Da­nas, 10. ma­ja, na­vr­ša­va se 16 go­di­na od ka­da je NA­TO to­kom bom­bra­do­va­nja ne­ka­da­šnje SRJ uni­štio lim­ski most na Mu­ri­nu, ko­ji je pret­hod­no gra­na­ti­ran 30. apri­la.
Ka­ko je po­zna­to, država Cr­na Go­ra je za­tra­ži­la da po­ro­di­ca Ma­noj­la Ko­ma­ti­ne, po­gi­nu­log u NA­TO bom­bar­do­va­nju Mu­ri­na 30. apri­la 1999. go­di­ne, mo­ra da joj vra­ti pre­ko 70.000 eura ko­je je pra­vo­sna­žnom sud­skom od­lu­kom do­bi­la kao rat­nu od­šte­tu za gu­blje­nje čla­na po­ro­di­ce – pre­tr­plje­ne fi­zič­ke i du­šev­ne bo­lo­ve, po­što ih dr­ža­va ni­je upo­zo­ri­la na opa­snost od NA­TO bom­bar­do­va­nja, a što je bi­la du­žna.
– NA­TO je to­kom 78 da­na na­pa­da na­ja­vlji­va­la ko­je će me­te ga­đa­ti, i dr­ža­va je zna­la da će Mu­ri­no bi­ti bom­bar­do­va­no. Za raz­li­ku od osta­lih mje­sta, mje­šta­ne ove va­ro­ši­ce ni­je upo­zo­ri­la na opa­snost, što je bio osnov da 2008. go­di­ne od dr­ža­ve za­tra­ži­mo od­šte­tu. Su­đe­nje je tra­ja­lo če­ti­ri go­di­ne i re­zul­ti­ra­lo je pra­vo­sna­žnom pre­su­dom u na­šu ko­rist. Da­kle, što je i oče­ki­va­no, dr­ža­va je pro­gla­še­na od­go­vor­nom jer ni­je uči­ni­la ni­šta da za­šti­ti svo­je gra­đa­ne. Me­đu­tim, ona je već na­red­ne go­di­ne za­tra­ži­la re­vi­zi­ju po­stup­ka na Vr­hov­nom su­du ko­ji je uki­nuo sve ni­že­ste­pe­ne pre­su­de i Osnov­ni sud je na­lo­žio vra­ća­nje nov­ca, što je sa­da zbog iz­no­sa sud­skih tro­ško­va od 5.000 eura iz­no­si 75.000. Naš advo­kat Ve­li­ja Mu­rić iz Ro­ža­ja če­ka od­lu­ku Ustav­nog su­da i u slu­ča­ju da ona bu­de ne­ga­tiv­na ža­li­će se Su­du za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru – ka­zao je Ma­noj­lov sin Ra­do­mir Ko­ma­ti­na.
Ne­go­do­va­nju se pri­dru­žio i Mir­ko Kne­že­vić, otac dje­ča­ka Mi­ro­sla­va ko­ji je stra­dao od NA­TO bom­bi, ka­zav­ši da su zbog tih ubi­stva is­tra­žni or­ga­ni Cr­ne Go­re ima­li du­žnost i oba­ve­zu da od po­ro­di­ca po­gi­nu­lih i dru­gih re­le­vant­nih fak­to­ra uzmu iz­ja­ve i sa­či­ne za­pi­sni­ke i da po­ve­du kri­vič­ni po­stu­pak ka­ko bi utvr­di­li vi­nov­ni­ke, ali da su oni osta­li ni­je­mi kao da ubi­sta­va ni­je ni bi­lo.
– Ta­da­šnjeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca Dra­ga­na Vuk­če­vi­ća po­sje­ti­la je maj­ka jed­ne od po­gi­nu­lih dje­voj­či­ca i opo­me­nu­la ga da je du­žan da ra­di svoj po­sao. Od­go­vo­rio je: „Pa­šće de­beo sloj pra­ši­ne na taj pred­met dok se po­stu­pak po­kre­ne”. Po­što se da­kle on ni­je umi­je­šao u svoj po­sao, po­ro­di­ce po­gi­nu­lih su po­kre­nu­le tu­žbu pro­tiv dr­ža­ve, ali je­dan evi­den­tan i da­kle la­ko do­ka­ziv spor do­sta du­go tra­je. Me­đu­tim, je­dan emi­nent­ni advo­kat Ve­li­ja Mu­rić uspi­je­va na su­du da do­ka­že od­go­vor­nost dr­ža­ve. Ko­nač­no sti­žu i pre­su­de. Po­ro­di­ca Ma­na Ko­ma­ti­ne do­bi­ja pre­su­du i no­vac, ko­ji sa­da dr­ža­va tra­ži da se vra­ti. Po­ro­di­ca Vu­ki­ća Vu­le­ti­ća ta­ko­đe do­bi­ja pre­su­du, ali ne i no­vac, a ja i mo­ja po­ro­di­ca ni pre­su­du ni no­vac – tu­žba se od­bi­ja kao neo­sno­va­na i za­sta­re­la. Ot­kud raz­li­či­te pre­su­de po istom osno­vu? Svi su po­gi­nu­li istog da­na u isto vri­je­me i od istog ubi­ce. Vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ima mi­li­o­ne za pro­mo­te­re i lo­bi­ste ka­ko bi nas ugu­rao u taj zlo­gla­sni NA­TO, a za tu­gu i bol za naj­mi­li­ji­ma, po­go­to­vo dje­com, ni sim­bo­lič­nu na­dok­na­du – raz­o­ča­ran je Mir­ko Kne­že­vić.
n.v.