Na­rod ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti pro­lje­će 1999. go­di­ne ka­da je NA­TO, u akciji nazvanoj Milosrdni anđeo, ubi­jao ne­vi­nu dje­cu, ci­vi­le i voj­ni­ke, i ka­da su bom­be zlo­či­nač­ke or­ga­ni­za­ci­je od­ni­je­le pre­ko 280 ži­vo­ta cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na, po­ru­če­no je ju­če to­kom obi­lje­ža­va­nja 16. go­di­šnji­ce NA­TO agre­si­je nad Cr­nom Go­rom i Sr­bi­jom. Sa sku­po­va ko­ji su odr­ža­ni u de­vet cr­no­gor­skih gra­do­va po­ru­če­no je da NA­TO agre­si­ja za­po­če­ta pri­je 16 go­di­na tra­je i da­nas u vi­du pro­pa­gan­de vla­sti za ula­zak u ovaj sa­vez.
Du­šan Sta­jić, otac Sa­še Sta­ji­ća, pr­ve žr­tve NA­TO bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne, ka­zao je za „Dan” da mu pu­no zna­či su­sret sa lju­di­ma ko­ji ni­je­su za­bo­ra­vi­li ono što se de­si­lo pri­je 16 go­di­na u bli­zi­ni ka­sar­ne „Mi­lo­van Ša­ra­no­vić” u Da­ni­lov­gra­du. On je na­gla­sio da od 1999. go­di­ne do­la­zi u Cr­nu Go­ru i da je za­do­vo­ljan što ga uvi­jek ne­ko sa­če­ka, pri­mi i ljud­ski po­raz­go­va­ra o sve­mu što se de­ša­vao.
– Te­ško je sva­ke go­di­ne do­la­zi­ti u Da­ni­lov­grad i sve to iz­dr­ža­ti, ali hva­la Bo­gu, i da­lje imam sna­ge da bu­dem ov­dje. Že­lim da is­po­štu­jem sje­ća­nje na svog si­na i pu­no mi zna­či su­sret sa lju­di­ma ko­ji ni­je­su za­bo­ra­vi­li na ono što se ov­dje de­si­lo pri­je 16 go­di­na – re­kao je Sta­jić za „Dan”.
On je raz­o­ča­ran od­no­som Sr­bi­je pre­ma po­gi­bi­ji nje­go­vog si­na i na­gla­ša­va da ni­ko od zva­nič­ni­ka iz te dr­ža­ve ni­je po­sje­tio nje­go­vu ku­ću i grob nje­go­vog si­na. Sta­jić po­ja­šnja­va da su do­la­zi­li lju­di iz Cr­ne Go­re da se po­klo­ne sje­ni­ma stra­da­log voj­ni­ka, ali iz Sr­bi­je ni­ko.
– U Sr­bi­ji kri­ju po­dat­ke gdje je pa­la žr­tva NA­TO agre­si­je i oda­kle je bio Sa­ša Sta­jić. Čak se ni u knji­ga­ma o NA­TO agre­si­ji ko­je se ob­ja­vlju­ju u Sr­bi­ji ne po­mi­nje moj sin. Bo­li me sr­ce zbog to­ga, ali šta da ra­dim – pri­ča Sta­jić.
U ka­sar­ni „Mi­lo­van Ša­ra­no­vić” u Da­ni­lov­gra­du vi­jen­ce na spo­men-obi­ljež­je po­gi­nu­lim bor­ci­ma to­kom ra­to­va de­ve­de­se­tih i Sa­ši Sta­ji­ću po­lo­ži­li su de­le­ga­ci­je Udru­že­nja bo­ra­ca iz 1990. go­di­ne, Udru­že­nja ro­di­te­lja pa­lih bo­ra­ca od 1990. do 1999. go­di­ne iz Sr­bi­je, Sa­ve­za voj­nih pen­zi­o­ne­ra, Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta, So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je i No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je.
Ka­sar­na u Da­ni­lov­gra­du je jed­na od pr­vih me­ta NA­TO agre­si­je, a ov­dje je pa­la i pr­va žr­tva NA­TO bom­bar­do­va­nja. Te ve­če­ri, 24. mar­ta 1999. go­di­ne, od NA­TO bom­be ko­ja je eks­plo­di­ra­la u kru­gu ka­sar­ne stra­dao je Sa­ša Sta­jić iz Be­o­gra­da, ko­ji je bio na od­slu­že­nju re­dov­nog voj­nič­kog ro­ka.
– Ov­dje smo da is­pu­ni­mo ljud­sku, ci­vi­li­za­cij­sku i pa­tri­ot­sku du­žnost, da osu­di­mo agre­so­ra, da oda­mo po­čast žr­tva­ma i upo­zo­ri­mo na stra­vič­ne po­sle­di­ce bom­bar­do­va­nja osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom. Agre­si­ja za­po­če­ta pri­je 16 go­di­na i da­lje tra­je i to u vi­du že­sto­ke pro­pa­gan­de ak­tu­el­ne vla­sti ula­sku u NA­TO. Od Cr­ne Go­re i nje­nih gra­đa­na tra­ži se da do­bro­volj­no uđu u pro­kle­tu avli­ju gdje na­si­ljem red odr­ža­va ama­rič­ki Ka­ra­đoz (NA­TO) – re­kao je Ra­dan Ni­ko­lić, pred­sjed­nik Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va 1990.
Iz No­ve su sa­op­šti­li da su nji­ho­ve de­le­ga­ci­je pri­su­stvo­va­le oda­va­nju po­ča­sti obi­lje­ža­va­nju go­di­šnji­ca na­pa­da NA­TO-a u Pod­go­ri­ci, Da­ni­lov­gra­du, Nik­ši­ću, Tiv­tu, Be­ra­na­ma, An­dri­je­vi­ci i Moj­kov­cu.
– Naš na­rod ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti to pro­lje­će 1999. go­di­ne, ka­da je naj­ja­či voj­ni sa­vez u isto­ri­ji ljud­ske ci­vi­li­za­ci­je ubi­jao ci­vi­le i voj­ni­ke, ru­šio bol­ni­ce, stam­be­ne objek­te, me­dij­ske ku­će, mo­sto­ve, hi­dro­e­lek­tra­ne. Sva­ki dan tog ru­ši­lač­kog po­ho­da NA­TO sna­ga, ko­ji je iz­ve­den bez ika­kvog po­vo­da, bez sa­gla­sno­sti UN i uz kr­še­nje me­đu­na­rod­nog pra­va, osta­će za­bi­lje­žen u sje­ća­nju gra­đa­na Cr­ne Go­re. Ali, kao što se sa po­no­som sje­ća­mo onih 60.000 lju­di u Cr­noj Go­ri ko­ji su se oda­zva­li po­zi­vu da bra­ne otadž­bi­nu i po­la mi­li­o­na voj­ni­ka na pod­ruč­ju SRJ, mo­ra­mo se, na­ža­lost, sje­ti­ti i onih ko­ji će osta­ti upam­će­ni po iz­da­ji i ko­ji su tih tra­gič­nih da­na bi­li po­dr­ška agre­so­ru, a na­la­zi­li su se na naj­od­go­vor­ni­jim funk­ci­ja­ma u cr­no­gor­skoj vla­sti. Ta­ko­đe, sa po­no­som is­ti­če­mo da su čla­no­vi na­še stran­ke ča­sno is­pu­ni­li svo­ju oba­ve­zu pre­ma otadž­bi­ni i da su uče­stvo­va­li u nje­noj od­bra­ni to­ga pro­lje­ća 1999. Za­to smo kao No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja pot­pu­no ja­sni u od­no­su pre­ma NA­TO pak­tu, ne že­li­mo mu ni­šta do­bro i pro­ti­vi­mo se ula­sku Cr­ne Go­re u taj sa­vez. Ta­kav stav ima i pre­ko 70 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re, i uza­lud­na je kam­pa­nja ko­jom se po­ku­ša­va po­ve­ća­ti pro­ce­nat pri­sta­li­ca ovo­ga ofan­ziv­nog voj­nog sa­ve­za. Na­ši gra­đa­ni od­lič­no zna­ju šta je NA­TO, 1999. go­di­ne su upo­zna­li me­to­de i na­čin na ko­ji taj pakt funk­ci­o­ni­še i za­to su oštro pro­tiv nje­ga – sa­op­šte­no je iz No­ve.
NA­TO agre­si­ja na SRJ pred­sta­vlja jed­nu od naj­sram­ni­jih stra­ni­ca u svjet­skoj isto­ri­ji i je­di­no se mo­že pod­ve­sti pod „zlo­čin pro­tiv mi­ra” – kao prav­ni in­sti­tut usta­no­vljen u Nir­nber­škom pro­ce­su, oci­je­nio je Mi­lun Zo­go­vić, port­pa­rol De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je.
– Na­pa­dom na su­ve­re­nu dr­ža­vu, ko­ja bra­ne­ći svoj su­ve­re­ni­tet i ustav­ni po­re­dak ni­je ugro­zi­la, ni­ti je po­ku­ša­la da ugro­zi te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet i su­ve­re­ni­tet dru­gih dr­ža­va, NA­TO je iza­šao van gra­ni­ca svo­jih in­ge­ren­ci­ja, obe­smi­šlja­va­ju­ći osnov­ni cilj i svr­hu svog da­ljeg po­sto­ja­nja – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Zo­go­vi­ća do­sta­vlje­nom „Da­nu”.
On je oci­je­nio da su im­pe­ri­ja­li­stič­ke te­žnje kroz isto­ri­ju „uvi­jek oprav­da­va­ne jef­ti­nom de­ma­go­gi­jom”.
– Ta­ko je i Mu­so­li­ni in­va­zi­ju na Egi­pat prav­dao „spa­sa­va­njem od rop­stva”, a Hi­tler na­pad na Polj­sku „spa­sa­va­njem Nje­ma­ca od zlo­či­na”. U istom tom du­hu, po ri­je­či­ma Bi­la Klin­to­na, bom­be od ko­jih su gi­nu­la na­ša dje­ca i ko­je su var­var­ski ru­ši­le jed­nu ci­vi­li­za­ci­ju, ima­le su za cilj da spri­je­če hu­ma­ni­tar­nu ka­ta­stro­fu – uka­zao je on.
Ma­ti­ca Bo­ke, Mi­rov­ni po­kret „Ne u rat, ne u NA­TO”, Ve­te­ra­ni 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de Cr­na Go­ra, Brat­stvo pra­vo­slav­ne omla­di­ne i ti­vat­ska Or­ga­ni­za­ci­ja bo­ra­ca NOR 1941–1945. obi­lje­ži­li su 16. go­di­šnji­cu NA­TO bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Go­di­šnji­ca je obi­lje­že­na slu­že­njem pa­ra­sto­sa u ma­na­sti­ru Mi­holj­ska Pre­vla­ka za Mar­ka Avra­mo­vi­ća, pri­pad­ni­ka 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de i Dra­ga­na Bje­la­no­vi­ća, slu­žbe­ni­ka Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, kao i za sve stra­da­le to­kom bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne. Na­kon pa­ra­sto­sa u cr­kvi Sve­te Tro­ji­ce na Pre­vla­ci, ko­ji je slu­žio je­rej Mi­aj­lo Bac­ko­vić, pred­sjed­nik Brat­stva pra­vo­slav­ne omla­di­ne, slu­žen je i po­men na grad­skom gro­blju Br­di­šta. Vi­jen­ce na gro­bo­ve Avra­mo­vi­ća i Bje­la­no­vi­ća po­lo­ži­la je de­le­ga­ci­ja OB­NOR-a. Bac­ko­vić, ko­ji je ve­te­ran 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de, na­kon po­me­na voj­nič­kim po­zdra­vom sa cr­ve­nom be­ret­kom na gla­vi sa­lu­ti­rao je is­pred gro­ba svog sa­bor­ca Mar­ka Avra­mo­vi­ća. U svo­joj be­sje­di Bac­ko­vić je is­ta­kao da Ti­vat, iako ma­li grad, ima mo­li­tve­ni­ke pred Go­spo­dom i pa­le bor­ce Mar­ka Avra­mo­vi­ća, Dra­ga­na Bje­la­no­vi­ća i Bran­ka Kr­vav­ca ko­ji je dao svoj ži­vot spa­sa­va­ju­ći dru­ga.
Mar­ko Avra­mo­vić i Dra­gan Bje­la­no­vić stra­da­li su 1998. i 1999. go­di­ne to­kom rat­nih ope­ra­ci­ja na Ko­so­vu i na ju­gu Sr­bi­je.
Nik­šić­ko Udru­že­nje bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne or­ga­ni­zo­va­lo je po­la­ga­nje cvi­je­ća na spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma za vri­je­me NA­TO bom­bar­do­va­nja. Na Tr­gu Ša­ka Pe­tro­vi­ća, gdje je Udru­že­nje sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ca na­stra­da­lih pri­je de­ce­ni­ju po­di­glo spo­men-obi­ljež­je, po­lo­že­no je cvi­je­će i pa­lje­ne su svi­je­će za du­šu ne­vi­no stra­da­lih pre­ko 60 Nik­ši­ća­na i nji­ho­vih sa­bo­ra­ca iz oko­li­ne ko­ji su bi­li pri­pad­ni­ci tzv. nik­šić­ko-šav­nič­ke gru­pe, ali i svih onih ko­ji su na pro­sto­ru Cr­ne Go­re i Sr­bi­je stra­da­li od bom­bi Sje­ver­no­a­tlan­ske ali­jan­se. Di­rek­tor nik­šić­kog Udru­že­nja Bla­žo Đur­ko­vić is­ta­kao je da je „ku­ka­vič­je i ne­voj­nič­ko iži­vlja­va­nje” NA­TO sna­ga tra­ja­lo 78 da­na ko­je je re­zul­ti­ra­lo ne­vi­nim žr­tva­ma, na sto­ti­ne hi­lja­da is­tra­u­mir­nih ci­vi­la, hi­lja­da­ma hek­ta­ra ura­ni­ju­mom za­tro­va­nog te­re­na.
– Da­nas NA­TO pro­mo­te­ri ja­di­ku­ju zbog ma­log pro­cen­ta pri­sta­li­ca, jer bi 16 go­di­na po nji­ho­vim mje­ri­li­ma tre­ba­lo da iz­bri­še pam­će­nje na zlo­čin, a oni iole tre­zve­ni­ji zna­ju da je to ne­mo­gu­će, ako isti ili još go­ri zlo­čin spro­vo­de u ni­zu i ne­pre­sta­no – re­kao je Đur­ko­vić.
Cvi­je­će na spo­men-obi­ljež­je, osim pred­stav­ni­ka Udru­že­nja, po­lo­ži­li su i čla­no­vi po­ro­di­ca na­stra­da­lih, za­tim pred­stav­ni­ci Op­štin­skog ko­mi­te­ta JKPCG, te Ju­go­slo­ven­ska op­ci­ja Udru­že­nja bo­ra­ca 41–45. go­di­ne. Obi­lje­ža­va­nju go­di­šnji­ce pri­su­tvo­va­li su i po­sla­ni­ci Stra­hi­nja Bu­la­jić, Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić, Jan­ko Vu­či­nić, kao i pred­stav­ni­ci nik­šić­kog od­bo­ra No­ve. EKI­PA „DA­NA”


Bor­ci za­slu­žu­ju po­što­va­nje

Po­ro­di­ce pre­mi­nu­lih rat­ni­ka, pred­stav­ni­ci Op­šti­ne Be­ra­ne, Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va iz 1990. i OO No­ve oda­li su po­čast žr­tva­ma bom­bar­do­va­nja u Be­ra­na­ma.
– Na­ša je sve­ta oba­ve­za da se sva­ke go­di­ne po­klo­ni­mo pred ovim ča­snim ime­ni­ma jer je to dug svih nas ko­ji smo bi­li u is­toj ko­lo­ni sa nji­ma, tim pri­je što 24. mart pred­sta­vlja je­din­stven da­tum u isto­ri­ji svjet­skih ra­to­va­nja. Ta­da su udru­že­ne svjet­ske si­le do­šle da do kra­ja uni­šte osta­tak Ju­go­sla­vi­je, od­no­sno Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru, osta­vlja­ju­ći za so­bom na hi­lja­de po­gi­nu­lih lju­di i sve­u­kup­na ra­za­ra­nja – iz­ja­vio je Mi­ljan Bar­jak­ta­ro­vić is­pred Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va iz 1990–1999. go­di­ne.D.J.


Mi­ni­star­stvo za­bra­ni­lo no­vi­na­ru „Da­na” da uđe u ka­sar­nu

Pred­stav­ni­ci Mi­ni­star­stva od­bra­ne ju­če su za­bra­ni­li no­vi­na­ru „Da­na” da pra­ti obi­lje­ža­va­nje 16 go­di­na od NA­TO agre­si­je, ko­me je na ka­pi­ji ka­sar­ne sa­op­šte­no da ne mo­že da pra­ti taj do­ga­đaj.
– Ta­kvo na­re­đe­nje do­bi­li smo iz Mi­ni­star­stva od­bra­ne – krat­ko je sa­op­šte­no na ula­zu u ka­sar­nu. Ova­kvo po­na­ša­nje mi­ni­star­stva osu­dio je Ra­dan Ni­ko­lić, pred­sjed­nik Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne, ocje­nju­ju­ći da ne­ko ta­kvim po­na­ša­njem že­li da za­ta­ška zlo­či­ne NA­TO-a ko­ji su pri­je 16 go­di­na po­či­nje­ni u Cr­noj Go­ri.
– Pret­hod­nih go­di­na ni­je bi­lo ta­ko i oči­gled­no je da je na­re­đe­nje da no­vi­na­ri ne bu­du sa na­ma na­re­dio ne­ko iz Mi­ni­star­stva od­bra­ne – re­kao je Ni­ko­lić. I.M.


Dan po­me­na

Or­ga­ni­za­ci­je Pr­ve cr­kve­ne pa­ro­hi­je, Ma­ti­ce Bo­ke i Ko­la srp­skih se­sta­ra u cr­kvi Sve­tog Vaz­ne­se­nja na To­ploj or­ga­ni­zo­va­le su tra­di­ci­o­nal­ni pa­ra­stos žr­tva­ma NA­TO bo­mar­do­va­nja. Je­rej Ni­ko­la To­do­ro­vić ka­zao je da je ju­če­ra­šnji dan, dan po­me­na.
– To je an ne­za­bo­ra­va, jer ako mi za­bo­ra­vi­mo, Bog će i nas za­bo­ra­vi­ti. Mi pam­ti­mo, mi opra­šta­mo, ali ne za­bo­ra­vlja­mo te ne­vi­ne lju­de ko­ji su stra­da­li na svom rad­nom mje­stu, na kuć­nom pra­gu, u bol­ni­ca­ma, ško­la­ma i ob­da­ni­šti­ma – re­kao je on.Z.Š.


Po­li­ci­ja pra­ti­la skup

Na po­me­nu na grad­skom gro­blju Br­di­šta bi­lo je vi­dlji­vo pri­su­stvo slu­žbe­ni­ka ti­vat­ske po­li­ci­je ko­ji su sa bez­bjed­ne dis­tan­ce dis­kret­no pra­ti­li skup. Pla­vi „golf 4” ti­vat­ske is­po­sta­ve po­li­ci­je sa dvo­ji­com in­spek­to­ra par­ki­rao se is­pred grad­skog gro­blja, a na­kon po­me­na pre­mje­sti­li su se na ra­sr­kr­sni­cu kod ben­zin­ske pum­pe, u bli­zi­ni aero­dro­ma. Or­ga­ni­za­to­ri ka­žu da je pri­su­stvo po­li­ci­je u naj­ma­nju ru­ku čud­no, jer sed­mu go­di­nu za­re­dom pri­re­đu­ju ovaj do­ga­đaj bez ika­kvih pro­ble­ma.Ž.K.


Evo­ci­ra­li uspo­me­ne na po­gi­nu­le dru­go­ve

Čla­no­vi Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne, de­le­ga­ci­ja No­ve, pred­stav­ni­ci OB­NOR-a, SNP-a i rod­bi­na stra­da­lih u agre­si­ji NA­TO-a na SRJ, ju­če su na spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma u ka­sar­ni Ma­sli­ne u Pod­go­ri­ci po­lo­ži­li vi­jen­ce i evo­ci­ra­li uspo­me­ne na po­gi­nu­le dru­go­ve. Pred­sjed­nik skup­šti­ne Udru­že­nja bo­ra­ca ra­ta od 1990. Cr­ne Go­re Da­ni­lo Per­ko­vić pod­sje­tio je na zlo­čin ko­ji je od­nio mla­de ži­vo­te, pre­ko 280 cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na. Pr­vi pred­sjed­nik Udru­že­nja ra­ta za Pod­go­ri­cu, pen­zi­o­ner Mi­li­sav Po­po­vić, ka­zao je da se u ve­ći­ni gra­do­va ši­rom Cr­ne Go­re obi­lje­ža­va 16 go­di­na od NA­TO agre­si­je na SR Ju­go­sla­vi­ju.
Cvi­je­će je po­lo­ži­la i de­le­ga­ci­ja No­ve. Pred­sjed­nik op­štin­skog od­bo­ra No­ve Ra­doš Ze­če­vić sa po­no­som je is­ta­kao da su svi iz ak­tu­el­nog sa­sta­va No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je bi­li voj­no an­ga­žo­va­ni.S.R.


Protest u Budvi

Po­kret Slo­bo­da na­ro­du i Bu­dva­nin Ni­ko­laj Kne­že­vić or­ga­ni­zo­va­li su protestni skup po­vo­dom 16 go­di­na od NA­TO bom­bar­do­va­nja, sa ko­jeg su po­sla­te po­ru­ke „Ni­kad u NA­TO – voj­na ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re”, „NA­TO da pla­ti od­šte­tu zbog bom­bor­da­va­nja”. Skup je or­ga­ni­zo­van is­pred ho­te­la „Ava­la” gdje se odr­ža­va ko­or­di­na­ci­o­na ra­di­o­ni­ca voj­nog part­ner­stva 2015.
Oku­plje­ni is­pred ho­te­la uz­vi­ki­va­li su „NA­TO ubi­ce”.
– Šta re­ći o ta­da­šnjem i da­lje ak­tu­le­nom ru­ko­vod­stvu Cr­ne Go­re. Oni ne vla­da­ju, ni­ti se išta pi­ta­ju. Cr­nom Go­rom se upra­vlja iz ne­ko­li­ko am­ba­sa­da – sa­op­štio je Kne­že­vić.A.T.


Po­et­sko pam­će­nje stra­da­nja

Čla­no­vi Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re ju­če su se pri­dru­ži­li oni­ma ko­ji ne do­zvo­lja­va­ju da se za­bo­ra­ve žr­tve NA­TO bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, kao i žr­tve mar­tov­skog po­gro­ma nad Sr­bi­ma sa Ko­sme­ta. Oku­plja­nje pje­sni­ka i ro­do­lju­ba, na­slo­vlje­no „Po­et­sko pam­će­nje stra­da­nja” odr­ža­no je ru­ko­vo­đe­no svi­je­šću uče­sni­ka da se ne­sre­će ko­je su za­de­si­le Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru pri­je 16, od­no­sno 12 go­di­na, ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti i da se pam­će­njem ču­va­ju pre­lom­ni tra­gič­ni do­ga­đa­ji u isto­ri­ji ko­lek­tiv­nog bi­ća. Uvod­nu be­sje­du u pod­go­rič­kom Du­hov­nom cen­tru „Sv. Si­me­on Mi­ro­to­či­vi” odr­žao je knji­žev­nik i no­vi­nar No­vi­ca Đu­rić, pred­sjed­nik UKCG.
Đu­rić is­ti­če da je slo­bo­dan čo­vjek sa­mo onaj ko­ji smi­je jav­no da go­vo­ri isti­nu, da je sa­op­šta­va ne bi­ra­ju­ći mje­sto i vri­je­me, i da se pro­ti­vi sva­kom sil­ni­ku ko­ji uni­ža­va čo­vje­ka, po­ro­blja­va, pla­ši, eks­plo­a­ti­še, uni­šta­va nje­go­va do­bra i na kra­ju ubi­ja i nje­ga sa­mo­ga. Ž.J.