Pi­še: Če­do­mir An­tić

Bio sam si­gu­ran da nas je po­sje­tio pred­sjed­nik NR Ki­ne. To­li­ki pro­to­kol... Mje­re obez­bje­đe­nja, fan­fa­re... Na Te­ra­zi­ja­ma su ve­se­lo - na tem­pe­ra­tu­ri od -5 ste­pe­ni – vi­jo­ri­le za­sta­vi­ce dvi­je ze­mlje. Ona cr­ve­na po­tvr­di­la je mo­je slut­nje. Cr­ve­na sa žu­tim de­ta­lji­ma, po sve­mu ki­ne­ska. Tre­ba­lo je da pri­đem i za­gle­dam se ka­ko bih shva­tio da je ri­ječ o dvor­skoj za­sta­vi či­ji je orao po­žu­tio od sta­ro­sti. Ka­da su 1991. na Ce­ti­nju po­ku­ša­li da lin­ču­ju pra­vo­slav­nog mi­tro­po­li­ta, gru­pa du­klja­no­id­nih fa­ši­sta i nji­ho­vih ar­na­ut­skih pri­ja­te­lja no­si­la je slič­nu za­sta­vu sa­mo sa bi­je­lim or­lom. Za­mi­sli­te da je taj bi­je­li orao i sa­da na za­sta­vi­ci ko­ja ne­haj­no le­pr­ša te­ra­zij­skom le­da­rom?! Pred­sjed­nik cr­no­gor­ske vla­de Du­ško Mar­ko­vić ne bi se oba­zi­rao na svo­je si­je­de vla­si: iz­ve­rao bi se na ban­de­ru i po­ski­dao ih. Ako su u Cr­noj Go­ri iz­ba­ci­li ći­ri­li­cu iz škol­skih den­vni­ka, ka­ko je ne bi iz­ba­ci­li sa gr­ba gde je sta­jao vla­dar­ski mo­no­gram srp­skog kra­lja Ni­ko­le Pr­vog. Da je ba­rem pi­sa­lo jed­no „M“, pa da va­ži u svim pi­smi­ma i mo­že se od­no­si­ti i na naj­va­žni­jeg čo­vje­ka vas­ko­li­kog cr­no­gor­stva... Ne­go ne­ka­kvo ći­ri­lić­no „N“ ko­je nor­ma­lan čo­vjek či­ta kao „H“...
Du­ško Mar­ko­vić nas je po­sje­tio i mno­go nam to­ga li­je­pog re­kao. Iz­me­đu osta­log, iz­ja­vio je da srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri uži­va sva pra­va. Re­kao je to u ka­me­ru. Pred sto­ti­nak no­vi­na­ra i zva­nič­ni­ka. Ni­je ni trep­nuo, ni­je se ni uhva­tio za nos, ni za­mu­cao... Ka­rak­ter. Istin­ski sled­be­nik Sv. Mi­la Du­kljan­skog, sve­ca-aske­te ko­ji po­vre­me­no ne­sta­ne da bi se po­sle u naj­te­žem ča­su vra­tio da iz­gr­di na­rod, po­ru­ši zlat­ne te­li­će, raz­ju­ri mno­go­bo­šce, na­pla­ti za­o­sta­li re­ket (mi­slim na oru­đe bi­je­log spor­ta što ga je pro­dao, a ni­je uzeo no­vac) i zba­ci svo­je ne­do­volj­no do­bre na­sled­ni­ke. Mar­ko­vi­ća su, bi­će, bi­ra­li po krak­te­ru ko­ji bi naj­ko­ri­sni­ji bio u Las Ve­ga­su – osje­ća­nje se ne mo­že na­zre­ti na li­cu, a eti­ka i skru­pu­le ne mo­gu bi­ti ni smet­nja, ni upo­zo­re­nje. Još sa­mo da je uva­že­ni pre­mi­jer - ko­ji ne od­go­va­ra sa­mo za se­be ve­ći i za čo­vje­ka bez ko­ga ga ne bi bi­lo u po­li­tič­kom smi­slu i bez ko­ga ne bi bi­lo ni Cr­ne Go­re, ni NA­TO-a - ob­ja­snio gdje tač­no u Cr­noj Go­ri dr­ža­va upo­tre­blja­va pi­smo ko­je ko­ri­sti vi­še od 50 od­sto nje­nih gra­đa­na? Gdje se u jav­nom dis­kur­su de­de raz­do­blje cr­no­gor­ske isto­ri­je od do­la­ska Slo­ve­na od 1043. i od 1166. do 1918. go­di­ne? Ko­li­ko je za­po­sle­nih Sr­ba u dr­žav­nim usta­no­va­ma? Za­što ih sa či­sta­či­ma, ku­ri­ri­ma, ka­fe-ku­va­ri­ca­ma i voj­skom ni­gdje ne­ma vi­še od 8 od­sto ukup­nog bro­ja za­po­sle­nih? Za­što Sr­ba ne­ma u di­plo­ma­ti­ji, ANB-u, vla­di... Mo­žda bi ple­me­ni­ti me­sto­blju­sti­telj tre­nut­no upra­žnje­nog sul­tan­skog tro­na Sv. Mi­la Du­klja­ni­na mo­gao da se pri­sje­ti ko­li­ko je sve­će­ni­ka, ho­dža, mu­la i mu­la­i­ma pro­tje­ra­no iz Cr­ne Go­re zbog to­ga što ne­ma­ju dr­ža­vljan­stvo? Da taj broj mo­žda upo­re­di sa bro­jem pra­vo­slav­nih sve­šte­ni­ka ko­ji su pro­šli tu pro­ce­du­ru i tor­tu­ru. Znam da bi Sv. Mi­lo vo­lio da se sa­da do­dvo­ri i Do­nal­du Tram­pu, me­đu­tim, ni Tramp još uvi­jek ni­je od­u­zeo ame­rič­ko dr­ža­vljan­stvo kon­gre­sme­nu ro­đe­nom u SAD, ni­ti mu je pa­lo na­pa­met da pro­go­ni gra­đa­ne dr­ža­ve u ko­joj je pred­sjed­nik zbog nji­ho­vog et­nič­kog ili vjer­skog opre­dje­lje­nja.
Da li je Vu­čić ne­što pi­tao Mar­ko­vi­ća? Po­što je u Sr­bi­ji po­ste­pe­no, vo­ljom ve­ći­ne (ne „ve­ći­ne“ kao u Cr­noj Go­ri) upr­kos de­mo­krat­skim usta­no­va­ma us­po­sta­vlje­na vlast jed­nog čo­vje­ka, ni­je ni va­žno šta je Vu­čić re­kao, već šta će da uči­ni. Od to­ga šta bi on re­kao zna­čaj­ni­je je šta ga je ko sa­vje­to­vao. U ne­de­mo­kra­ti­ja­ma če­sto po­sto­ji ne­ka­kav pse­u­do­de­mo­krat­ski di­ja­log unu­tar re­ži­ma. Vrh vla­sti do­zvo­li ne­kom od sa­te­li­ta da iz­ne­se dru­ga­či­ju po­li­ti­ku, a on­da ga vla­da­lac (do­bar i če­stit ka­kav već mo­ra bi­ti), sa­slu­ša i uva­ži nje­go­ve sta­vo­ve. Po­što je ovog pu­ta „o plo­ču uda­rao“ taj­kun Ne­nad Po­po­vić, pred­iz­bor­na pre­bje­gli­ca u ta­bor po­bjed­nič­kih na­pred­nja­ka sve sa ne­vi­dilj­no­vom stran­kom SNP (Srp­ska na­rod­na par­ti­ja) u pa­ke­tu, ja­sno je da je Vu­či­ću još uvi­jek bli­ži ne­ka­kav ho­tel u Švaj­car­skoj gdje se u lo­bi­ju i sâm po­čeo da di­vi ču­di­ma Sv. Mi­la, ne­go srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri. Do­zu pa­tri­o­ti­zma Vu­čić je pret­hod­ne sed­mi­ce već is­ka­zao u Ra­škoj gdje je pred no­vi­na­ri­ma po­ka­zao ču­da od ju­na­štva, pr­ko­sa i sa­mo­pre­go­ra... Ta­mo je to­pu­zom zgro­mio „ne­ke am­ba­sa­do­re“, ko­pljem pre­ko se­be u Sit­ni­cu tu­rio Ma­ju Ko­ci­jan­čič (port­pa­rol­ku iz Bri­se­la ko­ju je­di­no i smi­je da spo­me­ne po ime­nu ka­da gr­di ne­ko­ga od stra­na­ca) i po­šao sa svo­jim vjer­nim vi­te­zi­ma, ali ne na po­lje Ko­so­vo, već do pre­la­za Ja­ri­nje gdje će se u se­bi sit na­pso­va­ti ni­je va­žno ko­ga...
Mo­žda je Vu­či­će­va uz­dr­ža­nost i pri­mje­re­na. Sv. Mi­la Du­klja­ni­na tre­nut­no ne­ma... A cr­no­gor­ska skup­šti­na na­pu­sti­la je cr­no­gor­ski pra­vo­pis ko­ji je uve­den za vak­ta Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća. Ja sam, že­ljan da po­mog­nem vas­ko­li­kom du­kljan­stvu, svo­je­vre­me­no pred­lo­žio da se Kri­vo­ka­pić ne pot­pi­su­je kao „preš­jed­nik“, jer je­dan je ta­kav u Cr­noj Go­ri, već da upo­tri­je­bi sta­ro­do­kljan­sku ri­ječ ko­ji su po­sle ukra­li En­gle­zi – „špej­ker“. Mo­ja in­ter­ven­ci­ja ni­je pri­hva­će­na, i eto... Dva su pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta što­va­li drev­nu „du­kljan­či­cu“ ko­ja, po­ka­za­lo se, ipak ni­je re­for­mi­sa­na do­volj­no hra­bro (ka­ko sam pred­la­gao). Tre­ći je sve to uki­nuo i vra­tio se na srp­ski je­zik. Bo­lje je ta­ko... Uzmeš srp­ski, a on­da ga ru­žiš, tra­ve­sti­raš i po­gre­šno na­zi­vaš.
Vu­čić mo­žda če­ka da se i pre­mi­jer Cr­ne Go­re do­zo­ve pa­me­ti. Na­če­ka­će se, a do­če­ka­će po­vra­tak Sv. Mi­la.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu
u Be­o­gra­du)