Aka­de­mik SA­NU i knji­žev­nik Ma­ti­ja Beć­ko­vić ko­men­ta­ri­šu­ći pro­te­ste is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, u in­tre­vjuu za „Dan” je oci­je­nio „te­ško ze­mlji u ko­joj se ta­kvi sku­po­vi odr­ža­va­ju i ta­kvi za­htje­vi po­sta­vlja­ju”.
– Bi­lo bi pri­rod­no da ne­ma ni­ko­ga ko ih ne po­dr­ža­va. Pa, ipak, ta­kvih ni­je ma­lo. Oni su u dvor­ci­ma, ne­ma ih pod ša­to­ri­ma – oci­je­nio je Beć­ko­vić.
●Ka­ko ocje­nju­je­te ak­tu­el­nu po­li­tič­ku i dru­štve­nu zbi­lju Cr­ne Go­re, je­di­ne ze­mlje u Evro­pi u ko­joj vlast ni­ka­da ni­je pro­mi­je­nje­na na iz­bo­ri­ma?
– Ni­je pro­blem što se Cr­na Go­ra odvo­ji­la od Sr­bi­je, ne­go što se odvo­ji­la od se­be sa­me. I na tom pu­tu to­li­ko od­ma­kla da je vi­še ni­ko ne mo­že pre­po­zna­ti. Onu biv­šu ne­ko spo­me­ne, ovu sa­da­šnju, kao ne­što ne­do­lič­no – ni­ko. Ona se od­re­kla se­be a dru­gi nje. Ne­ko je re­kao da ta­ko iz­gle­da jed­no ne­kad slav­no ple­me ko­je je pra­vo s ka­ča­ma­ka sko­či­lo na ko­ka­in.
●Da li po­dr­ža­va­te ak­tu­el­nu bor­bu gra­đa­na Cr­ne Go­re i di­je­la opo­zi­ci­je ko­ji da­no­noć­nim oku­plja­njem is­pred zgra­de par­la­men­ta tra­ži uslo­ve za pr­ve po­šte­ne iz­bo­re kroz stva­ra­nje pre­la­zne vla­de?
– Te­ško ze­mlji u ko­joj se ta­kvi sku­po­vi odr­ža­va­ju i ta­kvi za­htje­vi po­sta­vlja­ju. Bi­lo bi pri­rod­no da ne­ma ni­ko­ga ko ih ne po­dr­ža­va. Pa, ipak, ta­kvih ni­je ma­lo. Oni su u dvor­ci­ma, ne­ma ih pod ša­to­ri­ma.
Cr­na Go­ra je ze­mlja bez taj­ni. A da­nas je u njoj naj­ve­ća taj­na ono što svi zna­ju. I ni­ko ni­je na­i­van da je ka­že. A ono što mi zna­mo je ni­šta u od­no­su na ono što zna­ju ta­ko­zva­ni stra­ni fak­to­ri ko­ji ta­kvu vlast još po­dr­ža­va­ju.
●Na pro­te­sti­ma se po­ja­vio i mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, zbog če­ga ga je re­žim op­tu­žio da ra­di pro­tiv dr­ža­ve i da se ba­vi po­li­ti­kom.
– Bo­lje je pro­šao od Nje­go­ša, ko­ga i da­nas go­ne. Či­ni se vi­še ne­go ikad. Da ne go­vo­ri­mo o cr­no­gor­skim mi­tro­po­li­ti­ma ko­ji su mu ne­po­sred­no pret­ho­di­li, Jo­a­ni­ki­ju Li­pov­cu, ko­ga su stri­je­lja­li, ili Ar­se­ni­ju Bra­dva­re­vi­ću, ko­ga su dr­ža­li na ro­bi­ji, ili Da­ni­lu Daj­ko­vi­ću, je­di­nog pro­tiv ko­ga su or­ga­ni­zo­va­ne de­mon­stra­ci­je u po­sli­je­rat­noj Cr­noj Go­ri.
Za­ko­nom o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti po­ku­ša­va­ju da odu­zmu cr­kve i ma­na­sti­re, a cr­kva sve­de na vjer­sku za­jed­ni­cu.
– Ako ne mo­gu Sve­ti Sa­va i Nje­goš, on­da ne mo­že ni pra­vo­slav­na cr­kva i ći­ri­li­ca, ali mo­že vjer­ska za­jed­ni­ca, cr­no­gor­ski je­zik i la­ti­ni­ca iako na nji­ma ne po­sto­ji ni­jed­na knji­ga, ta­pi­ja i kr­šte­ni­ca. Bo­re se za Cr­nu Go­ru a ne ka­žu da su cr­no­gor­ski mi­tro­po­li­ti bi­li nje­ni dr­žav­ni­ci. I da su srp­ska cr­kva i nje­ne vla­di­ke bi­le nje­ni go­spo­da­ri i tvor­ci te dr­ža­ve.
V.RA­DE­NO­VIĆ


Cr­na Go­ra kao tro­jan­ski konj u bor­bi pro­tiv Sr­bi­je

●Ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­ti­vi se ula­sku u NA­TO, ali vlast tu po­li­ti­ku upor­no na­me­će kao spolj­no­po­li­tič­ki pri­o­ri­tet. Da li, po Va­šoj ocje­ni, od­lu­ku o to­me ipak tre­ba pre­pu­sti­ti na­ro­du na re­fe­ren­du­mu, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da je za istu ovu vlast 2006. taj ob­lik iz­ra­ža­va­nja na­rod­ne vo­lje bio vr­hu­nac de­mo­kra­ti­je?
– Či­ni se da ta­mo­šnji vla­sto­dr­šci sva­ki dan ne pre­kli­nju i bo­go­ra­de da u NA­TO uđe Cr­na Go­ra ne­go da se u NA­TO sklo­ne oni. NA­TO je u Cr­noj Go­ri i ni­je tra­žio nji­ho­vu do­zvo­lu, ali od­la­že da pri­mi njih. Po­mi­šljam da sve te no­vo­ta­ri­je, ko­je su u stva­ri sta­ri oku­pa­tor­ski na­lo­zi – ni­su iz gla­ve ta­mo­šnjih vla­sti. Ne vje­ru­jem da ih za­ni­ma­ju ni Nje­goš, ni Sve­ti Sa­va, ni je­zik ni pi­smo, ni cr­kva, ni tra­di­ci­ja, ni Ko­so­vo, ni Ru­si­ja. Ali po­sto­je kan­ce­la­ri­je ko­je to je­di­no za­ni­ma i či­je na­lo­ge is­pu­nja­va­ju zbog op­stan­ka na vla­sti. Po tu ci­je­nu vla­da­ju a kad je u pi­ta­nju vlast, za ci­je­nu ne pi­ta­ju.
Te­ško da je ikad ne­ka do­ma­ća vlast bo­lje za­stu­pa­la tu­đe in­te­re­se. Cr­na Go­ra se u ovom vre­me­nu uka­zu­je kao tro­jan­ski konj za bor­bu pro­tiv Sr­bi­je i Sr­ba. Mno­go si­ro­ti­nje je na sve pri­sta­lo za­rad bo­ljeg ži­vo­ta, a sa­da uvi­đa da bo­ljeg ži­vo­ta ne­ma i da su se dža­be pro­da­li. Sr­bi u Cr­noj Gori su u ovom ča­su mo­žda naj­o­be­spra­vlje­ni­ji na­rod u Evro­pi. Po­ri­če se nji­ho­va isto­ri­ja, po­ni­šta­va du­hov­ni iden­ti­tet, od­ri­če nji­ho­vo po­sto­ja­nje. A ču­do ko­je je me­đu svim tim ču­de­si­ma naj­ve­će je u to­me što vla­sti u Sr­bi­ji iz­ja­vlju­ju da od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ni­kad u isto­ri­ji ni­su bi­li bo­lji. Osta­vljam va­šim či­ta­o­ci­ma da iz te či­nje­ni­ce sa­mi iz­vo­de za­ključ­ke.