Cen­tri za so­ci­jal­ni rad od­bi­ja­li su za­htje­ve za lič­nu in­va­lid­ni­nu gra­đa­ni­ma sa traj­nim in­va­li­di­te­tom i bez ika­kvih pri­ma­nja i imo­vi­ne, kao i za ma­te­ri­jal­no obez­be­đe­nje po­ro­di­ce i dru­ga pra­va iz so­ci­jal­ne i dje­či­je za­šti­te. Ta­kvu prak­su cen­tri za so­ci­jal­ni rad za­po­če­li su ma­hom kra­jem pro­šle go­di­ne, uvo­đe­njem ta­ko­zva­nog „so­ci­jal­nog kar­to­na“. Da je na ne­za­ko­ni­to­sti­ma za­sno­van ta­kav rad ovih ti­je­la, utvr­dio je Uprav­ni sud, ko­ji je sa­mo to­kom po­sled­nje sed­mi­ce sep­tem­bra po­ni­štio vi­še rje­še­nja Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, ko­ji­ma su od­bi­ja­ne žal­be gra­đa­na na rje­še­nja cen­ta­ra i ko­ji­ma su od­bi­ja­ni nji­ho­vi za­htje­vi za ostva­ri­va­nje pra­va na dr­žav­nu po­moć.
Pre­ma pre­su­da­ma Uprav­nog su­da, cen­tri za so­ci­jal­ni rad i Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, na čijem se čelu nalazi Zorica Kovačević, uglav­nom ni­je­su po­što­va­li pra­vi­la ko­ja pred­vi­đa Za­kon o uprav­nom po­stup­ku (ZUP), a ni­je­su do­zvo­lja­va­li ni iz­ja­šnja­va­nja oso­ba ko­je su tra­ži­le so­ci­jal­nu po­moć. Ni­je ade­kvat­no pro­cje­nji­va­na ni me­di­cin­ska do­ku­men­ta­ci­ja ko­ju su gra­đa­ni do­sta­vlja­li ka­ko bi do­ka­za­li oprav­da­nost svo­jih za­htje­va.
Sa prak­som ma­sov­nog uki­da­nja so­ci­jal­nih da­va­nja kre­nu­lo se pri­je go­di­nu, ka­da se na če­lu Mi­ni­star­stva na­la­zio Pre­drag Bo­ško­vić. Ta­da je uve­den „so­ci­jal­ni kar­ton“, ko­jim je na­mje­ra­va­no da se na­vod­no sta­ne na kraj ne­za­ko­ni­tim i neo­sno­va­nim po­dje­la­ma so­ci­ja­la.
Je­dan od naj­ja­sni­jih po­ka­za­te­lja da Vla­da že­li da ušte­di na so­ci­jal­nim da­va­nji­ma je­ste pri­mjer T.M. iz Plje­va­lja ko­joj su Cen­tar za so­ci­jal­ni rad za op­šti­ne Plje­vlja i Ža­bljak, a po­tom i Mi­ni­star­stvo ra­da, od­bi­li za­htjev za pri­zna­va­nje pra­va na lič­nu in­va­lid­ni­nu. U tu­žbi ko­ju je pod­ni­je­la Uprav­nom su­du uka­za­la je da joj ni­je va­lja­no ci­je­nje­na me­di­cin­ska do­ku­men­ta­ci­ja, na­vo­de­ći da po­red to­ga što joj je kao po­sle­di­ca kar­ci­no­ma am­pu­ti­ra­na de­sna no­ga u vi­si­ni zglo­ba ku­ka, ima i obo­lje­nje štit­ne žli­je­zde ko­je je li­je­če­no ope­ra­tiv­nim pu­tem. Za­htjev joj je od­bi­jen bez ob­zi­ra što je te­ški in­va­lid, a uprav­ni or­ga­ni ni­je­su vo­di­li ra­ču­na o pra­vi­li­ma po­stup­ka jer ni­je iz­vr­šen ne­po­sred­ni pre­gled, ni­ti joj je da­ta mo­guć­nost da uče­stvu­je u po­stup­ku. Sud je u pre­su­di na­veo da je lič­na in­va­lid­ni­na po Za­ko­nu o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti pra­vo ko­je se obez­bje­đu­je li­ci­ma sa te­škim tje­le­snim in­va­li­di­te­tom. Su­di­je su sma­tra­le da rje­še­nje cen­tra ni­je obra­zlo­že­no na za­ko­nit na­čin, te da ni­je­su na­ve­de­ni raz­lo­zi za ta­kvu od­lu­ku.
Ro­žaj­ki M.Đ. u no­vem­bru pro­šle go­di­ne uki­nu­to je ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce ko­je je pri­ma­la čak 12 go­di­na. Upr­kos do­ka­zi­ma o svom zdrav­stve­nom sta­nju, o to­me da je ne­spo­sob­na za rad, da njen su­prug ni­je za­po­slen i ne­ma pri­ho­da i da se nji­hov sin na­la­zi na re­dov­nom ško­lo­va­nju, žal­ba joj je od­bi­je­na. Uprav­ni sud je oci­je­nio da je rje­še­nje do­ni­je­to bez pret­hod­no spro­ve­de­nog is­pit­nog po­stup­ka ko­ji je bio oba­ve­zan.
Sud je usvo­jio i tu­žbu K.O. iz Da­ni­lov­gra­da, ko­joj je za­htjev od­bi­jen jer je Cen­tar za op­šti­ne Pod­go­ri­ca, Ce­ti­nje, Da­ni­lov­grad i Ko­la­šin uki­nuo pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje s obra­zlo­že­njem da ima ze­mlji­šte.
Pod­go­ri­čan­ki S.M. od­bi­jen je za­htjev za lič­nu in­va­lid­ni­nu, a u tu­žbi je na­ve­la da mi­ni­star­stvo, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad i So­ci­jal­no-lje­kar­ska ko­mi­si­ja ni­je­su po­ku­ša­li da sa­gle­da­ju i ar­gu­men­to­va­no obra­zlo­že či­nje­ni­cu da pot­pu­no ošte­će­nje vi­da, ko­je je kod nje kon­sta­to­va­no, ne pri­pa­da poj­mu „li­ca sa te­škim in­va­li­di­te­tom”.
Sud je uva­žio i tu­žbu Pla­vlja­ni­na V.Ž. jer mu je uki­nu­to pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje. Za­htjev za pri­zna­va­nje na­kna­de za nje­gu i po­moć dru­gog li­ca od­bi­jen je i D.R. iz Ro­ža­ja, ko­ji je in­va­lid ra­da pr­ve ka­te­go­ri­je. Za nje­ga su, ka­ko je na­veo u tu­žbi, i pr­vo­ste­pe­na i dru­go­ste­pe­na in­va­lid­ska ko­mi­si­ja, bez ne­po­sred­nog pre­gle­da, za­klju­či­le da ne­ma pra­vo na na­kna­du za tu­đu po­moć i nje­gu iako je bez no­ge i ne mo­že da oba­vlja osnov­ne ži­vot­ne po­tre­be.
Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Go­ran Tu­po­nja oci­je­nio je u iz­ja­vi za „Dan” da od­lu­ke su­da ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­ju da je je­dan broj gra­đa­na ne­pra­ved­no ostao bez ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja, na­po­mi­nju­ći da je to je ja­san sig­nal nad­le­žni­ma da tre­ba dje­lo­va­ti ka­ko se to vi­še ne bi de­ša­va­lo.
– Že­lim da vje­ru­jem da su te ne­pra­vil­no­sti vi­še re­zul­tat ne­zna­nja ne­go ne­či­je zle na­mje­re. Uko­li­ko bi se po­ka­za­lo su­prot­no, on­da je to ne sa­mo sram­no ne­go i opa­sno po cio si­stem, i on­da je to je po­sao za tu­ži­la­štvo. So­ci­jal­ni kar­ton je ne­dav­no uve­den u naš si­stem i mo­žda je pre­ra­no do­no­si­ti ko­na­čan sud o nje­go­voj efi­ka­sno­sti, ali si­gur­no tre­ba pod­sti­ca­ti nje­go­vu pra­vil­nu pri­mje­nu i uko­li­ko je po­treb­no mo­ra­ju se mi­je­nja­ti od­re­đe­ne stva­ri. Uvo­đe­njem so­ci­jal­nih kar­to­na po­ja­vi­la se i po­tre­ba edu­ka­ci­je ne sa­mo za­po­sle­nih u so­ci­jal­nim slu­žba­ma već i edu­ka­ci­ja i traj­no sa­vje­to­va­nje ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih uslu­ga. Po­treb­no je na kon­kret­nim pri­mje­ri­ma po­mo­ći i po­ja­sni­ti na ko­ji na­čin oni ko­ji­ma je ta po­moć i na­mi­je­nje­na mo­gu ostva­ri­ti to svo­je pra­vo. U tom di­je­lu si­gur­no ima pro­sto­ra da nad­le­žne so­ci­jal­ne slu­žbe in­ten­zi­vi­ra­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju sa gra­đa­ni­ma i po­ja­sne im ka­ko mo­gu ostva­ri­ti svo­ja pra­va da se ne bi de­ša­va­lo da ko­ri­sni­ci­ma zbog ne­po­zna­va­nja pro­ce­du­ra po­moć bu­de us­kra­će­na – ka­zao je Tu­po­nja.
Iz re­sor­nog mi­ni­star­stva ni­je­su ko­men­ta­ri­sa­li či­nje­ni­cu da je Uprav­ni sud za krat­ko vri­je­me po­ni­štio zna­tan broj rje­še­nja o uki­da­nju so­ci­jal­nih da­va­nja.
Pod­sje­ti­mo, „Dan“ je ra­ni­je pi­sao da je MOP u av­gu­stu pri­ma­lo pre­ko 3.000 po­ro­di­ca ma­nje u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne. Dr­ža­va na to­me mje­seč­no ušte­di oko 230.000 eura.
A.T.


Ho­će da do­kraj­če gra­đa­ne

Pred­sjed­nik pod­go­rič­kog od­bo­ra Rad­nič­ke par­ti­je Ra­do­van To­ško­vić iz­ja­vio je za „Dan” da vlast ne bi­ra na­čin da pljač­kom na­dok­na­di sred­stva ko­ja se, ka­ko sma­tra, iz bu­dže­ta enorm­no i ne­kon­tro­li­sa­no tro­še.
– Naj­u­gro­že­ni­jim ka­te­go­ri­ja­ma sta­nov­ni­štva, ko­je su i ona­ko osu­đe­ne na ti­ho umi­ra­nje sa mi­ni­mal­nim pri­ma­nji­ma, bez ika­kvog po­stup­ka i od­lu­ke su­da od­u­ze­ta su ta pra­va. Uprav­ni sud sa­da po­ka­zu­je da su bi­le ne­za­ko­ni­te ak­tiv­no­sti ko­je je Mi­ni­star­stvo ra­da spo­ro­vo­di­lo pri­li­kom uva­ža­va­nja za­htje­va za ma­te­ri­jal­na da­va­nja. To je ne­hu­man po­tez i oči­to je da ovaj re­sor ne bi­ra sred­stva da ugro­ža­va si­ro­ma­šne i da prav­da u nji­ho­vom slu­ča­ju ne po­sto­ji – is­ta­kao je To­ško­vić.
To­ško­vić na­vo­di da se oči­gled­no „Vla­di žu­ri da gra­đa­ne do­kraj­či“.
– Gra­đa­ni ne zna­ju svo­ja pra­va, a oni ko­ji su bo­le­sni, če­sto i ne­po­kret­ni, ne mo­gu da se bo­re za ono što im pri­pa­da – is­ti­če on.


Vi­še­go­di­šnja zlo­u­po­tre­ba so­ci­ja­la

Tu­po­nja je uka­zao da je ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce na­čin da se oso­ba­ma ko­je su so­ci­jal­no ugro­že­ne omo­gu­će ko­li­ko-to­li­ko nor­mal­ni uslo­vi za ži­vot, ali da je na­ša do­sa­da­šnja prak­sa po­ka­za­la da se ovaj so­ci­jal­ni in­stru­ment zlo­u­po­tre­blja­va na vi­še na­či­na.
– Pra­vo na ma­te­ri­jal­nu po­moć odo­bra­va­no je na osno­vu po­li­tič­ke pri­pad­no­sti, ro­đač­kih ili dru­gih ve­za, čak i u pred­iz­bor­nim kam­pa­nja­ma se pre­ko ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja uti­ca­lo na slo­bod­nu iz­bor­nu vo­lju gra­đa­na ko­me će da­ti svo­je po­vje­re­nje na bi­ra­li­šti­ma. Sve to je uti­ca­lo da se osla­bi iona­ko slab si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te i da po­moć ne ode u ru­ke oni­ma ko­ji­ma je neo­p­hod­na. Sa­mim tim ne po­sto­ji pra­vič­na ras­po­dje­la tih ina­če skrom­nih sred­sta­va. Pra­vil­ni­jom ras­po­dje­lom, oni ko­ji­ma je po­moć naj­ne­op­hod­ni­ja ima­li bi vi­še. Uvje­ren sam da je u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji bi­lo po­treb­no uvo­đe­nje so­ci­jal­nih kar­to­na ko­ri­sni­ka, kao jed­nog od na­či­na spre­ča­va­nja zlo­u­po­tre­be i kon­tro­le da ta sred­stva za­i­sta i odu oni­ma ko­ji­ma su naj­po­tre­bi­ja – ka­zao je Tu­po­nja.


Pod­ni­je­to 1.500 žal­bi

Iz Mi­ni­star­stva ra­da nam je sa­op­šte­no da im je to­kom ove go­di­ne, za­ključ­no sa 5. ok­to­brom, do­sta­vlje­no 1.500 žal­bi na rje­še­nja u po­stup­ku os tva­ri­va­nja pra­va na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje, do­da­tak za nje­gu i po­moć i lič­nu in­va­lid­ni­nu.
– U uprav­nom spo­ru, Uprav­ni sud Cr­ne Go­re do­nio je 75 pre­su­da ko­ji­ma se tu­žba usva­ja i po­ni­šta­va rje­še­nje Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja. Raz­lo­zi po­ni­šta­va­nja u ve­ći­ni slu­ča­je­va od­no­se se na pri­mje­nu čla­na 232 Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku, od­no­sno u slu­ča­je­vi­ma ka­da je rje­še­nje do­ni­je­to bez prethod­no spro­ve­de­nog is­pit­nog po­stup­ka, ko­ji je bio oba­ve­zan i ko­jim se da­je mo­guć­nost stran­ci da se iz­ja­sni o či­nje­ni­ca­ma i okol­no­sti­ma ko­je su va­žne za rje­še­nje stva­ri. Raz­lo­zi se od­no­se i na ne­do­stat­ke u po­gle­du obra­zlo­že­nja na­la­za, ocje­ne i mi­šlje­nja pr­vo­ste­pe­ne i dru­go­ste­pe­ne so­ci­jal­no-lje­kar­ske ko­mi­si­je, ko­ji su osnov za ostva­ri­va­nje pra­va na do­da­tak za nje­gu i po­moć i lič­nu in­va­lid­ni­nu u skla­du sa čla­nom 80 Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti – ka­žu u Mi­ni­star­stvu.