Ustav­ni sud Cr­ne Go­re od­bio je ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti čla­no­va Za­ko­na o do­pri­no­si­ma za oba­ve­zno so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje ko­ji­ma se, pre­ma ocje­ni pod­no­si­la­ca Pre­dra­ga Mu­go­še i Ra­da Bo­jo­vi­ća, u dr­ža­vi so­ci­jal­ne prav­de, u pri­vi­le­go­van po­lo­žaj sta­vlja­ju gra­đa­ni či­ja su go­di­šnja pri­ma­nja iz­nad pro­pi­sa­nog li­mi­ta, od­no­sno da oni ko­ji pri­ma­ju vi­še pla­ća­ju pro­cen­tu­al­no ma­nje i ima­ju pra­vo na po­vra­ćaj „vi­še pla­će­nog do­pri­no­sa”. To je, ka­ko su na­ve­li, su­prot­no utvr­đe­nju da je so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje oba­ve­zno za sve za­po­sle­ne i da se ta oba­ve­znost ne mo­že ogra­ni­či­ti.
Skup­šti­na i Vla­da Cr­ne Go­re ni­je­su do­sta­vi­le od­go­vor, od­no­sno mi­šlje­nje na na­vo­de sa­dr­ža­ne u ini­ci­ja­ti­vi.
Ospo­re­nim od­red­ba­ma za­ko­na pro­pi­sa­no je da ka­da osi­gu­ra­nik ostva­ru­je pri­ho­de po vi­še raz­li­či­tih osno­va, do­pri­nos za oba­ve­zno pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje ob­ra­ču­na­va se i pla­ća po svim tim osno­vi­ma, do iz­no­sa naj­vi­še go­di­šnje osno­vi­ce do­pri­no­sa. Naj­vi­ša go­di­šnja osno­vi­ca pla­ća­nja do­pri­no­sa za 2012. go­di­nu iz­no­si­la je 50.000 eura i ona se uskla­đu­je go­di­šnje pre­ma kre­ta­nju pro­sječ­ne za­ra­de u dr­ža­vi. Istim ak­tom pred­vi­đe­no je da ob­ve­znik do­pri­no­sa ko­ji je sam pla­tio do­pri­no­se, od­no­sno ko­me su u nje­go­vo ime i u nje­go­vu ko­rist pla­će­ni do­pri­no­si iz osno­vi­ce ko­ja pre­la­zi iz­nos naj­vi­še go­di­šnje osno­vi­ce za ka­len­dar­sku go­di­nu, ima pra­vo na po­vra­ćaj vi­še pla­će­nih do­pri­no­sa.
Ustav­ni sud je, ka­ko na­vo­de, pri­li­kom me­ri­tor­nog od­lu­či­va­nja o na­vo­di­ma pod­no­si­la­ca ini­ci­ja­ti­ve imao u vi­du i ustav­no na­če­lo je­din­stva prav­nog po­ret­ka iz čla­na 145 Usta­va, ko­je pod­ra­zu­mi­je­va me­đu­sob­nu uskla­đe­nost svih prav­nih pro­pi­sa u Cr­noj Go­ri, s ob­zi­rom na to da je prav­ni re­žim upla­te do­pri­no­sa za oba­ve­zno pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje i pi­ta­nja ostva­ri­va­nja pra­va po osno­vu tog osi­gu­ra­nja, ure­đe­no sa vi­še za­ko­na.
– Za­ko­nom o pen­zij­skom i in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju ure­đen je si­stem pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja, pra­va i oba­ve­ze po tom osno­vu, uslo­vi i na­čin nji­ho­vog ostva­ri­va­nja, si­stem fi­nan­si­ra­nja i dru­ga pi­ta­nja od zna­ča­ja za ure­đi­va­nje ove obla­sti. Po­la­ze­ći od od­red­be čla­na 67 stav 1 Usta­va, ko­jom je pro­pi­sa­no da je so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje za­po­sle­nih oba­ve­zno, Ustav­ni sud je oci­je­nio da je za­ko­no­da­vac ovla­šćen da za­ko­nom ure­di pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na pla­ća­nje do­pri­no­sa za oba­ve­zno so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje. U tom smi­slu, za­ko­no­da­vac je ovla­šćen da uve­de do­pri­no­se za oba­ve­zno pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje, od­no­sno da utvr­di ob­ve­zni­ke tog do­pri­no­sa, osno­vi­ce za pla­ća­nje do­pri­no­sa za oba­ve­zno so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje za po­je­di­ne ka­te­go­ri­je osi­gu­ra­nih li­ca, li­ce ko­je ob­ra­ču­na­va i upla­ću­je do­pri­no­se (po­slo­da­vac, od­no­sno is­pla­ti­lac pri­ho­da), ro­ko­ve za ob­ra­ču­na­va­nje do­pri­no­sa kao i po­stu­pak za po­vra­ća­ja vi­še pla­će­nih do­pri­no­sa – na­vo­de u Ustav­nom su­du.
Is­ti­ču da se ospo­re­nim od­red­ba­ma iz čla­no­va 14 i 22 za­ko­na, po ocje­ni Ustav­nog su­da, ne utvr­đu­ju pra­va ko­ja se ostva­ru­ju na osno­vu upla­te oba­ve­znog do­pri­no­sa za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje.
– Već na­čin utvr­đi­va­nja naj­vi­še go­di­šnje osno­vi­ce za upla­tu do­pri­no­sa i pra­va na po­vra­ćaj vi­še pla­će­nih do­pri­no­sa, ko­je ima za cilj da ko­re­spon­di­ra obi­mu pra­va ko­ja se ostva­ru­ju iz oba­ve­znog pen­zij­skog osi­gu­ra­nja. Na­i­me, pra­va iz pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja sti­ču se i ostva­ru­ju za­vi­sno od du­ži­ne i obi­ma ula­ga­nja sred­sta­va po osno­vu upla­te oba­ve­znog do­pri­no­sa za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje, a ostva­ru­ju se na­kon is­pu­nja­va­nja uslo­va pro­pi­sa­nih Za­ko­nom o pen­zij­skom i in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju, u obi­mu ko­ji za­vi­si od du­ži­ne ula­ga­nja i vi­si­ne osno­vi­ce na ko­ju je pla­ćen do­pri­nos, uz pri­mje­nu na­če­la uza­jam­no­sti i so­li­dar­no­sti – ka­žu u Ustav­nom su­du.M.S.


Ne­ma ne­jed­na­kih

U Ustav­nom su­du ka­žu da ospo­re­ne od­red­be ne mo­gu do­ve­sti u pi­ta­nje ustav­no na­če­lo jed­na­ko­sti pred za­ko­nom, bez ob­zi­ra na bi­lo ka­kvu po­seb­nost ili lič­no svoj­stvo jer je sva­ko li­ce-ob­ve­znik do­pri­no­sa za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje.
– Iz na­če­la jed­na­ko­sti pred za­ko­nom za za­ko­no­dav­ca, za­vi­sno od pred­me­ta ure­đe­nja, pro­iz­la­ze raz­li­či­te oba­ve­ze ko­je idu od jed­no­stav­ne za­bra­ne pro­iz­volj­nog po­stu­pa­nja do stro­gog ve­za­nja na­če­lom sra­zmjer­no­sti. U kon­kret­nom slu­ča­ju, svi ob­ve­zni­ci pla­ća­nja do­pri­no­sa, sa­gla­sno ospo­re­nim od­red­ba­ma, pla­ća­ju oba­ve­zni do­pri­nos za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje do iz­no­sa naj­vi­še go­di­šnje osno­vi­ce za pla­ća­nje do­pri­no­sa i ima­ju pra­vo na po­vra­ćaj vi­še upla­će­nih do­pri­no­sa i u nor­ma­tiv­nom smi­slu me­đu nji­ma, po na­la­že­nju Ustav­nog su­da, ne­ma ne­rav­no­prav­no­sti – ka­žu u Ustav­nom su­du.