Isto­vre­me­ne iz­mje­ne Za­ko­na o dr­žav­nom pre­mje­ru i ka­ta­stru i Za­ko­na o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta su pri­li­ka da se iz­vr­ši nji­ho­vo me­đu­sob­no uskla­đi­va­nje u po­gle­du nad­le­žno­sti sa aspek­ta oba­vlja­nja ge­o­det­ske dje­lat­no­sti u Cr­noj Go­ri, oci­je­ni­la je Zo­ri­ca Kr­sma­no­vić, di­plo­mi­ra­ni ge­o­det­ski in­že­njer i član In­že­njer­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re. Vla­da je na­ja­vi­la da će par­la­men­tu pred­lo­ži­ti iz­mje­ne po­me­nu­tih aka­ta, a Kr­sma­no­vi­će­va ka­že da bi tre­ba­lo po­seb­no ura­di­ti za­kon o ge­o­det­skoj dje­lat­no­sti ko­ji bi pro­pi­sao pra­vi­la o ba­vlje­nju tom stru­kom.
– Ka­da ta­kvog za­ko­na ne­ma, ja­sno je da Za­kon o dr­žav­nom pre­mje­ru i ka­ta­stru ne bi smio da pre­u­zi­ma tu ulo­gu, kao što ne bi smio ni da za­di­re u nad­le­žno­sti  Za­ko­na o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta – sma­tra na­ša sa­go­vor­ni­ca.
Ona kon­sta­tu­je da ge­o­det­ska stru­ka u od­no­su na svoj re­al­ni zna­čaj još uvi­jek ni­je va­že­ćim pro­pi­si­ma tre­ti­ra­na na od­go­va­ra­ju­ći na­čin.
– Či­nje­ni­ca je da su do sa­da na­pra­vlje­ni po­zi­tiv­ni po­ma­ci uvo­đe­njem po­je­di­nih za­kon­skih nor­mi u Za­kon o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta. Pro­blem je ko­li­ko se do­sled­no one u prak­si po­štu­ju od stra­ne onih ko­ji­ma je to oba­ve­za, po­čev od nad­le­žnih se­kre­ta­ri­ja­ta lo­kal­nih upra­va, pre­ko iz­vo­đa­ča ra­do­va, nad­zor­nih or­ga­na, pro­jek­ta­na­ta, re­vi­de­na­ta do ko­mi­si­ja za teh­nič­ke pri­je­me. Pro­blem je  i u mar­gi­na­li­zo­va­nju ge­o­det­skih po­slo­va u obla­sti pla­ni­ra­nja i ure­đe­nja pro­sto­ra. Do­volj­no je da po­gle­da­te struč­ne ti­mo­ve ob­ra­đi­va­ča pro­stor­no-plan­skih do­ku­me­na­ta i da vi­di­te da u nji­ma ne­ma ge­o­det­skih in­že­nje­ra. Plan par­ce­la­ci­je kao dio plan­skog do­ku­men­ta mo­rao bi bi­ti mno­go ozbilj­ni­je shva­ćen, pri­je sve­ga od stra­ne onih ko­ji fi­nan­si­ra­ju nje­go­vu iz­ra­du, a to su uglav­nom lo­kal­ne upra­ve. Svi vla­sni­ci ne­po­kret­no­sti to­kom iz­ra­de pla­na tre­ba da zna­ju na ko­ji na­čin plan tre­ti­ra nji­ho­vu imo­vi­nu. Lo­ša prak­sa je da tek ka­da do­đe do spro­vo­đe­nja pla­na lo­kal­ne upra­ve shva­te da su im tro­ško­vi eks­pro­pri­ja­ci­je ve­li­ki, a gra­đa­ni da su pri­nu­đe­ni da ku­pu­ju ze­mlji­šte od op­šti­ne, dr­ža­ve, ili kom­ši­je da bi for­mi­ra­li urba­ni­stič­ku par­ce­lu i do­bi­li gra­đe­vin­sku do­zvo­lu. Po­sle­di­ca ta­kvog sta­nja je ne­spro­vo­đe­nje usvo­je­nih pla­no­va, bar ne u mje­ri ko­ja bi oprav­da­la nji­ho­vo do­no­še­nje – ka­že Kr­sma­no­vi­će­va.
Rje­še­nje je, ka­ko is­ti­če, da se Za­ko­nom o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta uklju­či ge­o­det­ska stru­ka u fa­zu iz­ra­de pla­na par­ce­la­ci­je, sa za­dat­kom da u fa­zi na­cr­ta plan par­ce­la­ci­je pred­sta­vlja po­red gra­fič­kog pri­ka­za i ja­snu ana­li­zu vla­snič­ke struk­tu­re.
M.J.