Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Vla­di­slav Bo­jo­vić po­zvao je Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (VDT) da po­kre­ne is­tra­gu i da utvr­di da li su od­re­đe­ne ko­rup­ci­o­na­ške rad­nje pret­ho­di­le utvr­đi­va­nju Pred­lo­ga za­ko­na o za­šti­ti va­zdu­ha i in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, te da li je ne­ko iz vr­ha Vla­de pri­mio mi­to zbog ovih za­kon­skih rje­še­nja. Bo­jo­vić je ju­če na sjed­ni­ci Skup­šti­ne na ko­joj se ras­pra­vlja­lo o ovim za­kon­skim rje­še­nji­ma ka­zao da je pro­ble­ma­tič­no da Vla­da mi­je­nja za­ko­ne po po­tre­bi vla­sni­ka in­du­strij­skih po­stro­je­nja, a naj­ve­ćih eko­lo­ških za­ga­đi­va­ča, te da zbog nji­ho­ve ne­mo­guć­no­sti da uskla­de svoj rad sa za­kon­skim rje­šenji­ma, pred­la­že pro­du­že­nje ro­ko­va za pri­ba­vlja­nje in­te­gri­sa­nih do­zvo­la za rad na pe­ri­od pet go­di­na.
Mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao je pred po­sla­ni­ci­ma da je Pred­log za­kona o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o za­šti­ti va­zdu­ha je­dan od naj­u­re­đe­ni­jih aka­ta iz obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne, na­vo­de­ći da će se o kva­li­te­tu va­zdu­ha bri­nu­ti na isto­vje­tan na­čin kao i u naj­ra­zvi­je­ni­jim ze­mlja­ma EU.
Pred­sta­vlja­ju­ći iz­mje­ne Za­ko­na o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, Gvo­zde­no­vić je re­kao da se nji­me de­fi­ni­šu uslo­vi, po­stu­pak iz­da­va­nja in­te­gri­sa­ne do­zvo­le neo­p­hod­ne za rad in­du­strij­skih po­stro­je­nja. On je pod­sje­tio da je Vla­da ra­ni­je do­ni­je­la pro­gram usla­đi­va­nja ra­da 10 in­du­strij­skih po­stro­je­nja i ro­ko­va za pri­ba­vlja­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le. Uka­zao je da su od 2012. do 2015. go­di­ne tri kom­pa­ni­je do­bi­le do­zvo­lu, da dvi­je vi­še ne pro­iz­vo­de štet­ne ma­te­ri­je jer ni­je­su u funk­ci­ji, te da tri pred­u­ze­ća – Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP), Ter­mo­e­lek­tra­na Plje­vlja (TE) i Že­lje­za­ra Nik­šić ni­je­su do­bi­la do­zvo­lu jer je do­ku­men­ta­ci­ja ko­ju su pod­ni­je­li vra­će­na na do­ra­du. Ka­ko je ob­ja­snio, to je ura­đe­no jer ni­je­su bi­li is­pu­nje­ni svi ele­men­ti ko­ji su bi­li ja­sno pro­pi­sa­ni.
– Po pi­ta­nju TE, Agen­ci­ja ni­je za­u­ze­la pot­pun stav zbog to­ga što je Evrop­ska za­jed­ni­ca pro­pi­sa­la od­re­đe­na pra­vi­la za slič­na po­stro­je­nja, za pro­jek­te ko­je su po­če­li da ra­de pri­je tri­de­se­tak go­di­na. Ona je de­fi­ni­sa­la po­se­ban re­žim ra­da u pe­ri­o­du od 2018. do 2020. gdje bi pro­iz­vod­nja iz ta­kvih po­stro­je­nja u evrop­skim okvi­ri­ma tre­ba­lo da se sve­de na ot­pri­li­ke du­plo ma­nji broj ča­so­va ra­da ne­go što je to sa­da slu­čaj. Što se ti­če Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, ta­ko­đe je od­lo­že­no mi­šlje­nje Agen­ci­je za ži­vot­nu sre­di­nu dok se ne za­vr­ši pro­ces pri­va­ti­za­ci­je i dok se pre­ci­zno ne de­fi­ni­še pro­gram uskla­đi­va­nja KAP-a sa po­tre­ba­ma ovog za­kon­skog rje­še­nja. Iz tog raz­lo­ga, pred­lo­že­no je da se rok od 2015. od­lo­ži do 2020. go­di­ne. Mi u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja vo­lje­li bi­smo da je to sve sa­da za­vr­še­no, ali uva­ža­va­mo re­al­nost – tvr­di Gvo­zde­no­vić.
Ova pred­u­ze­ća tre­ba­lo je da in­te­gri­sa­nu do­zvo­lu pri­ba­ve naj­ka­sni­je do 1. ja­nu­a­ra 2015. go­di­ne, ali je Vla­da ovim za­kon­skim rje­še­njem od­lu­či­la da im pro­du­ži rok do 2020.
Bo­jo­vić je oci­je­nio da se ta­kvim pred­lo­gom za­ko­na o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne ne­gi­ra pr­vi pred­lo­že­ni akt – Za­kon o za­šti­ti va­zdu­ha, ci­je­ne­ći da se nji­me šti­te „ve­li­ki in­ve­sti­to­ri, taj­ku­ni, vla­sni­ci pri­vred­nih dru­šta­va ko­ji su naj­ve­ći za­ga­đi­va­či“.
– Ovo je jed­no­stav­no od­red­ba ko­jom se do­zvo­lja­va KAP-u, Že­lje­za­ri i TE Plje­vlja da na­sta­ve da tru­ju gra­đa­ne ko­ji ži­ve u nji­ho­voj sre­di­ni. Za­kon o za­šti­ti va­zdu­ha oči­to slu­ži za­ma­ja­va­nju jav­no­sti, a Za­kon o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne slu­ži is­klju­či­vo in­te­re­si­ma vla­sni­ka naj­ve­ćih pri­vred­nih su­bje­ka­ta ko­ji su i naj­ve­ći in­du­strij­ski za­ga­đi­va­či. Ako se za­kon u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne su­da­ra sa in­te­re­si­ma moć­ni­ka, vla­sni­ka naj­ve­ćih pri­vred­nih su­bje­ka­ta, tim go­re po za­kon. U toj si­tu­a­ci­ji ne stra­da vla­snik, od­go­vor­no li­ce u tom pri­vred­nom su­bjek­tu, već stra­da za­kon i on tr­pi iz­mje­ne da bi se pri­la­go­đa­vao in­tere­si­ma tih taj­ku­na – is­ta­kao je Bo­jo­vić.
Gra­đa­ni Plje­va­lja, ka­ko je re­kao, ima­ju „za­do­volj­stvo“ da ži­ve u am­bi­jen­tu ste­ril­ne pra­ši­ne, te da je sre­ća što u ovom gra­du ne­ma vi­še vje­tro­vi­tih da­na, jer on ne omo­gu­ća­va pro­tok va­zdu­ha, već pro­tok pra­ši­ne.
– Sve ste za­ko­ne ap­so­lut­no obe­smi­sli­li ka­da je u pi­ta­nju za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne, a zna­mo do­bro da ni­ko ni­ka­da ni­je od­go­va­rao zbog kri­vič­nih dje­la pro­pi­sa­nih Kri­vič­nim za­ko­ni­kom u gla­vi 25, pod na­zi­vom „kri­vič­na dje­la pro­tiv ži­vot­ne sre­di­ne“ – upo­zo­rio je on.
Bo­jo­vić je na­veo da je pred­lo­že­ni za­kon ko­jim se pro­lon­gi­ra rok za pri­ba­vlja­nje do­zvo­le usvo­jen 2005, te da je tre­ba­lo da poč­ne da se pri­mje­nju­je 2008.
– Što zna­či da je pro­šlo sko­ro šest i po go­di­na od po­čet­ka nje­go­ve pri­mje­ne ko­je za­pra­vo ni­je ni bi­lo. Upra­vo zbog to­ga što ni­je bi­lo ni­ka­kve pri­mje­ne ovog pro­pi­sa šest i po go­di­na vi po­ku­ša­va­te da oslo­bo­di­te kri­vič­ne i sva­ke dru­ge od­go­vor­no­sti od­go­vor­na li­ca u pri­vred­nim su­bjek­ti­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju naj­ve­će in­du­strij­ske za­ga­đi­va­če – sma­tra on.
Su­prot­no Bo­jo­vi­će­vom mi­šlje­nju, po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Pre­drag Se­ku­lić oci­je­nio je da su pred­lo­že­ni za­ko­ni ko­rak na­pri­jed u za­ko­no­dav­noj in­fra­struk­tu­ri.
Za pro­blem za­ga­đe­no­sti Plje­va­lja, ka­ko je oci­je­nio Se­ku­lić, rje­še­nje se mo­že tra­ži­ti u dva prav­ca – iz­grad­njom dru­gog blo­ka TE i to­pli­fi­ka­ci­jom Plje­va­lja.
– Gra­đa­ni Plje­va­lja su svje­sni da po­red be­ne­fi­ta ko­je je do­nio i Rud­nik i TE, pi­ta­nje či­stog va­zdu­ha, s dru­ge stra­ne, pi­ta­nje je ko­je se mo­ra ur­gent­no rje­ša­va­ti. Ni­je ga la­ko rje­ši­ti, ali či­ni se već sa­da da na­zi­re­mo ne­što či­me bi ga mo­gli ri­je­ši­ti – oci­je­nio je on.
Po­sla­nik Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić oci­je­nio je da ni­je do­bro rje­še­nje da za­ga­đi­vač, ka­ko pred­vi­đa pred­lo­že­ni za­kon, ima oba­ve­zu da kon­tr­o­li­še za­ga­đe­nje va­zdu­ha, na na­čin ko­ji pred­vi­đa in­te­gri­sa­na do­zvo­la. Ka­lu­đe­ro­vić sma­tra da se na ta­kav na­čin skri­va ne­što dru­go, uka­zu­ju­ći da dru­gi za­kon ko­ji Vla­da pred­la­že pred­vi­đa pro­lon­gi­ra­nje ro­ko­va za pri­ba­vlja­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le.
A.T.


Žr­tvu­ju Go­lu­bov­ce za Tu­zi

Po­sla­nik DF-a Mi­lan Kne­že­vić po­ru­čio je da bi ras­pra­vu o ovim za­ko­ni­ma trebalo vo­di­ti u Ze­ti, Plje­vlji­ma i Nik­ši­ću „ko­je su naj­cr­nje od cr­nih eko­lo­ških ta­ča­ka u Cr­noj Go­ri“. Po­ro­di­ca­ma ko­je ži­ve u ovim obla­sti­ma, a ko­je, ka­ko je re­kao, svo­je naj­bli­že li­je­če po evrop­skim kli­ni­ka­ma od ra­znih vr­sta tu­mo­ra, tre­ba­lo bi ob­ja­sni­ti „da se str­pe do 2020. i da će ta­da po­te­ći med i mli­je­ko što se ti­če Cr­ne Go­re“.
– Od Ze­te pra­vi­te kla­sič­nu sep­tič­ku ja­mu i to je od­nos pre­ma 16.000 lju­di ko­ji su žr­tvo­va­ni, ali ne­ma­te ni­ka­kvih pro­ble­ma da pod pri­ti­skom Ha­ši­ma Ta­či­ja i Edi­ja Ra­me obe­ća­te Tu­zi­ma da će do ok­to­bra do­bi­ti sta­tus op­šti­ne. Ušli ste u pro­je­kat ve­li­ko­al­ba­ni­za­ci­je Cr­ne Go­re za­to što žr­tvu­je­te grad­sku op­šti­nu Go­lu­bov­ci u eko­lo­škom, in­du­strij­skom, tr­go­vač­kom, du­hov­nom, kul­tur­nom i isto­rij­skom smi­slu, a za Tu­zi, pod pro­tek­to­ra­tom Ta­či­ja i Ra­me, pra­vi­te op­šti­nu da­ju­ći im sta­tus dr­ža­ve u dr­ža­vi – ka­zao je on.
Po­sla­nik DF-a Ko­ča Pa­vlo­vić re­kao je da mu pri­ča oko evrop­skih stan­dar­da li­či na „bun­ca­nje“, dok je Emi­lo La­bu­do­vić (DF) kon­sta­to­vao da je sra­mo­ta da se u 21. vi­je­ku umi­re od pr­lja­ve vo­de.


Bez pro­cje­na eko­nom­skih šte­ta

Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Dar­ko Pa­jo­vić uka­zao je da Sr­bi­ja go­di­šnje ima oko pet mi­li­jar­di eura šte­te od za­ga­đe­nja va­zdu­ha, da oko 1.000 lju­di stra­da, 600 za­vr­ši u bol­ni­ca­ma, a 2.000 umre od po­sle­di­ca za­ga­đe­nja.
– U EU čak 59 mi­li­jar­di su go­di­šnje eko­nom­ske šte­te, a mo­gu do­sti­ći čak i 189 mi­li­jar­di eura. Svu­gdje u sva­koj ze­mlji, pa i u Cr­noj Go­ri ter­mo­e­lek­tra­ne su pro­dukt pre­ko 50 od­sto aero­za­ga­đe­nja. Za Cr­nu Go­ru, na­ža­lost, ne­ma­mo po­da­tak o eko­nom­skim šte­ta­ma – iz­ja­vio je Pa­jo­vić.
Nje­gov ko­le­ga iz iste par­ti­je Sr­đan Pe­rić ka­zao je da vlast vi­di da je in­te­res Cr­ne Go­re po­mje­ra­nje oba­ve­za naj­ve­ćim za­ga­đi­va­či­ma, uka­zu­ju­ći da je svim ovim kom­pa­ni­ja­ma „za­jed­nič­ki sa­dr­ži­lac stra­te­ški part­ner“.