NO­VI SAD – Ko­pred­sjed­nik Ig­man­ske ini­ci­ja­ti­ve za Sr­bi­ju Alek­san­dar Po­pov oštro je ju­če kri­ti­ko­vao biv­šeg bri­tan­skog di­plo­ma­tu Ti­mo­ti­ja Le­sa zbog za­la­ga­nja za pre­kra­ja­nje gra­ni­ca na Bal­ka­nu.
Po­pov je u autor­skom tek­stu ko­ji pre­no­si por­tal Auto­no­mi­ja (www.auto­no­mi­ja.in­fo) oci­je­nio da to mo­že da pro­iz­ve­de ve­o­ma opa­sne po­sle­di­ce i no­ve ra­to­ve.
Les je za list „Fo­rin afers” ne­dav­no na­pi­sao ana­li­zu či­ja je osnov­na pre­mi­sa da ne­će bi­ti mi­ra na Bal­ka­nu dok se u tom re­gi­o­nu ne stvo­re et­nič­ki či­ste te­ri­to­ri­je ve­li­ka Sr­bi­ja, ve­li­ka Hr­vat­ska i ve­li­ka Al­ba­ni­ja.
Po­pov je na­veo da se ni­jed­no ta­kvo obim­no pre­kra­ja­nje gra­ni­ca ko­je bi stvo­ri­lo pot­pu­no no­vu po­li­tič­ku kar­tu re­gi­o­na ni­je ni­ka­da de­si­lo bez ra­ta, ne­go je, na­pro­tiv, oba­ve­zno za­po­či­nja­lo ra­tom, a za­vr­ša­va­lo na mi­rov­nim kon­fe­ren­ci­ja­ma, a ni­ka­ko pri­je ili mi­mo to­ga.
– Još nam je svjež pri­mjer po­sled­njeg bal­kan­skog ra­ta de­ve­de­se­tih, ka­da je na­kon ras­pa­da ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je po­sta­la do­mi­nant­na te­o­ri­ja kr­vi i tla, na či­jem je tra­gu i Le­so­va ana­li­za, ka­da je ov­dje po­sta­la omi­lje­na di­sci­pli­na cr­ta­nje ka­ra­ta, pr­vo na sal­ve­ta­ma, a on­da i ocr­ta­va­nje no­vih li­ni­ja na voj­nim ma­pa­ma – na­veo je Po­pov.
On je na­po­me­nuo i da ne mi­sli da je Le­sov mo­tiv isti, ali bi na­čin rje­ša­va­nja i nje­go­ve po­sle­di­ce si­gur­no bi­li isti.
On je upi­tao da li autor tek­sta stvar­no vje­ru­je da bi se na­ro­di u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni mo­gli raz­dvo­ji­ti i pri­klju­či­ti ze­mlja­ma ma­tič­nog na­ro­da bez ra­ta, tim pri­je jer bi se Bo­šnja­ci po dru­gi put u krat­kom vre­me­nu na­šli „u men­ge­la­ma dva ja­ka na­ci­o­na­li­zma – srp­skog i hr­vat­skog”.
– Ka­ko stvo­ri­ti et­nič­ki či­ste te­ri­to­ri­je ka­da su i po­sli­je svih et­nič­kih či­šće­nja na­ro­di na ovim pro­sto­ri­ma i da­lje ma­nje ili vi­še iz­mi­je­ša­ni? Mo­glo bi se to ri­je­ši­ti „re­cep­tom” ko­ji je već pri­mje­nji­van u ra­to­vi­ma iz de­ve­de­se­tih – ta­ko­zva­nim hu­ma­nim pre­se­lje­nje, ta­ko što je dio ma­njin­ske na­ci­je bio ubi­jen, a osta­li pro­tje­ra­ni iz svo­jih do­mo­va – na­veo je Po­pov.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da je na dje­lu kri­za u EU i glo­bal­na kri­za, zar se ne po­mi­šlja na to da bi bal­kan­ska iskra mo­gla da iza­zo­ve po­žar ko­ji bi se pre­lio pre­ko bal­kan­skih gra­ni­ca.
Po­pov je za­pi­tao i za­što se u ovom pred­lo­gu sta­lo sa­mo na bal­kan­skim ze­mlja­ma.
– Šta će­mo, na pri­mjer, sa Ma­đar­skom ko­ja je Tri­ja­non­skim mi­rom iz­gu­bi­la dvi­je tre­ći­ne svo­je te­ri­to­ri­je i gdje po­sto­ji Omla­din­ski po­kret 64 žu­pa­ni­je, ko­ji se za­la­že za ob­na­vlja­nje Ma­đar­ske u ne­ka­da­šnjim gra­ni­ca­ma, a Bač­ku ta­mo i da­lje po­ne­ki na­zi­va­ju „del­vi­dek”, od­no­sno ju­žni kra­je­vi – na­veo je Po­pov.
On je za­pi­tao i da li bi Ma­đar­ska rav­no­du­šno gle­da­la ka­ko se pre­kra­ja­ju gra­ni­ce u nje­nom kom­ši­lu­ku, a da i sa­ma ne po­ku­ša da ne­ke svo­je ne­ka­da­šnje te­ri­to­ri­je ili nji­ho­ve dje­lo­ve ko­ji su na­kon Tri­ja­no­na pri­pa­li ne­kim od nje­nih su­sje­da vra­ti pod svo­je okri­lje.
– To je sa­mo je­dan od pri­mje­ra, a mo­glo bi se na­ve­sti još – ka­zao je Po­pov.
On je upi­tao za­što je Les po­ma­lo ra­si­stič­ki stao sa­mo na bal­kan­skim ze­mlja­ma ka­da je već go­vo­rio o et­nič­kom za­o­kru­ži­va­nju kao na­vod­nom re­še­nju za po­sto­je­će na­pe­to­sti.
– Za­što ne bi­smo oti­šli, na pri­mjer, i do Bel­gi­je, u ko­joj je je­di­ni li­je­pak ko­ji je dr­ži na oku­pu to što je sje­di­šte EU ne slu­čaj­no baš u Bri­se­lu, ili do ne­kih dru­gih evrop­skih ze­ma­lja ko­je se su­o­ča­va­ju sa slič­nim pro­ble­mom me­đu­et­nič­kih na­pe­to­sti, ne­go se ova­kva re­še­nja nu­de sa­mo za Bal­kan – upi­tao je Po­pov.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ugod­no je u na­uč­nim, voj­nim ili po­li­tič­kim ka­bi­ne­ti­ma cr­ta­ti za­mi­šlje­ne ma­pe, ali ceh nji­ho­ve even­tu­al­ne re­a­li­za­ci­je ne pla­ća­ju nji­ho­vi auto­ri, ne­go kon­kret­ni obič­ni lju­di, ko­ji se u ovim kon­cep­ti­ma i ne vi­de.
Ig­man­ska ini­ci­ja­ti­va je ko­a­li­ci­ja ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja iz re­gi­o­na, ko­ja se za­la­že za nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa iz­me­đu Sr­bi­je, Cr­ne Go­re, Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.(Be­ta)