Pra­znik Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ko­ji je hra­mov­na sla­va ma­na­sti­ra Pi­va, ju­če je li­tur­gij­ski i sa­bor­no obi­lje­žen u toj drev­noj sve­ti­nji u Plu­ži­na­ma. Sve­tu li­tur­gi­ju slu­ži­lo je broj­no sve­šten­stvo i mo­na­štvo uz po­ja­nje cr­kve­nog ho­ra „Pre­po­dob­ne ma­ti An­ge­li­ne“ ko­jim ru­ko­vo­di pro­fe­sor Ana Bo­jić. Oba­vlje­no je pri­če­šće vjer­nog na­ro­da, a po­tom je osve­štan i pre­re­zan slav­ski ko­lač. Piv­ska sve­ti­nja je iz­gra­đe­na u 16. vi­je­ku, i za­du­žbi­na je mi­tro­po­li­ta her­ce­go­vač­kog Sa­va­ti­ja So­ko­lo­vi­ća, po­sled­njeg pa­tri­jar­ha srp­skog. Pro­to­je­rej sta­vro­for Ran­ko Bi­li­nac iz Is­toč­nog Sa­ra­je­va pod­sje­tio je da je dan usnu­ća Bo­go­maj­ke pra­znik ko­ji nas sa­bi­ra, a za to­ple mo­li­tve ko­je joj upu­ću­je­mo Bo­go­ro­di­ca po­sre­du­je kod svog si­na Isu­sa Hri­sta sa či­je de­sne stra­ne sje­di na ne­be­si­ma.
– Ona uvi­jek pri­ma na­še mo­li­tve, ali one tre­ba da bu­du to­ple. Tre­ba da joj se iskre­no obra­ća­mo, a ne sa­mo on­da ka­da nam za­pri­je­ti ne­vo­lja. Ka­ko da­nas, ta­ko i uvi­jek, mo­li­mo se Go­spo­du, za­va­pi­mo Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci jer je ona maj­ka. Uvi­jek se za­pi­taj­mo šta ra­di­mo, ko smo, gdje smo po­šli, do­kle smo sti­gli i ni­kad ne za­bo­ra­vi­mo da u svo­je sve­ti­nje do­la­zi­mo, jer su na­pra­vlje­ne za za­jed­nič­ku mo­li­tvu – po­ru­čio je pro­to­je­rej sta­vro­for Bi­li­nac.
Sve­ča­nu be­sje­du u por­ti ma­na­sti­ra odr­žao je prof. dr Dra­gan Ha­mo­vić ko­ji je pod­sje­tio na gra­di­te­lje, za­du­žbi­na­re, te pu­to­pi­sce te drev­ne sve­ti­nje, ali i na sko­ro sve za­na­čaj­ni­je lič­no­sti Pi­ve koje su do­pri­ni­je­le oču­va­nju slo­bo­dar­stva i vje­re pra­vo­slav­ne.
– Ovaj hram bio je i ostao opo­men vi­še mje­re i vi­so­ke me­te na­šeg u sve­ko­vr­sne ne­gve za­ro­blje­nog na­ro­da, on­da ko­li­ko i dan-da­nas. Gra­di­telj­stvo je pred­u­ze­će du­gog tra­ja­nja i ne pri­pa­da jed­nom na­ra­šta­ju – ka­zao je iz­me­đu osta­log prof. dr Ha­mo­vić.
On je pod­sje­tio i na re­por­ta­že Gri­go­ri­ja Bo­žo­vi­ća ko­ji je „sa­či­nio pu­to­pi­sni spo­me­nik Pi­vi i Pi­vlja­ni­ma“ iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta, kao i na nje­go­ve opi­se „dva sna­žna po­vi­je­sna por­tre­ta“ – Ba­ja Pi­vlja­ni­na i La­za­ra So­či­ce. Pr­vi je bio haj­duk ko­ji je bra­nio Piv­ski ma­na­stir, a So­či­ca naj­kul­tur­ni­ji se­ljak, pr­vak rad­nik i do­ma­ćin. Iz­me­đu osta­lih, ka­zao je Ha­mo­vić, vri­jed­ne su i ri­je­či isto­ri­ča­ra i pri­po­vje­da­ča Ra­do­va­na Sa­mar­dži­ća ko­ji je pi­sao i o pe­ri­o­du grad­nje hra­ma Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Pi­vi.
Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sa­bra­nja po­vo­dom hra­mov­ne sla­ve bio je Va­si­li­je Ble­čić, a dio slav­skog ko­la­ča pre­u­zeo je Mla­den Du­ru­to­vić ko­ji će na­red­ne go­di­ne pri­pre­mi­ti sla­vu. U ma­na­stir­skoj por­ti or­ga­ni­zo­van je bo­gat kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram u ko­jem su, po­red ho­ra „Pre­po­dob­ne ma­ti An­ge­li­ne“, uče­stvo­va­li i hor po­la­zni­ka vje­ro­na­u­ke iz Plu­ži­na ko­jim ru­ko­vo­di piv­ski pa­roh,je­rej Mi­ro­slav Mi­ha­i­lo­vić, za­tim na­rod­ni gu­slar Zdrav­ko Kne­že­vić, Kul­tur­no-umjet­nič­ko dru­štvo „Zo­ra Her­ce­go­vi­ne“ iz Bi­le­će i pje­vač­ka gru­pa KUD-a „Pi­va“ iz Plu­ži­na. B.B.


Uzor sva­koj hri­šćan­ki

Je­dan od naj­ve­ćih hri­šćan­skih pra­zni­ka, Us­pe­nje Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, po­znat kao i Ve­li­ka Go­spo­ji­na, tra­di­ci­o­nal­nim na­rod­nim sa­bo­rom pro­sla­vljen je u ma­na­sti­ru Mo­ra­ča. Ina­če, taj dan je i sla­va ma­na­sti­ra Mo­ra­ča, a ujed­no i Dan op­šti­ne Ko­la­šin.
Tra­di­ci­o­nal­no, brat­stva iz Mo­ra­če i sa te­ri­to­ri­je op­šti­ne Ko­la­šin su se oku­pi­la ju­če kod ma­na­sti­ra i pro­sla­vi­la sla­vu. Ove go­di­ne zbog iz­o­stan­ka sve­ča­ne sjed­ni­ce lo­kal­nog par­la­men­ta u Ko­la­ši­nu je bi­lo mno­go lju­di ko­ji su se pri­dru­ži­li na­rod­nom sa­bo­ru. Pri­re­đe­na je i slav­ska tr­pe­za lju­ba­vi, kao i pro­prat­ni kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram uz pje­sni­ke i na­rod­ne gu­sla­re.
Sve­šten­stvo ma­na­sti­ra Mo­ra­ča, ko­ji je la­vra Ne­ma­nji­ća, je pod­sje­ti­lo da je pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca uči­te­lji­ca i da­ro­da­va­telj­ka ži­vo­ta, a u isto vri­je­me i uči­telj­ka sve­u­kup­nog po­na­ša­nja hri­šća­na. Ka­ko je po­ru­če­no pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca tre­ba da bu­de uzor sva­koj hri­šćan­ki. J.Š.


Sve­ča­no i u Ko­to­ru

Ju­tar­nju sve­tu li­tur­gi­ju za Ve­li­ku Go­spo­ji­nu – Us­pe­nje Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u cr­kvi Sv. Lu­ke slu­žio je pro­to­je­rej Ne­ma­nja Kri­vo­ka­pić, a pro­to­je­rej sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić slu­žio je za­jed­no sa sve­šten­stvom Ko­tor­ske pa­ro­hi­je u sa­bor­nom hra­mu Sv. Ni­ko­le u Ko­to­ru. Ma­la cr­kva iz 1195. go­di­ne bi­la je pre­pu­na vjer­ni­ka ko­ji su sta­ja­li čak i is­pred vra­ta ka­ko bi svo­je mo­li­tve upu­ti­li Bo­go­ro­di­ci, a mno­gi od njih su pro­te­klih 14 da­na, upo­re­do sa po­stom, sva­ko ve­če re­dov­no do­la­zi­li u cr­kvu na Bo­go­ro­di­čin mo­le­ban. Svi ko­ji su se pri­pre­mi­li po­stom pri­mi­li su sve­to pri­če­šće, a me­đu nji­ma je bi­lo mno­go že­na i dje­ce. Spe­ci­fi­čan za Ko­tor­sku pa­ro­hi­ju je mo­le­ban ko­ji se u cr­kva­ma slu­ži to­kom 15-dnev­nog us­penj­skog po­sta.
– Ovih 15 da­na po­sta u čast Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce slu­žen je mo­le­ban, ko­ji je sa­ču­van od 17. vi­je­ka, od ka­da se slu­ži u Ko­to­ru. Mo­le­ban se slu­ži sva­ke ve­če­ri u znak za­hval­no­sti što je Bo­go­ro­di­ca za­šti­ti­la Ko­tor i oko­li­nu od ku­ge – re­kao je otac Mom­či­lo.
On je do­dao da je kult Bo­go­ro­di­ce ras­pro­stra­njen ne sa­mo u Bo­ki ko­tor­skoj, ne­go i u či­ta­vom hri­šćan­skom svi­je­tu. M.D.P.