šu. Ovim za­ko­nom se le­ga­li­zu­je kra­đa po­slo­da­va­ca na šte­tu rad­ni­ka i dr­ža­ve, ko­ji tek sad ne­će pla­ća­ti do­pri­no­se rad­ni­ci­ma – oci­je­nio je Pe­jak.
On is­ti­če da u ak­tu­el­noj si­tu­a­ci­ji ima­mo dvi­je op­ci­je.
– Jed­na op­ci­ja je da sje­di­mo kod ku­će i da ću­ti­mo. To je uvi­jek po­pu­lar­na op­ci­ja jer se ne ri­zi­ku­je ni­šta, ali se ni­šta i ne do­bi­ja. Usko­ro će se uslo­vi ra­da to­li­ko po­gor­ša­ti da će bi­ti ri­jet­ki oni rad­ni­ci ko­ji ne tr­pe ba­ti­ne na po­slu. Dru­ga op­ci­ja je da se udru­ži­mo i tra­ži­mo bo­lje uslo­ve za rad­ni­ke. Za po­če­tak bi to ura­di­li zva­nič­nim pu­tem. Ako Vla­da osta­ne ni­je­ma na na­še za­htje­ve, on­da nam osta­je uli­ca. Al­ter­na­ti­va ne­će ni­ko­ga po­zi­va­ti da do­đe na uli­cu. Ako rad­ni­ci ne osje­ća­ju po­tre­bu da se bo­re za se­be, on­da za­slu­žu­ju go­ri za­kon od ovog. U stva­ri, ne za­slu­žu­ju ap­so­lut­no ni­šta osim oko­va na no­ga­ma i bi­ča po le­đi­ma. A taj bič će do­ći... Mo­žda ne za go­di­nu, ali će si­gu­r­no do­ći. Mo­žda ne ono­me ko či­ta ovaj tekst, ali si­gur­no nje­go­vom dje­te­tu ili unu­ku – upo­zo­ra­va Pe­jak.
U Vla­di tvr­de da će no­vim za­ko­nom o ra­du do­dat­no za­šti­ti za­po­sle­ne u po­gle­du du­ži­ne rad­nog vre­me­na. Oni na­vo­de da je pri­ča o uvo­đe­nju ne­djelj­nog ra­da od 60 sa­ti po­gre­šno pro­tu­ma­če­na.
– Čla­nom 66 Na­cr­ta za­ko­na re­gu­li­san je in­sti­tut pre­ra­spo­dje­le rad­nog vre­me­na, ko­ji se pri­mje­nju­je u onim dje­lat­no­sti­ma či­ja pri­ro­da iz­i­sku­je dru­ga­či­ji mo­del ra­da od uobi­ča­je­nog. On je u di­je­lu jav­no­sti, a do­ne­kle i u po­slov­noj za­jed­ni­ci po­gre­šno in­ter­pre­ti­ran, ili čak po­is­to­vje­ćen sa pre­ko­vre­me­nim ra­dom, iako je ri­ječ o dva raz­li­či­ta in­sti­tu­ta. Pre­ra­spo­dje­la rad­nog vre­me­na pod­ra­zu­mi­je­va da za­po­sle­ni je­dan pe­ri­od go­di­ne ra­di du­že, a je­dan kra­će, s tim da ukup­no rad­no vri­je­me u pro­sje­ku ne mo­že bi­ti du­že od pu­nog rad­nog vre­me­na. Od­re­đe­no rje­še­nje pri­sut­no je i u va­že­ćem za­ko­nu, ali je ono ne­pre­ci­zno, i ne de­fi­ni­še mak­si­mal­no tra­ja­nje rad­nog vre­me­na, što je osta­vlja­lo pro­sto­ra za pre­ko­ra­če­nja u po­gle­du tra­ja­nja ra­da – ka­žu u Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.M.S.


Ne­će bi­ti zlo­u­po­tre­ba

U Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja po­ja­šnja­va­ju da je Na­cr­tom za­ko­na o ra­du Vla­da pri­mi­je­ni­la stan­dar­de sa­dr­ža­ne u Di­rek­ti­vi 2003/88, ko­ja se od­no­si na mo­de­le or­ga­ni­za­ci­je rad­nog vre­me­na i ogra­ni­či­la tra­ja­nje rad­nog vre­me­na u ko­rist za­po­sle­nog‚ ta­ko da ukup­no rad­no vri­je­me u to­ku mje­se­ca mo­že tra­ja­ti naj­du­že do 54 ča­sa sed­mič­no, a na se­zon­skim po­slo­vi­ma naj­du­že do 60 ča­so­va sed­mič­no.