In­te­gra­ci­ja rom­ske i egip­ćan­ske (RE) za­jed­ni­ce u cr­no­gor­sko dru­štvo ne­mo­gu­ća je dok se ne obez­bi­je­de rje­še­nja za ade­kvat­no uče­šće te po­pu­la­ci­je u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma, oci­je­nje­no je iz Rom­skog sa­vje­ta.
Pot­pred­sjed­nik Sa­vje­ta Mu­ha­med Uko­vić uka­zao je da Ro­mi i Egip­ća­ni u Cr­noj Go­ri di­je­le sud­bi­nu osta­lih za­jed­ni­ca, na­vo­de­ći da sve ana­li­ze po­ka­zu­ju da je broj si­ro­ma­šnih mno­go ve­ći od sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka nad­le­žne in­sti­tu­ci­je.
– Šta tek re­ći o Ro­mi­ma i Egip­ća­ni­ma ko­ji se vje­či­to bo­re za eg­zi­sten­ci­ju. Zna­ča­jan je broj do­mi­ci­l­nih RE ko­ji na­pu­šta­ju Cr­nu Go­ru u te­žnji da u ze­mlja­ma EU obez­bi­je­de se­bi ne­ku nor­mal­nu eg­zi­sten­ci­ju. U po­sled­nje vri­je­me mno­gi su osta­li bez so­ci­jal­ne po­mo­ći, ko­ja im je bi­la je­di­ni iz­vor pri­ho­da – re­kao je Uko­vić agen­ci­ji Mi­na.
Do po­sla za pri­pad­ni­ke ove po­pu­la­ci­je, ka­ko je ka­zao Uko­vić, sko­ro je ne­mo­gu­će do­ći, što zbog te­ške eko­nom­ske si­tu­a­ci­je u Cr­noj Go­ri, ali i zbog po­sto­je­ćih pred­ra­su­da i et­nič­ke dis­tan­ce pre­ma na­ve­de­nim za­jed­ni­ca­ma. Ipak, sma­tra da je dis­kri­mi­na­ci­ja mno­go ma­nja u Cr­noj Go­ri u po­re­đe­nju sa dr­ža­va­ma u re­gi­o­nu.
– Mi ko­ji se ba­vi­mo rje­ša­va­njem pro­ble­ma RE u Cr­noj Go­ri pri­mje­ću­je­mo sprem­nost Vla­de da ra­di na po­bolj­ša­nju ži­vo­ta. Na­ža­lost, po­ne­kad sti­čem uti­sak da ni­je­su do­volj­no ak­tiv­ne osta­le struk­tu­re dru­štva u ve­zi sa ovim pro­ble­mom – ka­zao je Uko­vić.
Kao pri­mjer je na­veo pla­no­ve ko­ji su usvo­je­ni za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja Ro­ma i Egip­ća­na na lo­kal­nom ni­vou.
– Oni su sa­mo „li­sta pu­stih že­lja“. To je neo­zbilj­no i neo­d­go­vor­no. Vla­da Cr­ne Go­re tre­ba ozbilj­ni­je i od­luč­ni­je da se po­za­ba­vi ovim pro­ble­mom, kon­kret­no da su­ge­ri­še svim op­šti­na­ma gdje ži­ve Ro­mi i Egip­ća­ni, da su u oba­ve­zi da pri­li­kom pla­ni­ra­nja bu­dže­ta odvo­je dio sred­sta­va za re­a­li­za­ci­ju ci­lje­va iz lo­kal­nog ak­ci­o­nog pla­na ko­jim se ima za cilj po­bolj­ša­nje nji­ho­vog po­lo­ža­ja – sma­tra on.
Stra­te­gi­ja se re­a­li­zu­je, ali se, ka­ko sma­tra, uglav­nom fo­ku­si­ra na in­ter­no ra­se­lje­na li­ca sa Ko­so­va.
– Da ne bu­de za­bu­ne, tim lju­di­ma tre­ba po­mo­ći, ali ne na na­čin što će se stvar­ni pro­ble­mi do­mi­ci­l­nih Ro­ma i Egip­ća­na po­ti­snu­ti u dru­gi plan. Či­nje­ni­ca je da su ra­se­lje­ni Ro­mi i Egip­ća­ni sa Ko­so­va na­ši su­na­rod­ni­ci, ali su oni dr­ža­vlja­ni Ko­so­va i oni tre­ba da bu­du bri­ga me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce i Ko­so­va, a do­mi­ci­o­ni tre­ba da bu­du bri­ga Cr­ne Go­re – is­ta­kao je on.
Pred­stav­ni­ka Ro­ma ne­ma u po­li­tič­kom ži­vo­tu Cr­ne Go­re za­to što im je to pra­vo, ka­ko je oci­je­nio, per­fid­no za­ko­nom us­kra­će­no zbog ne­lo­gič­no­sti Usta­va i za­ko­na.
– Ustav na­la­že auten­tič­nu za­stu­plje­nost ma­nji­na u cr­no­gor­skom par­la­men­tu, ali nam Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka tu mo­guć­nost us­kra­ću­je, ti­me što po­sta­vlja iz­bor­ni cen­zus ko­ji je ne­do­sti­žan i ne­re­a­lan za za­jed­ni­cu ko­ja u ukup­noj struk­tu­ri sta­nov­ni­štva uče­stvu­je sa je­dan od­sto – uka­zao je Uko­vić.
A.T.


Ne­ma ih u rad­nim ti­je­li­ma

Uko­vić je na­po­me­nuo da je zna­ča­jan broj RE po­pu­la­ci­je ri­je­šio pro­blem lič­nih do­ku­me­na­ta.
– Vla­da je ulo­ži­la zna­ča­jan no­vac za to. Me­đu­tim, pro­blem je još evi­den­tan za oko 175 li­ca, o če­mu smo oba­vi­je­sti­li nad­le­žne in­sti­tu­ci­je – ka­zao je Uko­vić, uka­zu­ju­ći da pro­blem pred­sta­vlja i broj dje­ce ko­ja ni­je­su upi­sa­na u ma­tič­nu knji­gu ro­đe­nih.
On je do­dao da su Ro­mi je­di­na na­ci­o­nal­na za­jed­ni­ca, ko­ja ne­ma svog pred­stav­ni­ka u Ko­mi­si­ji od iga­ra na sre­ću. Iako je u ja­nu­a­ru iz Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va obe­ća­no da će Ro­mi bi­ti uklju­če­ni u po­me­nu­te rad­ne gru­pe, to ipak ni­je is­po­što­va­no.