Uni­ja stru­kov­nih udru­že­nja pro­svjet­nih rad­ni­ka Cr­ne Go­re po­če­la je sa ra­dom, sa ci­ljem da kon­tro­li­še do­no­še­nje na­stav­nih pro­gra­ma i udž­be­ni­ka ko­ji su, pre­ma mi­šlje­nju pro­fe­so­ra, ne­do­volj­no kva­li­tet­ni i mi­je­nja­ni bez uče­šća pre­da­va­ča. Ko­or­di­na­tor Uni­je stru­kov­nih udru­že­nja pro­svje­ta­ra Alek­san­dra La­le­vić ka­za­la je ju­če da su na­stav­ni­ci i pro­fe­so­ri ne­za­do­volj­ni re­for­mom i da su do­ve­de­ni u si­tu­a­ci­ju da sa­mo re­a­li­zu­ju pro­gra­me, jer se ni­ko ne kon­sul­tu­je sa nji­ma i ni­ko ih ne pi­ta ko­je je gra­di­vo dje­ci neo­p­hod­no. Ona is­ti­če da je Uni­ju for­mi­ra­lo osam stru­kov­nih udru­že­nja na­stav­ni­ka, a da oče­ku­ju da i osta­le ko­le­ge bu­du dio ti­ma ko­ji će bri­nu­ti o kon­tro­li obra­zov­nog si­ste­ma.
– Že­li­mo da bu­de­mo vla­sni­ci stru­ke i da već u na­red­nim da­ni­ma ini­ci­ra­mo sa Mi­ni­star­stvom pro­svje­te i svim obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma raz­go­vo­re, ka­ko bi se una­pri­jedio kva­li­tet obra­zo­va­nja uče­ni­ka. Umo­ri­li smo se od re­for­mi ko­je ima­ju do­sta ne­do­sta­ta­ka. Uza­lud smo pri­li­kom iz­mje­ne pro­gra­ma i pred­me­ta sla­li su­ge­sti­je i mi­šlje­nja, tra­ži­li da bu­de­mo uklju­če­ni u pro­ces kre­i­ra­nja na­stav­nih pro­gra­ma, jer su na­ša pi­sma i pre­po­ru­ke za­vr­ša­va­li u fi­o­ka­ma ili kan­ta­ma za sme­će. Do­šli smo u si­tu­a­ci­ju da su na­stav­ni­ci i uči­te­lji, ko­ji su stub obra­zov­nog si­ste­ma, ne­moć­ni i bez­volj­ni i to mo­ra da se pro­mi­je­ni. Mo­ra­mo i da se po­bri­ne­mo da se naš sta­tus u dru­štvu pro­mi­je­ni i da se pro­svjet­ni rad­ni­ci vi­še ci­je­ne – is­ta­kla je La­le­vić.
Ona ob­ja­šnja­va da ve­ći­na na­stav­ni­ka ne­ma mo­guć­nost da na bi­lo ko­ji na­čin uče­stvu­je u raz­vo­ju pred­met­nih pro­gra­ma i dru­gih stra­te­ških do­ku­me­na­ta, ko­ji će uti­ca­ti na obra­zov­nu prak­su u ško­la­ma.
– Sma­tra­mo da ini­ci­ja­ti­va za pro­mje­nu po­sto­je­ćeg sta­nja u obra­zo­va­nju tre­ba da do­đe od sa­mih na­stav­ni­ka, ali da bi se za­i­sta ne­što pro­mi­je­ni­lo, po­treb­no je stvo­ri­ti kri­tič­ku ma­su za­in­te­re­so­va­nih ko­le­ga – na­vo­di La­le­vić.
Zo­ri­ca Mi­nić iz Udru­že­nja psi­ho­lo­ga u obra­zo­va­nju is­ta­kla je da u ško­la­ma ra­di 67 nje­nih ko­le­ga i da to ni­je do­volj­no da se uče­ni­ci iz­ve­du na pra­vi put.
– Sma­tram da mo­že­mo da do­pri­ne­se­mo raz­vo­ju dje­ce i mla­dih. Škol­ski psi­ho­log pri­mje­nju­je ši­rok spek­tar zna­nja iz raz­li­či­tih psi­ho­lo­ških di­sci­pli­na, s ci­ljem da po­mog­ne dje­ci da bu­du aka­dem­ski uspje­šna, da se raz­vi­ja­ju i da im emo­ci­o­nal­ne vje­šti­ne po­mog­nu u zdra­vom od­ra­sta­nju. Ima­mo vi­še­stru­ke ulo­ge, da pra­ti­mo i pro­cje­nju­je­mo ne­pre­do­va­nje uče­ni­ka u svim obla­sti­ma raz­vo­ja, pru­ža­mo po­dr­šku uče­ni­ci­ma i ro­di­te­lji­ma u raz­li­či­tim fa­za­ma obra­zo­va­nja – ka­že Mi­nić.
D.B.