-Autor: Sa­ša Đor­đe­vić

Evrop­ska uni­ja je ob­no­vi­la po­vje­re­nje u ma­le bal­kan­ske ze­mlje, ko­je već 15 go­di­na iz­bje­ga­va­ju evrop­ske uslo­ve, stan­dar­de i pra­vi­la za bo­lji ži­vot gra­đa­na. Na­i­me, EU je još 2003. go­di­ne na sa­mi­tu u So­lu­nu pr­vi put uka­za­la na evrop­sku per­spek­ti­vu Za­pad­nog Bal­ka­na. Ista po­ru­ka je po­no­vlje­na ju­če u Stra­zbu­ru. Po­seb­no je is­tak­nu­to da Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, kao li­de­ri evrop­skih in­te­gra­ci­ja u re­gi­o­nu, ima­ju šan­su da za­vr­še pro­ces pri­stu­pa­nja Uni­ji do 2025. go­di­ne. Osta­li mo­gu da ih stig­nu ako se baš po­tru­de.
Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra su 2005. po­lo­ži­le pr­vi is­pit kod Evrop­ske uni­je. Ta­da je za­klju­če­no da su dvi­je dr­ža­ve, ta­da dje­lo­vi ne­funk­ci­o­nal­ne dr­žav­ne za­jed­ni­ce, sprem­ne za pri­stup­ne pre­go­vo­re bu­du­ći da su po­li­tič­ki i eko­nom­ski na­pre­do­va­le po­sle pa­da Mi­lo­še­vi­će­vog re­ži­ma. Me­đu­tim, Evrop­ska ko­mi­si­ja je ta­da tra­ži­la prak­tič­nu pri­mje­nu vla­da­vi­ne pra­va, od­no­sno da dr­ža­ve ri­je­še slu­ča­je­ve rat­nih zlo­či­na; re­vi­di­ra­ju svo­je usta­ve i iz­vr­še ja­snu po­dje­lu iz­me­đu za­ko­no­dav­ne i iz­vr­šne vla­sti; re­for­mi­šu pra­vo­su­đe, po­li­ci­ju i bez­bjed­no­sne slu­žbe; ostva­re opi­plji­ve re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Ta­ko­đe, ko­mi­si­ja je sti­dlji­vo na­po­me­nu­la da je slo­bo­da me­di­ja u obje ze­mlje ogra­ni­če­na. Kra­jem 2005. po­če­li su pre­go­vo­ri sa Uni­jom.
Mo­me­nat „tvo­je li­ce zvu­či po­zna­to“ od­i­gra­va se 13 go­di­na po­tom u Stra­zbu­ru. Evrop­ska ko­mi­si­ja je usvo­ji­la stra­te­gi­ju pro­ši­re­nja Evrop­ske uni­je, ko­jom je po­tvr­đe­na evrop­ska bu­duć­nost Za­pad­nog Bal­ka­na kao „ge­o­stra­te­ške in­ve­sti­ci­je u sta­bil­nu, sna­žnu i uje­di­nje­nu Evro­pu ba­zi­ra­nu na za­jed­nič­kim vri­jed­no­sti­ma“. Za­pad­ni Bal­kan je vra­ćen na dnev­ni red Evrop­ske uni­je. Bi­lo je i vri­je­me, jer se či­ni­lo da su nas za­bo­ra­vi­li. Ipak, ve­li­ki „po­raz“ za ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na, a po­seb­no za Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru, je­su po­ru­ke ko­je su evrop­ski zva­nič­ni­ci po­sla­li li­de­ri­ma u re­gi­o­nu. Oni zah­ti­je­va­ju da se po­sle vi­še od 10 go­di­na re­for­mi opet ba­vi­mo ele­men­tar­nim stva­ri­ma kao što su vla­da­vi­na pra­va, ja­ke in­sti­tu­ci­je i po­mi­re­nje u re­gi­o­nu. Sve u sve­mu, sti­če se uti­sak da su na­ši li­de­ri pro­pu­šte­nih pri­li­ka do­bi­li no­vu šan­su.
Vla­da­vi­na pra­va je u pr­vom pla­nu na­stav­ka po­li­ti­ke pro­ši­re­nja Evrop­ske ko­mi­si­je, ko­ja od ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na zah­ti­je­va uvjer­lji­ve na­po­re, re­for­me i re­zul­ta­te. U pre­vo­du, ne­ma vi­še ze­za­nja, što je i ra­zu­mlji­vo. Evrop­ska uni­ja pla­ni­ra da do 2020. po­tro­ši sko­ro tri mi­li­jar­de eura ka­ko bi una­pri­je­di­la re­zul­ta­te re­fo­r­mi u ze­mlja­ma Za­pad­nog Bal­ka­na. Uni­ja je naj­ve­ći tr­go­vin­ski part­ner Za­pad­nog Bal­ka­na sa pre­ko 70 od­sto ukup­ne tr­go­vin­ske raz­mje­ne u re­gi­o­nu. Za­to i ne ču­di što se od Za­pad­nog Bal­ka­na oče­ku­ju: ne­za­vi­sno sud­stvo i bo­lji rad pra­vo­su­đa; kon­kret­ni re­zul­ta­ti u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, što zna­či što ma­nje šu­mo­va u sa­rad­nji po­li­ci­je i tu­ži­la­ca, a što vi­še sud­skih epi­lo­ga; pa­met­no i tran­spa­rent­no tro­še­nje nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka; po­što­va­nje ljud­skih pra­va i ja­ča­nje de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja; re­for­ma jav­ne upra­ve i sa­rad­nja sa ci­vil­nim dru­štvom.
Zna­čaj­na raz­li­ka u od­no­su na pe­ri­od od pri­je 10 go­di­na, a ko­ja uka­zu­je da je Evrop­ska uni­ja sa­da mno­go ozbilj­ni­ja u svo­jim za­htje­vi­ma, je u to­me da se pr­vi put is­ti­če da ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­ju ele­men­te „za­ro­blje­ne dr­ža­ve“. To zna­či da u re­gi­o­nu po­sto­je in­te­re­si iz­van dr­ža­ve ko­ji uki­da­ju za­ko­ne, po­li­ti­ke i pro­pi­se ra­di za­do­vo­lja­va­nja svo­jih, ma­hom fi­nan­sij­skih in­te­re­sa, kroz ko­rup­tiv­ne rad­nje jav­nih funk­ci­o­ne­ra i po­li­ti­ča­ra. Fe­no­men za­ro­blje­ne dr­ža­ve je pre­po­znat kao naj­de­struk­tiv­ni­ji pro­blem ko­ji u pot­pu­no­sti pre­ki­da pro­ce­se de­mo­kra­ti­za­ci­je u da­tom dru­štvu. Ma­fi­ja, or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne i in­te­re­sne gru­pe su ja­če od iza­bra­nih pred­stav­ni­ka vla­sti i ob­li­ku­ju za­ko­ne po svo­joj že­lji i u svo­me in­te­re­su. U ta­kvom okru­že­nju, upra­vlja­nje dr­ža­vom je lo­še, vlast je ne­tran­spa­rent­na, jav­ni in­te­res ne po­sto­ji, a re­for­me su blo­ki­ra­ne. Cvje­ta po­li­tič­ka ko­rup­ci­ja.
Zna­čaj stra­te­gi­je pro­ši­re­nja Uni­je u ta­kvom okru­že­nju je vi­še­struk. Oči­to je da Evrop­ska uni­ja že­li Za­pad­ni Bal­kan u svo­joj ku­ći, jer ga sma­tra di­je­lom Evro­pe. Pr­vi put Uni­ja, a ne do­ma­ći po­li­ti­ča­ri, pred­vi­đa mo­gu­ći da­tum pri­stu­pa­nja ako se re­for­me za­i­sta spro­ve­du i ne osta­nu pra­zno slo­vo na pa­pi­ru. Za­da­tak li­de­ra re­gi­o­na je da od ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na na­pra­ve funk­ci­o­nal­ne de­mo­kra­ti­je. Zbog to­ga je va­žno da no­si­o­ci vla­sti u Sr­bi­ji za­i­sta po­ka­žu da že­le ne­za­vi­sno sud­stvo i sa­mo­stal­no tu­ži­la­štvo, ure­đen sek­tor bez­bjed­no­sti, slo­bod­ne me­di­je i ja­ke in­sti­tu­ci­je. Gra­đa­ni­ma ni­je po­treb­na još jed­na pro­pu­šte­na pri­li­ka ili imi­ta­ci­ja kao u emi­si­ji „Tvo­je li­ce zvu­či po­zna­to“. Umi­je da bu­de mno­go lo­še.

Pe­šča­nik.net