Svje­do­če­njem Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća ju­če je na­sta­vlje­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma za pri­pre­ma­nje te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2016.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja od­bra­ne, Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao da ni­je imao strah od iz­vje­snog Fa­di­lja od ko­jeg je ku­pio oruž­je i da ni­je imao po­vje­re­nje u ko­le­ge iz svo­je po­li­ci­je i da je iz tog raz­lo­ga slu­čaj pri­ja­vio cr­no­gor­skoj po­li­ci­ji, kao i da mu je Sa­ša Sin­đe­lić bio šef i na­kon pre­da­je po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu.
Pred vi­je­ćem su­di­je Su­za­ne Mu­go­še, Ve­li­mi­ro­vić je re­kao da ni­je smio da od­u­sta­ne od sve­ga ni na­kon što je oti­šao u po­li­ci­ju, pa je zbog to­ga do­veo lju­de iz Zu­bi­nog Po­to­ka u Pod­go­ri­cu.
On je po­tvrd­no od­go­vo­rio na pi­ta­nje da li je sum­njao da bi Sin­đe­lić mo­gao da sa­zna da je ak­ci­ju pri­ja­vio po­li­ci­ji i do­dao da se upra­vo za­to i ču­vao.
– Sin­đe­lić mi je pri­čao o ka­mi­o­nu sa du­plim dnom gdje je tre­ba­lo smje­sti­ti oruž­je, ali ni­sam znao ko je za to za­du­žen – na­veo je Ve­li­mi­ro­vić.
Ka­ko je do­dao, lju­di­ma iz Zu­bi­nog Po­to­ka ni­je re­kao da je slu­čaj pri­ja­vio tu­ži­la­štvu, a ka­sni­je je ob­ja­snio bra­ta­ni­ću zbog če­ga je do­šlo do hap­še­nja.
– Shva­tio sam šta bi se de­si­lo da to ni­je­sam ura­dio i ka­kvo bi se kr­vo­pro­li­će de­si­lo. Je­dan me­tak da je is­pa­ljen, bi­lo bi kr­vo­pro­li­će u Cr­noj Go­ri– na­veo je Ve­li­mi­ro­vić, a od­bra­na ga je na to upi­ta­la ka­ko je mo­glo bi­ti is­pa­lje­nih me­ta­ka kad je on uni­štio oruž­je.
Advo­ka­te od­bra­ne je za­ni­ma­lo i za­što je na­sta­vio da sa­ra­đu­je i po­ma­že ka­da je uni­štio oruž­je.
– Mo­rao sam da idem da­lje. Ni­sam mo­gao da se sa­kri­jem. Ka­ko da ne­sta­nem od­jed­nom –ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On je od­rič­no od­go­vo­rio na pi­ta­nje da li ga je bi­lo strah da pre­go­va­ra sa Fa­di­ljom i da se kre­će po Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
–Ra­ču­nao sam da je do­bra za­ra­da ključ­na da me Fa­dilj ne pri­ja­vi po­li­ci­ji – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On tvr­di da mu je glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić pr­vo re­kao da ne uzi­ma oruž­je, ali da je on re­kao da mo­ra da uzme jer to ni­su igrač­ke i ma­la stvar, na­kon če­ga su mu re­kli da uzme i ras­klo­pi oruž­je.
– Gle­dao sam da ra­dim što ma­nje i što skri­ve­ni­je i da bu­dem sam kad uni­šta­vam oruž­je – na­veo je Ve­li­mi­ro­vić.
Ka­ko je is­pri­čao, Sin­đe­lić je od nje­ga tra­žio da u Pod­go­ri­ci fo­to­gra­fi­še oruž­je. On tvr­di da je za oruž­je dao 25 hi­lja­da eura, na­kon če­ga mu je osta­lo pet hi­lja­da eura, ko­je je tro­šio.
On je od­rič­no od­go­vo­rio na pi­ta­nje advo­ka­ta Da­li­bo­ra To­mo­vi­ća da li je znao da Dra­gan Mak­sić 15. ok­to­bra 2016. go­di­ne do­la­zi u Cr­nu Go­ru.
– Jed­nu po­ru­ku sam do­bio od Bran­ke Mi­lić da su do­šli, a dru­gu sa Mak­si­će­vog bro­ja, ili ne­či­jeg dru­gog, ne sje­ćam se – na­veo je svje­dok.
Pri­li­kom do­go­va­ra­nja po­la­ska za Cr­nu Go­ru za sto­lom su, ka­ko je ka­zao, bi­li Ča­ru­ga, Alek­sić i dva čo­vje­ka. Tvr­di da ni­je znao da je Alek­sić dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re ka­da je sa njim raz­go­va­rao.
Ka­ko je na­veo, Sin­đe­lić mu ni­je re­kao gdje da smje­sti lju­de kad do­đu u Cr­nu Go­ru.
– Re­kao mi je da uzmem ku­ću, ho­tel, sa­mo da ih smje­stim. Za 15. mi ni­šta ni­je re­kao, gdje da se sret­ne­mo. Mi­slim da mi ni­je po­mi­njao da tre­ba prać­ke da pre­ba­cim, ali mi­slim da su u opre­mi bi­le i prać­ke. Re­kao mi je sa­mo da tre­ba da bu­de što vi­še lju­di na pro­te­stu, ni­je mi re­kao da tre­ba da bu­du sta­ri­ji – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
Upi­tan za­što ni­je zvao lju­de iz dru­gih kra­je­va sa Ko­so­va i Me­to­hi­je u Cr­nu Go­ru, on je od­go­vo­rio da je zvao, ali da ni­je­su htje­li da do­đu.
Na pi­ta­nje od­bra­ne, on je po­ja­snio ka­ko se ras­kla­pa pu­ška i us­tvr­dio da mu ni­je tre­ba­lo vi­še od po­la sa­ta da ra­sta­vi sve pu­ške ko­je je ku­pio od Fa­di­lja.
On tvr­di da ga u cr­no­gor­skom tu­ži­la­štvu ni­je­su pi­ta­li od ko­ga je ku­pio oruž­je.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić in­si­sti­rao je da u za­pi­snik uđe da je tu­ži­la­štvo tra­ži­lo od Ve­li­mi­ro­vi­ća da ku­pi oruž­je, na šta je re­a­go­vao glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić.
– Ne mo­že bra­ni­lac da po­sta­vlja pi­ta­nja kao da je on svje­dok. Ne­ma pra­vo da tvr­di da je tu­ži­la­štvo tra­ži­lo da se ku­pi oruž­je – ka­zao je Kat­nić.
Su­đe­nje će bi­ti na­sta­vlje­no da­nas.VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


„Zo­vi tog Sin­đu“

U sud­ni­ci je po­no­vo pre­slu­šan raz­go­vor od 15. ok­to­bra 2016. go­di­ne u ko­me su ja­sno ču­je da ne­ko svje­do­ku Ve­li­mi­ro­vi­ću su­ge­ri­še „zo­vi tog Sin­đu”, a on na to od­go­va­ra da ni­je u tu­ži­la­štvu.
– Bio sam na uli­ci u tom tre­nut­ku – na­veo je Ve­li­mi­ro­vić.
Na­kon dru­gog slu­ša­nja sni­mlje­nog raz­go­vo­ra, ka­zao je da ga je ta­da zvao ne­ko od nje­go­vih iz Zu­bi­nog Po­to­ka, da bi s nji­ma oti­šao pod Ostrog.
– To je taj te­le­fon, spe­ci­jal­ni – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On tvr­di da je Bo­ja­nu Ko­va­če­vi­ću iz Zu­bi­nog Po­to­ka po­me­nuo Sin­đe­li­ća kao čo­vje­ka ko­ji ih po­ma­že i fi­nan­si­ra i da je to ura­dio ka­da su se do­go­vo­ri­li da idu u Pod­go­ri­cu.
– Mo­gu­će je da su osta­li ču­li da ga po­mi­njem, pa su za­to re­kli da zo­vem Sin­đe­li­ća – na­veo je Ve­li­mi­ro­vić.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić ga je pi­tao da li zna da glas mo­že da se vje­šta­či, ali je su­di­ja Mu­go­ša us­kra­ti­la od­go­vor na to pi­ta­nje.


Ne zna za iz­ja­vu sa svo­jim pot­pi­som

Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić pi­tao je Ve­li­mi­ro­vi­ća da li je još ne­gdje pot­pi­sao iz­ja­vu u ve­zi sa ovim slu­ča­jem, na šta je svje­dok od­go­vo­rio od­rič­no.
– Imam iz­ja­vu od 29. ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne sa Ve­li­mi­ro­vi­će­vim pot­pi­som, ko­ja je da­ta na za­htjev advo­ka­ta Sla­vi­še Mr­da­ko­vi­ća, ko­ji je za­stu­pao op­tu­že­nog Pre­dra­ga Bo­gi­će­vi­ća – ka­zao je Jo­va­no­vić.
Ve­li­mi­ro­vić je us­tvr­dio da mu ime tog advo­ka­ta ni­šta ne zna­či, na­kon če­ga je Jo­va­no­vić od­u­stao od da­ljeg po­sta­vlja­nja pi­ta­nja.


„Zna se ka­ko šver­ce­ri ra­de”

Su­di­ja Mu­go­ša je us­kra­ti­la od­go­vor na pi­ta­nje da li je Ve­li­mi­ro­vić imao dru­gih pri­ho­da sem pen­zi­je i da li je su­vla­snik pred­u­ze­ća iz Zu­bi­nog Po­to­ka. Us­kra­ćen je i od­go­vor na pi­ta­nje da li se Ve­li­mi­ro­vić ba­vi ne­do­zvo­lje­nom tr­go­vi­nom svi­nja na re­la­ci­ji Knić – Sje­ver Ko­so­va.
On tvr­di da ra­ni­je ni­je pre­no­sio oruž­je u Cr­nu Go­ru na ne­do­zvo­ljen na­čin, kao ni u cen­tral­nu Sr­bi­ju. Us­kra­ćen je i od­go­vor na pi­ta­nje da li je ne­ka­da na taj na­čin pre­ba­ci­vao dru­gu ro­bu.
– Da sam htio da pre­ba­cim oruž­je, ne bih to ra­dio pre­ko gra­ni­ca, ne­go šver­cer­skim ka­na­li­ma. Zna se ka­ko šver­ce­ri ra­de – na­veo je Ve­li­mi­ro­vić i do­dao da ni­je znao tač­no mje­sto gdje bi to ura­dio da je to od­lu­čio, već bi to sa šver­ce­ri­ma do­go­vo­rio, kao i za opre­mu.