Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska oba­vi­će sju­tra sa­hra­nu zem­nih osta­ta­ka 23 mi­tro­po­li­ta Ze­te i Cr­ne Go­re u cr­kvi Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra na Ći­pu­ru, po­sli­je 29 go­di­na od nji­ho­ve eks­hu­ma­ci­je. Po­vo­dom sa­hra­ne, u Mi­tro­po­li­ji će se sju­tra u de­vet sa­ti slu­ži­ti Sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja.
Ka­ko je za „Dan” ka­zao pu­bli­ci­sta i biv­ši gra­do­na­čel­nik Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje Jo­van B. Mar­kuš iz­vje­sno je da su u okvi­ru sta­rog Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra na Ći­pu­ru, kao sje­di­štu Mi­tro­po­li­je, sa­hra­nje­na 23 od 25 mi­tro­po­li­ta zet­skih, cr­no­gor­skih i pri­mor­skih, jer ne po­sto­je ras­po­lo­ži­vi ma­te­ri­jal­ni do­ka­zi ni­ti bi­lo ka­kvo na­rod­no pre­da­nje da su sa­hra­nje­ni ne­gdje dru­go.
– Po­zna­to je sa­mo da je mi­tro­po­lit Ru­vim III (Bo­lje­vić) sa­hra­njen u ma­na­sti­ru Gor­nji Br­če­li i mi­tro­po­lit Sa­va (Oči­nić, Ka­lu­đe­ri­čić) (1692–1697) u ma­na­sti­ru Do­br­ska će­li­ja, gdje se pri­vre­me­no na­la­zi­lo sje­di­šte Mi­tro­po­li­je po­sli­je ra­za­ra­nja sta­rog do ob­no­ve Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra od stra­ne mi­tro­po­li­ta Da­ni­la Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša na da­na­šnjoj lo­ka­ci­ji – ka­zao je Mar­kuš za „Dan”.
Iako je, ka­ko na­vo­di, pro­šlo mno­go vre­me­na od za­vr­šet­ka an­tro­po­lo­ških is­tra­ži­va­nja 1986. i 1989. go­di­ne i ana­li­ze ske­let­nih osta­ta­ka ni­gdje ni­je na­ve­de­no gdje su po­hra­nje­ni eks­hu­mi­ra­ni zem­ni osta­ci Iva­na Cr­no­je­vi­ća i ce­tinj­skih mi­tro­po­li­ta.
– Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska je u vi­še na­vra­ta po­kre­ta­la pi­ta­nje vra­ća­nja in­hu­mi­ra­nih zem­nih osta­ta­ka, ko­ji su od nje pre­u­ze­ti uz pi­sme­nu ga­ran­ci­ju dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja da će se in­hu­ma­ci­ja oba­vi­ti uz ade­kva­tan cr­kve­ni ob­red. Na oba­ve­zu Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re i nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na pod­sje­tio je i mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski dr Am­fi­lo­hi­je Ra­do­vić. Po­sli­je vi­še ur­gen­ci­ja od stra­ne Mi­tro­po­li­je, u otvo­re­nom pi­smu di­rek­to­ru Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Cr­ne Go­re, od 9. av­gu­sta 2002. go­di­ne, mi­tro­po­lit ga je upi­tao: „U kom po­dru­mu ce­tinj­ske op­šti­ne de­ce­ni­ju dr­ži­te dav­no iz­va­đe­ne ko­sti Iva­na Cr­no­je­vi­ća, pa su ku­sto­si pri­mo­ra­ni da ob­ma­nju­ju na­rod ka­ko je on po­hra­njen na Ći­pu­ru is­pod plo­če sa nje­go­vim ime­nom?” I za­pi­tao se: „Zar smo do tog dna ne­čo­vječ­no­sti do­spje­li da je za Vas va­žni­je da li je ne­ki ka­lu­đer ugra­dio po ne­ki ka­men ne po Va­šem uku­su ne­go li sve­ti­nja ljud­ske ko­sti i ljud­skog gro­ba, ne­če­ga naj­sve­ti­jeg u svim ci­vi­li­za­ci­ja­ma do da­nas, i kod svih na­ro­da, od naj­pro­sti­jih do naj­o­bra­zo­va­ni­jih? Ako je i od obez­bo­že­nog ni­hi­li­zma i an­ti­hu­ma­ni­zma-mno­go je!”. U od­go­vo­ru od 15. av­gu­sta 2002. go­di­ne, di­rek­tor Re­pu­blič­kog za­vo­da ni­je imao kud, već i da zva­nič­no pri­zna da će vje­ro­vat­no raz­o­ča­ra­ti mi­tro­po­li­ta či­nje­ni­com da su ko­sti Iva­na Cr­no­je­vi­ća „smje­šte­ne u tre­zor jed­ne od slu­žbi u Ce­ti­nju ko­ja ra­di sa nov­cem i har­ti­ja­ma od vrijed­no­sti”. Po svoj pri­li­ci, već ta­da su se zem­ni osta­ci go­spo­da­ra Iva­na Cr­no­je­vi­ća na­la­zi­li u po­dru­mu Vla­di­nog do­ma po­hra­nje­ni u obič­noj kar­ton­skoj ku­ti­ji – uka­zu­je on.
Mar­kuš upo­zo­ra­va da su zem­ni osta­ci Iva­na Cr­no­je­vi­ća, jed­ne od naj­zna­čaj­ni­jih lič­no­sti cr­no­gor­ske isto­ri­je, na­kon 24 go­di­ne taj­no od jav­no­sti sa­hra­nje­ni 12. no­vem­bra 2010. go­di­ne, u pri­su­stvu Vla­di­ne rad­ne gru­pe, bez cr­kve­nog ob­re­da.
– Od Vla­di­ne rad­ne gru­pe for­mi­ra­ne za tu na­mje­nu me­di­ji ni­je­su uspje­li da do­bi­ju zva­ni­čan od­go­vor za­što je ce­re­mo­ni­ja oba­vlje­na bez pri­su­stva gra­đa­na i da li se ta­kvim, go­to­vo taj­nim sa­hra­nji­va­njem, mo­gla ubla­ži­ti dr­žav­na sra­mo­ta 24-go­di­šnjeg bo­rav­ka nje­go­vih zem­nih osta­ta­ka po skla­di­šti­ma ra­znih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja – is­ti­če isto­ri­čar.
Mar­kuš upo­zo­ra­va i na slič­nu sud­bi­nu zem­nih osta­ta­ka i ce­tinj­skih mi­tro­po­li­ta, s tim što se do sko­ra ni­je zna­lo gdje su oni po­hra­nje­ni po­sli­je an­tro­po­lo­ških is­tra­ži­va­nja i ana­li­za ske­let­nih osta­ta­ka.
– Za­hva­lju­ju­ći do­pi­su od 19. mar­ta 2015. go­di­ne, ko­ji je Mi­tro­po­li­ji upu­tio aka­de­mik prof. Pa­vle Pe­jo­vić, di­rek­tor Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re, u ko­me je na­veo da su zem­ni osta­ci iz ne­kro­po­le sta­rog Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra „na ne­a­de­kva­tan na­čin ču­va­ni u jed­nom po­moć­nom pro­sto­ru Dvo­ra kra­lja Ni­ko­le“, ko­nač­no se sa­zna­la sud­bi­na zem­nih osta­ta­ka ce­tinj­skih mi­tro­po­li­ta. Od­mah po sa­zna­nju, aka­de­mik Pe­jo­vić se po­tru­dio da zem­ne ostat­ke do­stoj­no za­šti­ti i sa­ču­va do nji­ho­ve sa­hra­ne u cr­kvi Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra na Ći­pu­ru. Ono što, vje­ro­vat­no iz pri­stoj­no­sti, ni­je mo­gao da sa­op­šti aka­de­mik Pe­jo­vić je da su po svoj pri­li­ci psi raz­no­si­li zem­ne ostat­ke ce­tinj­skih mi­tro­po­li­ta iz otvo­re­nog po­moć­nog pro­sto­ra u kom­plek­su Dvo­ra kra­lja Ni­ko­le – na­vo­di on.
Da je naj­a­de­kvat­ni­je in­hu­mi­ra­ti zem­ne ostat­ke u po­sto­je­ćem grob­nom mje­stu u unu­tra­šnjo­sti cr­kve Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra na Ći­pu­ru is­pred ol­tar­skih dve­ri, za­jed­nič­ki je pred­log Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re i Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, uka­zu­je on.
– Ko­nač­no, ne taj­no već jav­no, po­sli­je 29 go­di­na, zem­ni osta­ci 23 mi­tro­po­li­ta Ze­te i Cr­ne Go­re bi­će sa­hra­nje­ni u cr­kvi Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra na Ći­pu­ru, uz cr­kve­ni ob­red ko­me će na­čel­stvo­va­ti nji­hov na­sled­nik na ce­tinj­skom tro­nu ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski i mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski g. Am­fi­lo­hi­je Ra­do­vić – is­ta­kao je Mar­kuš.
Mar­kuš uka­zu­je na ob­ja­vlje­ne pu­bli­ka­ci­je isto­ri­ča­ra umjet­no­sti i ar­he­o­lo­ga o is­tra­ži­va­nji­ma na kom­plek­su sta­rog Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, po­zi­va­ju­ći se na ra­do­ve V. Đu­ri­ća „Ce­ti­nje Ma­na­stir Cr­no­je­vi­ća”, Ar­he­o­lo­ški pre­gled, 1986, Lju­blja­na 1987, i Pre­dra­ga Mal­ba­še „Dva cr­no­gor­ska Ma­na­sti­ra”, Ce­ti­nje, 2003, u ko­jim se, ka­ko uka­zu­je, iz­me­đu osta­log na­vo­di da an­tro­po­lo­ška i po­pu­la­ci­o­na is­tra­ži­va­nja i ana­li­ze ske­let­nih osta­ta­ka iz ma­na­stir­ske por­te po­ka­zu­ju da u por­ti sa­hra­nji­va­na uglav­nom cr­kve­na li­ca o če­mu, ka­ko is­ti­če, ubi­je­dlji­vo go­vo­ri sta­ro­sna i pol­na struk­tu­ra, na­čin sa­hra­nji­va­nja, po­lo­žaj po­je­di­nih gro­bo­va i grob­ni in­ven­tar.
– Aka­de­mik Bo­ži­na M. Iva­no­vić u stu­di­ji ĆI­PUR – ce­tinj­ska ne­kro­po­la i ske­let­na po­pu­la­ci­ja (Pod­go­ri­ca, 1998, st. 9) za­klju­ču­je sle­de­će: „Ći­pur je, sva­ka­ko, je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih spo­me­ni­ka kul­tu­re Cr­ne Go­re, ka­ko po sa­dr­ža­ju ta­ko i po zna­ča­ju. Na nje­mu je 1986. go­di­ne ot­kri­ve­na naj­bo­ga­ti­ja i naj­dra­go­cje­ni­ja sred­njo­vje­kov­na ne­kro­po­la Cr­ne Go­re, a u cr­kvi su pro­na­đe­ni grob i zem­ni osta­ci Iva­na Cr­no­je­vi­ća. U ma­na­stir­skoj por­ti je ot­kri­ve­no i is­pi­ta­no vi­še gro­bo­va sa in­hu­mi­ra­nim po­koj­ni­ci­ma, me­đu ko­ji­ma naj­vje­ro­vat­ni­je i tje­le­sni osta­ci mi­tro­po­li­ta, po­čev od Vi­sa­ri­o­na I i Va­vi­le, Iva­no­vih sa­vre­me­ni­ka i svih onih mi­tro­po­li­ta i cr­kve­nih ve­li­ko­do­stoj­ni­ka umr­lih do ru­še­nja Ma­na­sti­ra 1692. go­di­ne, a mo­gu­će i ka­sni­je, po­što je Ći­pur i po­sli­je ru­še­nja ma­na­sti­ra ostao kult­no mje­sto – uka­zu­je on.
A.T.


U Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru sto­lo­va­lo 25 vla­di­ka

Mar­kuš uka­zu­je da je u vre­me­nu od sa­zda­nja sta­rog Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra na Ći­pu­ru 1484. do ra­za­ra­nja od stra­ne Mle­ča­na 1692. go­di­ne u nje­mu, pre­ma po­sto­je­ćem ka­ta­lo­gu – dip­ti­hu, sto­lo­va­lo 25 mi­tro­po­li­ta zet­skih, cr­no­gor­skih i pri­mor­skih.
– To su Vi­sa­ri­on I (1484–1491), Pa­ho­mi­je I (1491), Va­vi­la (1494), Ger­man II (1496), Ro­man (1520), Pa­vle (1530), Ro­mil I (1530–1551), Va­si­li­je I (1532), Ni­ko­dim (1540), Ma­ka­ri­je (1550–1558), Di­o­ni­si­je (1558), Ro­mil II (1559), Ru­vim I (1561), Pa­ho­mi­je II (1568–1573), Ge­ra­sim (1573), Ve­ni­ja­min (1582–1591), Ste­fan (1591–1593), Ru­vim II (Nje­guš) (1593–1639), Mar­da­ri­je I (1637 -1647), Vi­sa­ri­on II (1647–1654), Mar­da­ri­je II (1654–1661), Ru­vim III (Bo­lje­vić) (1662–1685), Va­si­li­je II (Ve­lje­kraj­ski) (1685), Vi­sa­ri­on (Bo­ri­lo­vić, Ba­ji­ca) (1685–1692) i Sa­va (Oči­nić, Ka­lu­đe­ri­čić) (1692–1697) – uka­zu­je Mar­kuš.