Na spi­sku od 4.000 jav­nih fun­ci­o­ne­ra u Cr­noj Go­ri naj­vi­še je onih ko­ji no­se pre­zi­me Po­po­vić i to 52, me­đu ko­ji­ma su po­sla­ni­ci An­dri­ja i Sr­đa Po­po­vić, am­ba­sa­dor Pe­tar Po­po­vić, kao i broj­ne su­di­je, di­rek­to­ri usta­no­va i čla­no­vi uprav­nih ti­je­la. Iako Đu­ka­no­vi­ća na funk­ci­ja­ma ne­ma mno­go oni za­u­zi­ma­ju zna­ča­j­ne po­zi­ci­je. Na če­lu Vla­de je Mi­lo Đu­ka­no­vić, a nje­gov ro­đak Vo­jin Đu­ka­no­vić ne­ka­da je bio pot­pred­sjed­nik Vla­de. Osim njih na funk­ci­ja­ma je još 10 Đu­ka­no­vi­ća, među kojim i di­rek­tor Do­ma uče­ni­ka i stu­de­na­ta „Bra­ća Vu­či­nić” Nik­šić Mom­či­lo Đu­ka­no­vić, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Pod­go­ri­ca Dra­gan Đu­ka­no­vić. Među poznatim Đukanovićima je i Milutin Đukanović, poslanik Demokratskog fronta.
Na funk­ci­ja­ma se na­la­zi i 36 Vu­ko­vi­ća, me­đu ko­ji­ma su, iz­me­đu osta­lih, po­sla­ni­ci Fi­lip Vu­ko­vić i Mi­o­drag Vu­ko­vić. Na tre­ćem mje­stu na­la­ze se Iva­no­vi­ći, Ra­do­vi­ći i Ko­va­če­vi­ći, ko­jih na funk­ci­ja­ma ima po 33. Što se brat­stva Iva­no­vi­ć ti­če, oni tre­nut­no u Vla­di ima­ju mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de Pe­tra Iva­no­vi­ća, tu­ži­o­ca za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal Đur­đi­nu Ni­nu Iva­no­vić, dok su od Ra­do­vi­ća me­đu is­tak­nu­ti­ji­ma po­sla­nik Slo­bo­dan Ra­do­vić, kao i broj­ne su­di­je, tu­ži­o­ci i di­rek­to­ri.
Pred­stav­nik Ko­va­če­vi­ća u Vla­di je mi­ni­star­ka ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ca Ko­va­če­vić, šef ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka Vla­de Raj­ko Ko­va­če­vić, pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra Elek­tro­pri­vre­de Sr­đan Ko­va­če­vić.
Bu­la­to­vi­ća i Šće­pa­no­vi­ća ima po 31 na funk­ci­ja­ma, me­đu ko­ji­ma su po­sla­nik Pre­drag Bu­la­to­vić, di­rek­tor Cr­no­gor­skog elek­tro­pre­no­snog si­ste­ma Ivan Bu­la­to­vić, am­ba­sa­do­ri Mi­lo­rad Šće­pa­no­vić i Mi­ro­slav Šće­pa­no­vić, po­sla­nik Mar­ta Šće­pa­no­vić. Đu­ro­vi­ća, Vu­jo­vi­ća, Bo­ško­vi­ća i Kne­že­vi­ća ima po 29, me­đu ko­ji­ma su u jav­no­sti naj­i­stak­nu­ti­ji mi­ni­star pro­svje­te Pre­drag Bo­ško­vić i po­sla­nik Mi­lan Kne­že­vić. Pe­jo­vi­ća na funk­ci­ja­ma ima 27, a me­đu nji­ma su glav­ni pre­go­vo­rač Cr­ne Go­re za pri­stup EU na­la­zi Alek­san­dar An­dri­ja Pe­jo­vić i dr­žav­ni se­kre­tar Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja Da­li­bor­ka Pe­jo­vić.
Ra­du­lo­vi­ća ima 25 me­đu funk­ci­o­ne­ri­ma, Pa­vi­će­vi­ća i Pe­ro­vi­ća po 24, Ra­do­vi­ća i Ra­i­če­vi­ća po 23, Mar­ko­vi­ća i Jo­va­no­vi­ća po 22, Bo­žo­vi­ća 19, Živ­ko­vi­ća i Đu­ki­ća po 19, Vu­či­ni­ća, Vuk­če­vi­ća, Ni­ko­li­ća i Kri­vo­ka­pi­ća po 18, Vo­ji­no­vi­ća 17, Le­ki­ća 15, Stan­ko­vi­ća 14. Od na­ve­de­nih pre­zi­me­na me­đu po­zna­tim funk­ci­o­ne­ri­ma na dr­žav­nom ni­vou su am­ba­sa­do­ri Dra­ga­na Ra­du­lo­vić, Bran­ko Pe­ro­vić, Lju­bi­ša Pe­ro­vić, Želj­ko Pe­ro­vić, Lju­bi­ša Stan­ko­vić, pot­pred­sjed­nik Vla­de Du­ško Mar­ko­vić, po­sla­ni­ci Bran­ko Ra­du­lo­vić, Jan­ko Vu­či­nić, Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić, Da­ni­je­la Mar­ko­vić, Mi­o­drag Le­kić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ran­ko Kri­vo­ka­pić, vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić.
Sta­ti­sti­ka Mon­sta­ta uka­zu­je da u Cr­noj Go­ri naj­vi­še gra­đa­na no­si pre­zi­me Po­po­vić, ta­ko da je is­po­što­va­na sra­zmjer­nost što se ti­če za­stu­plje­no­sti u or­ga­ni­ma vla­sti. Osta­la če­sta pre­zi­me­na u dr­ža­vi su Bu­la­to­vić, Iva­no­vić, Jo­va­no­vić, Kne­že­vić, Ko­va­če­vić, Mar­ko­vić i Vu­ko­vić.
Isto­ri­čar Žar­ko Le­ko­vić sma­tra da u Cr­noj Go­ri i da­lje ži­ve ple­men­ske i brat­stve­nič­ke ve­ze, ali uglav­nom me­đu sta­ri­jom, kon­zer­va­tiv­nom po­pu­la­ci­jom. Le­ko­vić ocje­nju­je da mla­di­ma da­nas ni­je bit­no da li ima­ju ro­đa­ka na ne­kom vi­so­kom po­lo­ža­ju, dok sta­ri­ji sma­tra­ju da je to do­bro za ple­me, od­no­sno za brat­stvo.
– Po­po­vi­ća je naj­vi­še u dr­ža­vi, ta­ko da je i lo­gič­no da ih ima naj­vi­še na funk­ci­ja­ma. Ipak, ima i ma­lih brat­sta­va pa se li­je­po ras­po­re­de i bu­du ja­ko uti­caj­ni. Cr­na Go­ra je ple­men­sko dru­štvo, ta­ko da je u vri­je­me kra­lja Ni­ko­le naj­vi­še Pe­tro­vi­ća bi­lo na funk­ci­ja­ma, ali i So­či­ce su bi­le ja­ko uti­caj­ne jer se ra­di­lo o bo­ga­toj ku­ći – iz­ja­vio je za „Dan” Le­ko­vić.
On sma­tra da da­nas na funk­ci­ja­ma ima­mo do­sta spo­sob­nih lju­di, ali i onih za ko­je ne mo­že­mo za­klju­či­ti šta ih je pre­po­ru­či­lo za funk­ci­je ko­je oba­vlja­ju osim par­tij­ske, kla­nov­ske ili ro­đač­ke pre­po­ru­ke.
An­tro­po­log Li­di­ja Vu­ja­čić ocje­nju­je za „Dan” da je za­ni­mlji­vo da je u Cr­noj Go­ri na ne­ki na­čin i da­lje pri­sut­na brat­stve­nič­ko-ple­men­ska iden­ti­fi­ka­ci­ja.
– Sa jed­ne stra­ne, to je iz­raz lo­kal­ne tra­di­ci­je po ko­joj se ne­ki lju­di i da­lje sim­bo­lič­ki iden­ti­fi­ku­ju sa ši­rom srod­nič­kom gru­pom, u okvi­ru ko­je su ra­ni­je u pot­pu­no­sti eg­zi­sten­ci­jal­no funk­ci­o­ni­sa­li. Sa dru­ge stra­ne, opet kao iz­raz ,,ino­vi­ra­nog” lo­kal­nog na­sle­đa, iden­ti­fi­ka­ci­jom sa pre­zi­me­nja­kom ko­ji je na funk­ci­ji, od­no­sno sa onim ko­ga sma­tra­ju moć­nim i ta­ko se­bi da­ju na va­žno­sti, ali i pret­po­sta­vlja­ju mo­žda i ne­ku „olak­ši­cu” u od­re­đe­nim si­tu­a­ci­ja­ma, kao što i taj „va­žni” da­le­ki srod­nik, brat­stve­nik oče­ku­je nji­ho­vu po­dr­šku po istom obra­scu – ka­že Vu­ja­čić.M.S. – S.R.R.

Ne­po­ti­zam ra­za­ra dru­štvo

So­ci­o­log Sr­đan Vu­ka­di­no­vić sma­tra da je ne­po­ti­zam pri­su­tan u Cr­noj Go­ri, te da ne tre­ba ni­kog da ču­di ako u jed­noj in­sti­tu­ci­ji ima­mo vi­še ro­đa­ka.
– Ne mo­ra­ju svi da bu­du na funk­ci­ji, do­volj­no je da je­dan do­đe do vla­sti. U jed­noj za­tvo­re­noj za­jed­ni­ci, ple­men­skom dru­štvu, taj ne­po­ti­zam je rak-ra­na i te­ško da će se to ika­da is­ko­ri­je­ni­ti de­mo­krat­skim to­ko­vi­ma. Kod nas je prak­sa da ka­da je­dan čo­vjek do­đe na funk­ci­ju on ci­je­lo svo­je se­lo do­ve­de kod se­be. Ne ra­di se to sa­mo u Cr­noj Go­ri, to­ga ima na pri­mjer i u Be­o­gra­du. Ka­da odu na stra­nu, ako je­dan iz ple­me­na ili brat­stva us­pi­je, on za­po­šlja­va i oku­plja oko se­be svo­je. To nam je jed­no­stav­no po­sta­la na­vi­ka, ko­ja ni­je do­bra po kva­li­tet si­ste­ma, jer se ne bi­ra­ju naj­bo­lji ne­go naj­po­dob­ni­ji po ro­đač­kim ili po­li­tič­kim li­ni­ja­ma. Ta­ko da su ro­đač­ke ve­ze sa funk­ci­o­ne­ri­ma mač sa dvi­je oštri­ce – za­klju­čio je u iz­ja­vi za „Dan” Vu­ka­di­no­vić.