Po­mo­li­mo se Bo­gu da duh bož­je prav­de i isti­ne po­no­vo vas­kr­sne u du­ša­ma svih lju­di i svih ze­malj­skih na­ro­da i da se vi­še ni­ka­da ne do­go­di stra­šno i opa­ko zlo ko­je se do­go­di­lo 1941–1945. go­di­ne, ni bra­to­u­bi­la­štvo ko­je je pra­ti­lo bor­bu pro­tiv na­ci­fa­ši­zma, po­seb­no kod nas, po­ru­čio je ju­če mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je to­kom li­tru­gi­je u hra­mu Sv. Đor­đa pod Go­ri­com, gdje je na pra­znik Sve­tog je­van­đe­li­ste Mar­ka, za­štit­ni­ka gra­da Pod­go­ri­ce, slu­žen pa­ra­stos i odr­žna li­tur­gi­ja u čast žr­ta­va na­ci­fa­ši­zma. Mi­tro­po­lit je ka­zao da se sa­da u Ukra­ji­ni po­no­vo od­i­gra­va kr­va­vo bra­to­u­bi­lač­ko ko­lo „upra­vo na osno­va­ma tog drev­nog, ne­sreć­nog na­ci­fa­ši­stič­kog du­ha“.
Na po­me­nu u cr­kvi Sve­tog Đor­đa, on se po­mo­lio za po­koj du­ša svih onih ko­ji su svo­je ži­vo­te po­lo­žili za vje­ru i ota­ča­stvo ši­rom Ru­si­je, slo­ven­skih ze­ma­lja, ši­rom Evro­pe i ši­rom na­še ze­mlje.
–Ne­ka bi prav­da bož­ja, ko­ja dr­ži ze­mlju i gra­do­ve, i u na­še vri­je­me po­no­vo po­bi­je­di­la po­vam­pi­re­no na­ci­fa­ši­stič­ko zlo u Evro­pi i ši­rom Evro­pe i Azi­je –po­mo­lio se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Pa­ra­sto­su je pri­su­stvo­vao i am­ba­sa­dor Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Pod­go­ri­ci An­drej Ne­ste­ren­ko.
Ar­hi­e­pi­skom ce­tinj­ski pred­vo­dio je ju­če slav­sku Mar­kov­dan­sku li­ti­ju, u sla­vu i čast Sve­tog apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Mar­ka, za­štit­ni­ka gra­da Pod­go­ri­ce. Sve­ča­noj Mar­kov­dan­skoj li­ti­ji, sa mo­šti­ma Sve­tog Si­me­o­na Daj­bab­skog, pri­su­stvo­va­lo je vi­še sto­ti­na vjer­ni­ka i gra­đa­na Pod­go­ri­ce.
Li­ti­ja je kre­nu­la od cr­kve Sve­tog Đor­đa pod Go­ri­com, a tra­di­ci­o­nal­no je na­sta­vlje­na do Dra­ča, gdje je po­sje­će­na ku­ća sta­ro­pod­go­rič­ke po­ro­di­ce Đe­če­vić, či­ja čla­no­vi već vje­ko­vi­ma sta­nu­je na te­me­lji­ma hra­ma Sve­tog apo­sto­la Mar­ka i či­ji pred­stav­nik do­če­ku­je po­vor­ku.
Sve­šten­stvo Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske i mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja do­če­kao je pred­stav­nik po­ro­di­ce Mir­sad Đe­če­vić.
–Opet kao i pret­hod­nih go­di­na, sa­bra­ni smo na ovom sve­tom mje­stu, mje­stu ove drev­ne sve­ti­nje Sve­tog apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Mar­ka, ko­ga da­nas sla­vi­mo, kao što je ov­dje sla­vljen od pra­drev­nih vre­me­na. Ne sa­mo od 12–13. vi­je­ka, već mno­go pri­je, u pe­tom, še­stom vi­je­ku, ov­dje je bio hram u sla­vu Bož­ju i čast Sv. je­van­đe­li­ste Mar­ka. Naj­sve­ti­je mje­sto u ovom gra­du, iako je za­bo­ra­vljen od lju­di, ni­je od Bo­ga za­bo­ra­vlje­no, a evo i po­sled­njih go­di­na ni od nas ni­je za­bo­ra­vlje­no, bla­go­da­re­ći do­ma­ći­nu ovog do­ma Đe­če­vi­ća, sa­da po­koj­nom Ha­li­tu Đe­če­vi­ću. On nas je po­sje­tio pri­je 20 go­di­na i pi­tao me: Gdje ste vi, če­kam vas, već to­li­ko go­di­na vas če­kam ov­dje da ob­no­vi­te va­šu li­ti­ju. Ona je bi­la za­bra­nje­na po­sli­je ra­ta, kao što su bi­le za­bra­nje­ne i mno­ge dru­ge cr­kve­ne sve­ča­no­sti. Hva­la Bo­gu, opet smo ov­dje. Bla­go­da­re­ći du­hov­nom pam­će­nju na­ro­da bož­jeg ovog gra­da, ali i ča­snoj po­ro­di­ci Đe­če­vi­ća, taj spo­men ni­je iz­bri­san – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u bli­zi­ni mje­sta na ko­jem je ne­ka­da bio ma­na­stir po­sve­ćen Sv. Mar­ku.
On je do­dao da su u po­ro­di­ci Đe­če­vi­ća sa­ču­va­ne broj­ne drev­ne sve­ti­nje, ko­je su oni po­sli­je ra­ta pre­da­li Mi­tro­po­li­ji i ko­je se do da­nas ču­va­ju.
Na­kon po­vrat­ka u cr­kvu Sv. Đor­đa, mi­tro­po­lit je oku­plje­nim vjer­ni­ci­ma ka­zao da je 1944. go­di­ne bli­zu 1.000 Pod­go­ri­ča­na po­bi­je­no „to­kom sa­ve­znič­kog bom­bar­do­va­nja, ka­ko se go­vo­ri­lo“.
–Je­dan sta­ri Pod­go­ri­ča­nin mi je re­kao kad smo ga pi­ta­li ko je to bom­bar­do­vao 1944. go­di­ne, je­su li to bi­li Njem­ci ili sa­ve­zni­ci, da ne zna da li su to bi­li Njem­ci ili sa­ve­zni­ci, ali da zna da su bom­be bi­le na­še. Te bom­be su pa­le na ovaj grad, ko­ji je ra­zo­ren sko­ro do te­me­lja, bla­go­da­re­ći on­da­šnjem bez­bo­žnom čel­ni­ku Jo­si­pu Bro­zu, ko­ji je tra­žio, ne da bu­du uni­šte­ni oni Njem­ci ko­jih je bi­lo ov­dje u Pod­go­ri­ci, već nje­gov na­rod, oni ko­je je on sma­trao ne­pri­ja­te­lji­ma. Pa se za­to ne zna či­je li je to bom­bar­do­va­nje bi­lo. Či­je da je, ve­li­ko je zlo bi­lo, od ko­jeg se ovaj grad ni do da­nas ni­je opo­ra­vio – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Iz tog raz­lo­ga, ka­ko je do­dao, ove go­di­ne će se iz­vr­ši­ti is­ko­pa­va­nje osta­ta­ka onih ko­ji su tu ubi­je­ni i bi­će im na­pra­vlje­na za­jed­nič­ka grob­ni­ca po­red hra­ma Sv. Đor­đa.
–Na­ža­lost, 1950–1960. go­di­ne bul­do­že­ri­ma su ov­dje ga­zi­li i uni­šta­va­li ko­sti tih stra­dal­ni­ka i ne­vi­no po­bi­je­nih mu­če­ni­ka. Vri­je­me je, jer va­pi nji­ho­va ne­vi­no pro­li­ve­na krv, i pred Bo­gom, i pred na­ro­dom, pred ovim gra­dom i dr­ža­vom, da se pri­ku­pe nji­ho­vi zem­ni osta­ci i da bu­du po­hra­nje­ni do­stoj­no čo­vje­ka i ove sve­ti­nje – is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
A.T.


Dan svih gra­đa­na

Sv. apo­stol i je­van­đe­list Mar­ko je za­štit­nik Pod­go­ri­ce, a u Dra­ču u Sta­roj va­ro­ši po­sto­jao je ma­na­stir po­sve­ćen sve­cu za­štit­ni­ku. Ma­na­stir je po­ru­šen za vri­je­me osman­skih osva­ja­nja, a sve do po­čet­ka 20. vi­je­ka po­sto­ja­li su nje­go­vi osta­ci. Po­sled­nja ka­pi­ja ma­na­sti­ra sru­še­na je 1958. go­di­ne. Spo­men na sve­ti­nju i ma­na­stir ču­va po­ro­di­ca Đe­če­vić, ko­ja sva­ke go­di­ne do­če­ku­je mi­tro­po­li­ta, sve­šten­stvo i li­ti­ju ri­je­či­ma do­bro­do­šli­ce.
Mir­sad Đe­če­vić, ko­ji je do­če­kao mi­tro­po­li­ta i sve­ča­nu li­ti­ju, ka­zao je za „Dan“ da je to tra­di­ci­ja iz vre­me­na Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Nju su, ka­ko je re­kao, po­što­va­li nje­go­vi po­koj­ni djed i otac.
–Li­ti­ja je po­no­vo po­kre­nu­ta po­čet­kom po­sled­nje de­ce­ni­je pro­šlog vi­je­ka. Po­kre­nu­ta je na obo­stra­nu ini­ci­ja­ti­vu i na­ma je bi­la čast da se to ob­no­vi jer to je dan svih gra­đa­na Pod­go­ri­ce. Otac mi je pri­čao da se išlo pre­ko po­lja da ze­mlja ro­di. Tre­ba gra­di­ti mo­sto­ve iz­me­đu re­li­gi­ja, tre­ba ži­vje­ti u lju­ba­vi, slo­zi, pri­ja­telj­stvu – ka­zao je Đe­če­vić.


Ho­do­ča­šće do ma­na­sti­ra Ostrog

Tra­di­ci­o­nal­no ho­do­ča­šće Sve­tom Va­si­li­ju Ostro­škom kre­nu­će sju­tra u 17 ča­so­va od Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci, pre­ko Vra­ni­ća, Spu­ža, Mar­ti­ni­ća do ma­na­sti­ra Ostrog. Ka­ko je sa­op­šte­no iz Mi­tro­po­li­je, to je 13. po re­du ho­do­čaš­će, uz pod­sje­ća­nje da je na pro­šlo­go­di­šnjem bi­lo oko 1.300 vjer­ni­ka.