Biv­še ko­ri­sni­ce na­kna­da po osno­vu ma­te­rin­stva, njih oko 22.000, pam­ti­će 2017. go­di­nu po to­me što su im uki­nu­ta ste­če­na pra­va ga­ran­to­va­na Za­ko­nom o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti. To je ujed­no i je­din­stven pri­mjer u Cr­noj Go­ri da se uki­nu ste­če­na pra­va ko­ja šti­ti Ustav.
Maj­ke su po­sli­je 18 mje­se­ci od ka­da su im po­če­le is­pla­te na­kna­da osta­le bez njih, na­kon što je Skup­šti­na Cr­ne Go­re iz­gla­sa­la nji­ho­vo uki­da­nje. Pret­hod­no je Ustav­ni sud uki­nuo od­red­be Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti ko­ji­ma su na­kna­de ma­j­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce bi­le ga­ran­to­va­ne. Ovo je pr­vi slu­čaj u cr­no­gor­skoj prak­si da se od­lu­ka o uki­da­nju ne­kog pra­va, ovaj put na­kna­da maj­ka­ma, pri­mi­je­ni re­tro­ak­tiv­no.
Pod­sje­ti­mo, 2015. go­di­ne pred­lo­že­no je usva­ja­nje za­ko­na ko­jim bi maj­ke do­bi­le na­dok­na­de. Pred­la­gač je bio ta­da­šnji po­sla­nik SNP-a Alek­san­dar Da­mja­no­vić. Pr­vi po­ku­šaj iz­gla­sa­va­nja ak­ta je pro­pao, jer na gla­sa­nju ni­je­su bi­la tri po­sla­ni­ka iz opo­zi­ci­o­nih re­do­va. Na sle­de­ćem gla­sa­nju 15. ju­la 2015, za­kon je usvo­jen gla­so­vi­ma 35 ta­da­šnjih po­sla­ni­ka opo­zi­ci­je. Za­kon su po­dr­ža­la i tri po­sla­ni­ka Bo­šnjač­ke par­ti­je, po­sla­ni­ci So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SDP) Izet Bra­lić i Dža­vid Ša­bo­vić i An­dri­ja Po­po­vić iz Li­be­ral­ne par­ti­je. Po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) bi­li su pro­tiv.
Iz­vor­nim pred­lo­gom za­ko­na ko­ji je pod­nio Da­m­ja­no­vić bi­lo je pred­vi­đao da na­kna­de do­bi­ju sa­mo že­ne ko­je ima­ju rad­ni staž, ali je Bo­šnjač­ka stran­ka uslo­vi­la po­dr­šku ak­tu svo­jim amand­ma­nom ko­jim su pra­vo na na­dok­na­du ostva­ri­le i že­ne ko­je su 15 go­di­na bi­le na bi­rou ra­da. Upra­vo zbog to­ga je broj ko­ri­sni­ca na­dok­na­da po­ve­ćan, pa je to uslo­vi­lo i ve­će fi­skal­no op­te­re­će­nje po bu­džet. Na­kna­de po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti do­bi­ja­lo je 13.000 od 22.000 maj­ki.
Pre­ma za­ko­nu iz ju­la 2015, maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce, ko­je su ima­le 25, od­no­sno 15 go­di­na rad­nog sta­ža, ima­le su pra­vo na do­ži­vot­nu mje­seč­nu na­kna­du u iz­no­su 70 od­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri, ostva­re­ne u go­di­ni ko­ja pret­ho­di onoj ka­da je ostva­re­no to pra­vo. To pra­vo u iz­no­su 40 po­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de mo­gle su da ostva­re i ne­za­po­sle­ne že­ne sa tro­je i vi­še dje­ce ko­je ima­ju 15 go­di­na ku­mu­la­tiv­nog rad­nog sta­ža.
Od ja­nu­a­ra 2016. maj­ke su po­če­le da pri­ma­ju na­dok­na­de, i od sa­mog star­ta iz DPS-a su go­vo­ri­li ka­ko su ta pri­ma­nja ne­u­stav­na, ali ni­je­su po­kre­ta­li ini­ci­ja­ti­vu.
Je­dan od pr­vih po­te­za Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, na­pra­vljen 18. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, bio je pred­log iz­mje­ne Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, pa su na­kna­de maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce sma­nje­ne 25 pro­cen­ata, od­no­sno sa 336 na 264 eura i sa 194 na 144 eura. Skup­šti­na je to sma­nje­nje ami­no­va­la, uz zdu­šnu po­dr­šku Bo­šnjač­ke stran­ke ko­ja je ra­ni­je po­dr­ža­la da­va­nje na­dok­na­da i di­rekt­no uti­ca­la da se broj ko­ri­sni­ca du­pli­ra.
Sma­nje­nje na­kna­da maj­ka­ma re­a­li­zo­va­no je pre­ko Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, ko­jim ru­ko­vo­di Ke­mal Pu­ri­šić, ko­ji je bio po­sla­nik Bo­šnjač­ke stran­ke i ko­ji je po­di­gao ru­ku ka­da je tre­ba­lo uve­sti to pra­vo.
Maj­ke su mo­žda vje­ro­va­le da im na­kna­de ne­će bi­ti sma­nje­ne, pa se ni­je­su ogla­ša­va­le, ali ka­da su pri­mi­le uma­nje­na pri­ma­nja, or­ga­ni­zo­va­le su pro­te­ste, u fe­bru­a­ru 2017. go­di­ne. Pr­vi pro­test or­ga­ni­zo­va­le su 16. fe­bru­a­ra is­pred Vla­de. Štrajk su pre­ki­nu­le na­kon obe­ća­nja da će ih pri­mi­ti mi­ni­stri ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i fi­nan­si­ja – Ke­mal Pu­ri­šić i Dar­ko Ra­du­no­vić. Pre­go­vo­ri sa mi­ni­stri­ma su pro­pa­li, i po­če­la je no­va se­ri­ja pro­te­sta.
Maj­ke su to­kom 2017. or­ga­ni­zo­va­le 20 pro­te­sta, ali ni­jed­nim se ni­je­su iz­bo­ri­le za ono što su tra­ži­le. U mar­tu su ima­le naj­ra­di­kal­ni­je pro­te­ste ka­da su da­no­noć­no bi­le na uli­ci 26 da­na, od če­ga su 11 da­na štraj­ko­va­le gla­đu.
Po­dr­ška pro­te­sti­ma bi­la je ma­la uko­li­ko se ima u vi­du da je na­kna­de pri­ma­lo 22.000 že­na, ko­je ima­ju mi­ni­mum tro­je dje­ce i su­pru­žni­ke. To je ukup­no 110.000 gra­đa­na, či­ji bi iz­la­zak na uli­ce bio do­vo­ljan i za mno­go ve­ću bor­bu od one za ne­ko­li­ko de­se­ti­na eura po oso­bi ko­ja ostva­ru­je pra­vo na na­dok­na­du.
Ma­sov­nost pro­te­sta je iz­o­sta­la, pa je vlast ra­di­la po svo­me.
Ustav­ni sud je 24. mar­ta za­u­zeo stav u ko­rist Vla­de na­vo­de­ći da su iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, ko­ji­ma su uma­nje­ne na­kna­de maj­ka­ma, u skla­du sa Usta­vom. Ni­je se du­go če­ka­lo ni na sle­de­ći po­tez, pa je Ustav­ni sud 19. apri­la do­nio od­lu­ku ko­jom su uki­nu­te od­red­be Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, ko­ji­ma su pro­pi­sa­ne do­ži­vot­ne na­kna­de za maj­ke ko­je ima­ju tro­je i vi­še dje­ce. Za­kon je pro­gla­šen ne­u­stav­nim, na­kon nje­go­ve 16-mje­seč­ne pri­mje­ne, sa šest gla­so­va za i jed­nim pro­tiv. Maj­ke su is­pred zgra­de Ustav­nog su­da sa­če­ka­le od­lu­ku su­di­ja, na­kon če­ga su bur­no re­a­go­va­le po­ku­ša­va­ju­ći da uđu u zgra­du. Tom pri­li­kom ne­ko­li­ci­ni maj­ki je po­zli­lo, dok je gra­đan­ski ak­ti­vi­sta Dra­gan So­šić pri­ve­den. So­ši­će­vi sa­rad­ni­ci su sa­op­šti­li da ga je po­li­ci­ja pre­tu­kla dok je po­ku­ša­vao da za­šti­ti maj­ke ko­je su slu­žbe­ni­ci jav­nog re­da i mi­ra gu­ra­li sa ste­pe­ni­šta. Na­kon ove od­lu­ke Ustav­nog su­da, Vla­da je eks­pre­sno pri­pre­mi­la za­kon o iz­vr­še­nju od­lu­ke, ko­jim se sta­vlja tač­ka na na­dok­na­de za maj­ke.
Na­kon osam­na­e­sto­mje­seč­ne pri­mje­ne za­ko­na, ko­jim je 22.000 že­na ostva­ri­lo pra­vo na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, Skup­šti­na je 29. ju­na 2017. iz­gla­sa­la uki­da­nje tih nov­ča­nih pri­ma­nja. Za uki­da­nje na­kna­da, na pred­log Vla­de, gla­sao je 41 po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS), So­ci­jal­de­mo­kra­ta (SD), Hr­vat­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve (HGI), For­ce i Bo­šnjač­ke stran­ke (BS), a uz­dr­žan je bio pred­stav­nik Li­be­ral­ne par­ti­je (LP) An­dri­ja Po­po­vić.
Bez na­kna­da i bez ika­kvog pri­ma­nja osta­lo je oko 16.000 že­na, jer je je­dan dio uspio da se vra­ti na pen­zi­je, a dio na pri­vre­me­ne na­dok­na­de na pe­ri­od od pet go­di­na.
Usli­je­di­la je no­va se­ri­ja pro­te­sta, ali je opet iz­o­sta­la po­dr­ška. Maj­ke i da­lje pro­te­stu­ju i ne od­u­sta­ju od bor­be. Na­ja­vlju­ju tu­žbe su­du u Stra­zbu­ru na­kon što is­cr­pe sva prav­na sred­stva u dr­ža­vi.
Pred­stav­ni­ca maj­ki Želj­ka Sav­ko­vić, ko­ja je ujed­no i je­dan od or­ga­ni­za­to­ra pro­te­sta, ka­že da je za maj­ka­ma du­ga go­di­na, ali da ni u sle­de­ćoj ne­će od­u­sta­ti od bor­be za ste­če­na pra­va. Ona is­ti­če da su sa ve­li­kim na­da­ma ušle u 2016, ka­da je oko 22.000 maj­ki uze­lo u „svo­je ru­ke” pr­ve do­ži­vot­no ste­če­ne pa­re.
– Sko­ro 13.000 maj­ki pr­vi put su ima­le svoj no­vac u ru­ka­ma, 40 od­sto pro­sječ­ne za­ra­de, u tom mo­men­tu 192 eura. Oko 9.000 maj­ki pen­zi­o­ne­r­ki i iz rad­nog od­no­sa, po 70 od­sto pro­sječ­ne za­ra­de ili u tom mo­men­tu 336 eura. Mir­ne, opu­šte­ne, di­je­le­ći to svo­je ma­lo bo­gat­stvo sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce, ni­je­su ni sa­nja­le šta im se spre­ma go­di­nu ka­sni­je. Vlast u Cr­noj Go­ri se na bes­kru­pu­lo­zan na­čin po­i­gra­la sa maj­ka­ma. Po­i­gra­li su se sa za­ko­nom ko­ji su sa­mi pu­sti­li da stu­pi na sna­gu, pro­la­ze­ći sve naj­ve­će in­stan­ce jed­ne dr­ža­ve. Pre­kra­ja­li ga, mi­je­nja­li ka­ko je nji­ma bi­lo mi­lo. Je­dan za­kon, a to­li­ko iz­mje­na i do­pu­na – pri­ča za „Dan” Sav­ko­vi­će­va.
Ona is­ti­če da maj­ke ni­je­su ću­ta­le na sma­nje­nje na­dok­na­da.
– Na­vik­nu­te na tr­plje­nje, po­tu­ra­nje svo­jih le­đa i gdje tre­ba i gdje ne tre­ba, pra­šta­nja, bor­bu za pre­ži­vlja­va­nje, ovaj put ni­je­su oću­ta­le. Di­gle su svoj glas 16. fe­bru­a­ra i na­ša bor­ba tra­je i dan-da­nas. Bez­ob­zir­no, ne okre­ću­ći se za so­bom osta­vlja­ju­ći hi­lja­de po­ro­di­ca bez jed­nog je­di­nog cen­ta pri­ma­nja, uki­nu­li su pri­ma­nja za pre­ko 18.000 maj­ki oslo­niv­ši se na svoj sud o maj­ci u Cr­noj Go­ri, da će maj­ke ću­ta­ti. I pre­va­ri­li su se. Su­vi­šno je ko­men­ta­ri­sa­ti maj­ke ko­je su na­pu­sti­le po­sao. Ne­ću ni da ih po­mi­njem po­seb­no, jer smo u ovo­me sve za­jed­no, maj­ke sa Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje, iz pen­zi­je i iz rad­nog od­no­sa i ne­će­mo do­zvo­li­ti da nas di­je­le – ka­že Želj­ka Sav­ko­vić.
Sav­ko­vić na­vo­di da su maj­ke ima­le je­dan pro­test ko­ji je tra­jao pu­nih 26 da­na, od ko­jih su 11 da­na gla­do­va­le u ne­hu­ma­nim i hi­gi­jen­ski i vre­men­ski te­škim uslo­vi­ma na ploč­ni­ku is­pred Skup­šti­ne. Bi­lo je još 20 ured­no pri­ja­vlje­nih pro­te­sta, i još ko zna ko­li­ko oku­plja­nja.
Maj­ke su zbog svo­je bor­be za­vr­ša­va­le i na su­du za pre­kr­ša­je, pri­vo­đe­ne su u ma­ri­ca­ma, za­pla­ši­va­ne i vri­je­đa­ne.
– Na­si­lje nad maj­ka­ma ne­vi­đe­no u svi­je­tu spro­vo­di se upra­vo u Cr­noj Go­ri. Su­đe­nji­ma po­ku­ša­va­ju za­stra­ši­ti maj­ke, ali im to ne­će us­pje­ti. Uza­lud po­pi­si­va­nje maj­ki od stra­ne Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, pri­vo­đe­nja na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re. Sud­skim pu­tem, pro­te­sti­ma ko­ji se ne­će pre­ki­da­ti dok nam ne vra­te na­še do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo, maj­ke im po­ru­ču­ju: Od­go­va­ra­će­te zbog na­šeg po­re­me­će­nog mi­ra, a va­ma mi­ra ne­će­mo da­ti dok nam se do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo ne vra­ti – po­ru­ču­je Sav­ko­vić.
Maj­ka Kse­ni­ja Čo­la­ko­vić za „Dan” ka­že da je oči­gled­no ja­sno šta mi­sli ve­ći­na u dr­ža­vi o uki­da­nju na­kna­da maj­ka­ma, ali je pro­blem u ma­nji­ni.
– Sva­ka­ko će osu­di­ti uki­da­nje do­ži­vot­no ste­če­nog pra­va, jer sad je sva­ko ugro­žen. Ipak, ni­je va­žno šta mi­sli ve­ći­na sve su pri­li­ke, ne­go je bit­na ma­nji­na ko­ja po­bje­đu­je, a po­dr­ža­va je ve­ći­na gu­bit­ni­ka. Me­ni je do­sta zna­či­la ta cr­ka­vi­ca od na­dok­na­de, jer smo svi ne­za­po­sle­ni, pa je su­vi­šan bi­lo ko­ji ko­men­tar ka­da ču­je­te da smo osta­le bez pri­ma­nja – na­vo­di Čo­la­ko­vić.
Ona is­ti­če da se na­da da će maj­ke opet do­bi­ti na­dok­na­de ka­da se „skraj­nu ovi sa vla­sti”.
Biv­ša ko­ri­sni­ca na­dok­na­de Se­mi­ja Su­lje­vić ka­že da vlast ni­ka­da ne bi smje­la uki­nu­ti na­dok­na­de da su maj­ke bi­le slo­žne od po­čet­ka.
– Ja se ipak na­dam da će se že­ne osvi­je­sti­ti pa će umje­sto od 300 do 500 že­na na pro­te­ste iza­ći naj­ma­nje njih 5.000. On­da će sve bi­ti mo­gu­će. Ne­ča­sni po­tez Vla­de ni­je vri­je­dan na­šeg ko­men­ta­ra. O nji­ma ni­je vri­jed­no ni­šta re­ći, po­seb­no ne o Bo­šnjač­koj stran­ci – is­ti­če Su­lje­vić.
Jed­na od upor­nih maj­ki ko­ja iz­la­zi na pro­te­ste je i Ol­ga Vu­ji­sić, ko­ja is­ti­če da je do­bi­la rje­še­nje za do­ži­vot­nu na­dok­na­du i da to i že­li da pri­ma.
– Pra­vo na ko­ri­šće­nje na­kna­de ste­kla sam ro­đe­njem če­tvo­ro dje­ce i na osno­vu 15 go­di­na pro­ve­de­nih na bi­rou. Ovaj po­tez ko­ji su na­pra­vi­li sa uki­da­njem je pre­va­ra i oma­lo­va­ža­va­nje. Raz­o­ča­ra­na sam u kom­plet­no po­stu­pa­nje pre­ma maj­ka­ma, jer funk­ci­o­ne­ri­ma ni­je­su uki­nu­li ne­u­stav­no ste­če­ne pri­vi­le­gi­je, ne­go su ri­je­ši­li da pro­ga­nja­ju sa­mo maj­ke – na­gla­ša­va Vu­ji­sić, ko­ja se na­da da će se maj­ke iz­bo­ri­ti za po­vra­ćaj ste­če­nog pra­va.
Aj­na Adro­vić je ra­di­la 22 go­di­ne i na­kon dvi­je de­ce­ni­je na­por­nog ra­da pro­gla­še­na je teh­no­lo­škim vi­škom. Na­kna­da po osno­vu ma­te­rin­stva za nju je bi­la no­va na­da.
– I to su mi ote­li. Imam če­tvo­ro dje­ce od ko­jih ni­jed­no ne ra­di, sem za dnev­ni­cu ako gdje na­đu. Po­li­ti­ča­re ko­ji su nam ovo ura­di­li tre­ba da je sra­mo­ta, ma­da oni obra­za ne­ma­ju pa ka­ko i da ih bu­de sra­mo­ta – ogor­če­na je Adro­vi­će­va.
Ve­ra Pe­ro­vić po­ru­ču­je da je ogor­če­na „ko­rum­pi­ra­nim, fa­ši­so­id­nim, ro­bo­vla­snič­kim, bes­prav­nim, ne­u­stav­nim i mon­stru­o­znim si­ste­mom dr­ža­ve Cr­ne Go­re ko­ji je po­ga­zio po­nos, čast i do­sto­jan­stvo 22.000 maj­ki i nji­ho­vih po­ro­di­ca”. Ka­že da je Cr­na Go­ra si­gur­no iz­u­ze­tak u svi­je­tu jer je uki­nu­la ste­če­no pra­vo za vi­še hi­lja­da gra­đa­na.
– Funk­ci­o­ne­ri­ma su sve pri­vi­le­gi­je osta­le. Oni kro­je sve po svo­joj me­ga­lo­man­skoj po­tre­bi, sve za nji­ho­vu do­bit, a na ne­sre­ću, ža­lost i bi­je­du si­ro­ti­nje. Za­to bez par­do­na mo­gu re­ći da ho­bot­ni­ca ko­ja se pru­ži­la i uze­la u svo­je vla­sni­štvo ci­je­lu Cr­nu Go­ru sa svo­jim pip­ci­ma tre­ba da od­go­va­ra za sve ukra­de­no od si­ro­tog na­roda – is­ti­če Pe­ro­vić.
Na­vo­di da je na­kon 20 go­di­na ra­da osta­la i bez pen­zi­je i bez na­dok­na­de, pa se zbog to­ga sa uli­ce i bo­ri za svo­je pra­vo.
– Mi maj­ke će­mo na­sta­vi­ti na­šu bor­bu za po­vra­ćaj ste­če­nog pra­va mir­nim pro­te­sti­ma is­pred Skup­šti­ne sve dok ne do­bi­je­mo ono što nam pri­pa­da. Is­traj­ne smo i ne mo­že nas ni­šta po­ko­le­ba­ti. Ovi­ma iz Vla­de že­lim da u No­voj go­di­ni do­ži­ve ono što su na­še po­ro­di­ce do­ži­vje­le zbog nji­ho­vih od­lu­ka – na­gla­si­la je Pe­ro­vić.
I Ivan­ka Ota­še­vić po­ru­ču­je da pred­stav­ni­ci­ma vla­sti že­li da is­ku­se sud­bi­nu ko­ju su oni pri­re­di­li maj­ka­ma i nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma. Ona poručuje vla­sto­dr­šci­ma da ka­da su umje­li da uki­nu na­dok­na­de, ne­ka na­đu po­soa za sva­ku maj­ku ko­ja je osta­la bez pri­ma­nja, jer i osta­li na­rod mo­ra da ži­vi, a ne sa­mo fa­mi­li­je funk­ci­o­ne­ra.
Maj­ka Na­da Do­žić ka­že da je sa ostva­ri­va­njem pra­va na na­dok­na­du oče­ki­va­la da je ri­je­ši­la jed­no va­žno ži­vot­no pi­ta­nje. Ka­ko is­ti­če, do­bro­volj­ni je da­va­lac kr­vi, ali vi­še zbog go­di­na ne mo­že da do­ni­ra­ dra­go­cje­nu teč­nost.
– Krv sam da­la 60 pu­ta. Zar je to ma­lo? Dok sam mo­gla da ra­dim, ra­di­la sam, vi­še ne mo­gu jer imam 62 go­di­ne i če­ti­ri pu­ta sam ope­ri­sa­na. Na­dok­na­da je bi­la ba­rem ne­ka vr­sta si­gur­no­sti ko­ja mi je od­u­ze­ta –do­da­la je ona.M.SE­KU­LO­VIĆ


Vi­še pom­pe, ma­nje pra­va

Od 22.000 maj­ki ko­je su 18 mje­se­ci pri­ma­le na­dok­na­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, to pra­vo pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da od 19. apri­la ko­ri­ste sve­ga 1.902 že­ne. Da­kle, bez pri­ma­nja je osta­lo oko 20.000 maj­ki. Nji­ma je uki­nu­to do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo na pri­ma­nje po osno­vu ma­te­rin­stva, a že­ne ko­je sa­da ima­ju pri­ma­nja, to pra­vo će ko­ri­sti­ti naj­du­že pet go­di­na. Oko 4.000 že­na vra­ti­lo se na ko­ri­šće­nje pen­zi­ja, ko­jih su se ra­ni­je od­re­kle ka­ko bi do­bi­ja­le sred­stva po osno­vu ma­te­rin­stva.
Pre­ma naj­no­vi­jim iz­mje­na­ma za­ko­na Vla­da je da­la na­dok­na­de i za 143 že­ne ko­je su ostva­ri­va­le na­dok­na­du na osno­vu ra­da u po­ljo­pri­vre­di i sa­mo­stal­noj dje­lat­no­sti. Vla­da je pom­pe­zno na­ja­vi­la vra­ća­nje tih na­dok­na­da iako se ra­di o mi­nor­nom bro­ju ko­ri­sni­ca.


Tem­pi­ra­ne bom­be i fi­nan­sij­ski mon­stru­mi

Pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re Du­ško Mar­ko­vić je u vi­še na­vra­ta maj­ka­ma po­ru­či­vao da uza­lud pro­te­stu­ju. On je to­kom pro­te­sta u mar­tu maj­ka­ma, ko­je su spa­va­le na tro­to­a­ru is­pred Skup­šti­ne, su­ge­ri­sao da idu svo­jim ku­ća­ma i da se po­sve­te po­ro­di­ci „jer na ta­kav na­čin ne­će do­bi­ti ni­šta”. Bor­bu maj­ki za svo­ja pra­va pre­mi­jer je na­zvao „pri­ti­skom”.
– Ni­ka­kav pri­ti­sak ne­će mo­ći pro­mi­je­ni­ti od­lu­ku Vla­de. Ova, kao i pret­hod­na vla­da ve­o­ma su pa­žlji­ve i ve­o­ma sen­zi­bil­ne pre­ma ono­me što su so­ci­jal­ne po­tre­be na­šeg sta­nov­ni­štva, pa i ove ka­te­go­ri­je gra­đa­na – ka­zao je ra­ni­je Mar­ko­vić.
On je na kon­fe­ren­ci­ji po­vo­dom go­di­šnji­ce ra­da Vla­de, oci­je­nio da su za 12 mje­se­ci ostva­ri­li ve­ći­nu ci­lje­va i „to u at­mos­fe­ri ni­kad agre­siv­ni­je po­li­tič­ke de­struk­ci­je opo­zi­ci­je i maj­ki sa tro­je i vi­še dje­ce ko­je su bi­le tem­pi­ra­na bom­ba i či­je su na­kna­de pri­je­ti­le da po­to­pe eko­no­mi­ju Cr­ne Go­re”.
– Ka­da je ri­ječ o re­for­mi u obla­sti so­ci­jal­ne po­li­ti­ke, ko­ja je bi­la nu­žna na­kon što je Ustav­ni sud oci­je­nio ne­u­stav­nim do­ži­vot­ne na­kna­de za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce, iz­mje­na­ma Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti obez­bi­je­đe­na je pra­ved­ni­ja ras­po­dje­la so­ci­jal­nih fon­do­va. Svje­sna kom­plek­sno­sti ovog pro­ble­ma, Vla­da je odo­lje­la pri­ti­sci­ma da se odr­ži ova tem­pi­ra­na bom­ba, pod­met­nu­ta u naš fi­nan­sij­ski si­stem po­li­tič­kim kal­ku­la­ci­ja­ma u pret­hod­nom sa­zi­vu par­la­men­ta – oci­je­nio je pre­mi­jer.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Dar­ko Ra­du­no­vić imao je po­se­ban ter­min za na­kna­de maj­ka­ma, a na­zvao ih je „fi­nan­sij­skim mon­stru­mom”.
– Mi smo ima­li taj, ta­ko­zva­ni za­kon o maj­ka­ma sa tro­je dje­ce, ko­ji je bio do­i­sta pra­vi mon­strum u fi­nan­si­ja­ma i mo­gao je da nam uru­ši cio si­stem. Na star­tu smo ima­li si­tu­a­ci­ju da su oba­ve­ze na mje­seč­nom ni­vou po tom za­ko­nu bi­le oko šest mi­li­o­na. Sma­tram da smo na­pra­vi­li mje­re sa mje­rom – oci­je­nio je Ra­du­no­vić.