Mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Su­ad Nu­ma­no­vić na­ja­vio je u in­ter­vjuu za „Dan” da će re­sor ko­jim ru­ko­vo­di idu­će go­di­ne ura­di­ti za­ko­ne o iz­bo­ru, upo­tre­bi i jav­nom is­ti­ca­nju na­ci­o­nal­nih sim­bo­la, o ma­njin­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma i o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti.
Po­zi­va­ju­ći se na re­le­vant­na is­tra­ži­va­nja, Nu­ma­no­vić je u raz­go­vo­ru za naš list ka­zao da su Ro­mi naj­u­gro­že­ni­ja po­pu­la­ci­ja u Cr­noj Go­ri. Po­ru­čio je da će u na­red­nom pe­ri­o­du u fo­ku­su po­li­ti­ke re­so­ra ko­jim ru­ko­vo­di bi­ti za­šti­ta pra­va že­na.
● Ko­je su naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva u Cr­noj Go­ri i šta će­te Vi pred­u­ze­ti da se to sta­nje po­pra­vi?
– Naj­u­gro­že­ni­ja dru­štve­na ka­te­go­ri­ja je, u smi­slu dis­kri­mi­na­ci­je, rom­ska po­pu­la­ci­ja. Pre­ma is­tra­ži­va­nju, ko­je je za po­tre­be mi­ni­star­stva spro­ve­la Agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja Da­mar, o pri­sut­no­sti dis­kri­mi­na­ci­je kod gra­đa­na u Cr­noj Go­ri u 2015. go­di­ni, Ro­mi su i da­lje naj­mar­gi­na­li­zo­va­ni­ja gru­pa u dru­štvu. Spro­ve­de­no is­tra­ži­va­nje je ši­ro­kog op­se­ga i nji­me se na­sto­ja­lo ob­u­hva­ti­ti što vi­še po­je­di­nih aspe­ka­ta po­treb­nih i ko­ri­snih za pro­cje­nu pri­sut­no­sti dis­kri­mi­na­ci­je. Pre­ma re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja, 60,1 od­sto is­pi­ta­ni­ka sma­tra da je dis­kri­mi­na­ci­ja naj­i­zra­že­ni­ja pre­ma Ro­mi­ma. Mi­ni­star­stvo kon­ti­nu­i­ra­no pra­ti pro­mje­ne u sta­vo­vi­ma gra­đa­na po pi­ta­nju dis­kri­mi­na­ci­je na osno­vu ko­jih usmje­ra­va ak­tiv­no­sti u na­red­nom pe­ri­o­du. Sva­ka ak­tiv­nost, pa i naj­ma­nja u obla­sti una­pre­đe­nja i za­šti­te ljud­skih pra­va i slo­bo­da osta­vlja trag, ko­ji ni­je za­ne­mar­ljiv. Sve če­šće i gla­sni­je go­vo­ri­mo o zna­ča­ju po­što­va­nja i uva­ža­va­nja osnov­nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da, iz raz­li­či­tih uglo­va, raz­li­či­tih sta­vo­va, ali sa za­jed­nič­kim ci­ljem – nji­ho­vim una­pre­đe­njem. Sva­ko od nas je svje­stan raz­li­či­to­sti ko­je nas okru­žu­ju, a na ko­je re­a­gu­je­mo na raz­li­či­te na­či­ne, iz raz­li­či­tih raz­lo­ga.
Rom­ska za­jed­ni­ca bro­ji oko 12 mi­li­o­na svo­jih pri­pad­ni­ka u svi­je­tu. Ka­rak­ter tog na­ro­da je obo­jen no­mad­skim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma i ne­mi­nov­no je da se oni ne mo­gu br­zo i jed­no­stav­no in­te­gri­sa­ti. Nji­hov tem­pe­ra­ment, nji­hov duh i tra­di­ci­ja zah­ti­je­va­ju je­dan po­seb­no sen­zi­bi­lan pri­stup. Ta­ko­đe, vr­lo je zna­čaj­no upor­no ra­di­ti na edu­ka­ci­ji, po­di­za­nju ni­voa zna­nja i in­for­mi­sa­no­sti o mo­guć­no­sti­ma ko­je im se nu­de uko­li­ko pro­mi­je­ne ne­ke osnov­ne obra­sce po­na­ša­nja. Ka­da to ka­žem, pr­ven­stve­no mi­slim na neo­du­sta­ja­nje od ško­lo­va­nja, po­seb­no dje­voj­či­ca, jer se na taj na­čin sma­nju­je i broj ugo­vo­re­nih ra­nih bra­ko­va, ko­ji su, na­ža­lost, i da­lje pri­sut­ni u ovoj za­jed­ni­ci.
Mi­ni­star­stvo upor­no po­ku­ša­va da pri­bli­ži zna­čaj obra­zov­nog si­ste­ma pri­pad­ni­ci­ma rom­ske i egip­ćan­ske za­jed­ni­ce, ka­ko dje­ci ta­ko i od­ra­sli­ma, kroz kam­pa­nje o po­di­za­nju ni­voa svi­je­sti o dis­kri­mi­na­ci­ji, ljud­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma, kroz kam­po­ve i ra­di­o­ni­ce za uče­nje rom­skog je­zi­ka, od­la­ske na po­zo­ri­šne pred­sta­ve, bi­o­skop­ske pro­jek­ci­je, lje­to­va­nja, zi­mo­va­nja za naj­u­spje­šni­je. Ove go­di­ne je, uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku mi­ni­star­stva, ob­ja­vljen i pr­vi Rom­sko-cr­no­gor­ski i Cr­no­gor­sko-rom­ski rječ­nik, a pla­ni­ra­na je i gra­ma­ti­ka, či­ja će se iz­ra­da bla­go­vre­me­no re­a­li­zo­va­ti u ci­lju po­dr­ške oču­va­nja je­zič­kog iden­ti­te­ta rom­skog na­ro­da.
Dru­štve­ne gru­pe ran­gi­ra­ne pre­ma dis­kri­mi­na­ci­ji u 2015. go­di­ni su Ro­mi, li­ca sa in­va­li­di­te­tom, LGBT oso­be, oso­be za­vi­sne od psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci, oso­be obo­lje­le od AIDS-a, HIV po­zi­tiv­ne oso­be, na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, sta­ri­je oso­be, te že­ne.
● Šta će mi­ni­star­stvo pred­u­ze­ti ka­ko bi se obez­bi­je­di­lo Usta­vom za­ga­ran­to­va­no pra­vo na sra­zmjer­nu za­stu­plje­nost na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, s ob­zi­rom na to da tre­nut­no na­ci­o­nal­na struk­tu­ra za­po­sle­nih u dr­žav­noj upra­vi ne od­go­va­ra sta­nju sa po­pi­sa?
– Cr­na Go­ra je me­đu ri­jet­kim dr­ža­va­ma, ako ne i je­di­na u re­gi­o­nu, u ko­joj Vla­da vr­ši is­tra­ži­va­nja o za­stu­plje­no­sti ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve, or­ga­ni­ma lo­kal­nih upra­va, su­do­vi­ma i dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va je, spro­vo­de­ći ova­kav tip is­tra­ži­va­nja, upo­zna­lo sve po­pu­la­ci­je sa ustav­nim ga­ran­ci­ja­ma i za­kon­skim oba­ve­za­ma u ovoj obla­sti.
Ustav Cr­ne Go­re ma­nji­na­ma jem­či pra­vo na auten­tič­nu za­stu­plje­nost u Skup­šti­ni i skup­šti­na­ma je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u ko­ji­ma či­ne zna­ča­jan dio sta­nov­ni­štva, shod­no prin­ci­pu afir­ma­tiv­ne ak­ci­je, kao i pra­vo na sra­zmjer­nu za­stu­plje­nost u jav­nim slu­žba­ma, or­ga­ni­ma dr­žav­ne vla­sti i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Ta­ko­đe, Za­kon o ma­njin­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma da­je iste ga­ran­ci­je, ka­ko u za­ko­no­dav­nim ti­je­li­ma ta­ko i u dr­žav­nim i or­ga­ni­ma lo­kal­ne upra­ve. Stra­te­gi­jom ma­njin­ske po­li­ti­ke, kao iz­ra­zu po­li­tič­ke vo­lje Vla­de Cr­ne Go­re za sve­u­ku­pan od­nos pre­ma ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma, ovo pi­ta­nje ima cen­tral­no mje­sto. No­vim za­kon­skim rje­še­nji­ma stvo­re­ne su pret­po­stav­ke za do­bi­ja­nje re­le­vant­nih i po­u­zda­nih po­da­ta­ka o na­ci­o­nal­noj struk­tu­ri dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka. Cilj je da se is­pi­ti­va­njem do­đe do po­u­zda­nih po­da­ta­ka o na­ci­o­nal­noj struk­tu­ri za­po­sle­nih, ka­ko bi se pra­ti­lo spro­vo­đe­nje po­me­nu­te ustav­ne i za­kon­ske ga­ran­ci­je.
Po­sled­nje is­tra­ži­va­nje go­vo­ri u pri­log či­nje­ni­ci da po­sto­je po­ma­ci u za­stu­plje­no­sti, kon­kret­no u slu­ča­ju Sr­ba i Bo­šnja­ka.
Da bi se do­sled­no spro­ve­le ustav­ne i za­kon­ske ga­ran­ci­je, neo­p­ho­dan je mul­ti­di­sci­pli­na­ran pri­stup. Vr­lo je zna­čaj­na i pre­po­ru­ka o spro­vo­đe­nju du­go­roč­nih ak­tiv­no­sti u ci­lju ško­lo­va­nja i ospo­so­blja­va­nja od­re­đe­nog bro­ja ka­dro­va iz re­do­va pri­pad­ni­ka ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca, uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku dr­ža­ve, a u ci­lju nji­ho­ve pu­ne in­klu­zi­je. Dje­lo­tvor­no uče­šće i za­stu­plje­nost pri­pad­ni­ka ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca u po­li­tič­kom i jav­nom ži­vo­tu Cr­ne Go­re je­dan je od naj­va­žni­jih seg­me­na­ta unu­tra­šnje in­te­gra­ci­je cr­no­gor­skog dru­štva. Bez pri­su­stva pred­stav­ni­ka ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca na va­žnim mje­sti­ma u si­ste­mu dr­žav­ne i lo­kal­ne vla­sti, na mje­sti­ma gdje se kre­i­ra po­li­ti­ka i do­no­se od­lu­ke ne­ma do­sled­nog spro­vo­đe­nja za­cr­ta­nih i ga­ran­to­va­nih pra­va.
● Ko­je će ak­tiv­no­sti Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska re­a­li­zo­va­ti u 2016. go­di­ni?
– Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va u 2016. ra­di­će ak­tiv­no na pri­mje­ni svih oba­ve­za ko­je pro­iz­i­la­ze iz za­kon­skih i stra­te­ških do­ku­me­na­ta ko­ji­ma se šti­te ljud­ska pra­va i slo­bo­de, a u nad­le­žno­sti su ovog re­so­ra. Pla­ni­ra­na je iz­ra­da stra­te­gi­je za za­šti­tu od dis­kri­mi­na­ci­je li­ca sa in­va­li­di­te­tom i pro­mo­ci­ju jed­na­ko­sti za pe­ri­od 2017–2021. go­di­ne. Edu­ka­ci­ja o pru­ža­nju za­šti­te u slu­ča­je­vi­ma dis­kri­mi­na­ci­je će se u 2016. spro­vo­di­ti za pred­stav­ni­ke cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad. U spro­vo­đe­nju edu­ka­tiv­nih ak­tiv­no­sti is­ti­čem zna­čaj upo­zna­va­nja svih gra­đa­na u na­šem dru­štvu sa ob­la­šću una­pre­đe­nja i za­šti­te ljud­skih pra­va i slo­bo­da, jer se ovaj re­sor ne ba­vi is­klju­či­vo pra­vi­ma i slo­bo­da­ma ra­nji­vih dru­štve­nih ka­te­go­ri­ja. Sva­ka­ko da pri­pad­ni­ci ra­nji­vih gru­pa te­že ostva­ru­ju po­što­va­nje i uva­ža­va­nje za­ga­ran­to­va­nih pra­va i slo­bo­da, te je po­treb­no du­že i za­htjev­ni­je ra­di­ti u tom di­je­lu, ali to ne is­klju­ču­je osta­li dio dru­štva. U na­red­noj go­di­ni, kroz pri­mje­nu pro­gra­ma IPA II, odo­bre­nog od stra­ne Evrop­ske ko­mi­si­je na­sta­vi­će se ak­tiv­no­sti na una­pre­đe­nju za­šti­te ljud­skih pra­va, an­ti­di­skri­mi­na­ci­je i jed­na­kih mo­guć­no­sti iz­me­đu mu­ška­ra­ca i že­na. Kroz ovaj pro­je­kat, bi­će na­sta­vlje­na kam­pa­nja o po­di­za­nju svi­je­sti o za­šti­ti od dis­kri­mi­na­ci­je svih ra­nji­vih dru­štve­nih ka­te­go­ri­ja, da­lje će se spro­vo­di­ti raz­li­či­te vr­ste edu­ka­ci­ja za sve re­le­vant­ne ak­te­re u dru­štvu či­je je dje­lo­va­nje za­šti­ta ljud­skih pra­va od svih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je. S tim ci­ljem, do­dat­no će se ino­vi­ra­ti i krov­ni za­kon o za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je.
Tri pri­o­ri­tet­ne obla­sti ko­ji­ma se Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va ak­tiv­no ba­vi­lo u 2015. go­di­ni u za­šti­ti ljud­skih pra­va že­na, i u 2016. bi­će u fo­ku­su dje­lo­va­nja ovog re­so­ra. Ra­di se o po­li­tič­koj par­ti­ci­pa­ci­ji ili ve­ćem uklju­či­va­nju že­na u do­no­še­nju od­lu­ka, eko­nom­skom osna­ži­va­nju ili raz­vo­ju žen­skog pred­u­zet­ni­štva i bor­bi pro­tiv na­si­lja nad že­na­ma i na­si­lja u po­ro­di­ci.
Sve go­re­na­ve­de­ne ak­tiv­no­sti usmje­re­ne su u prav­cu po­sti­za­nja nul­tog ste­pe­na dis­kri­mi­na­ci­je po osno­vu po­la i u prak­si fak­tič­kog iz­jed­na­ča­va­nja pra­va že­na i mu­ška­ra­ca.
U 2016. ra­di­će se ana­li­za za­stu­plje­no­sti pri­pad­ni­ka ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca u Upra­vi po­li­ci­je, uklju­ču­ju­ći i sve cen­tre bez­bjed­no­sti.
Za­kon o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o iz­bo­ru, upo­tre­bi i jav­nom is­ti­ca­nju na­ci­o­nal­nih sim­bo­la ta­ko­đe će se ra­di­ti u 2016, kao i iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o ma­njin­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma. U pri­pre­mi je i Stra­te­gi­ja o po­bolj­ša­nju po­lo­ža­ja Ro­ma i Egip­ća­na za pe­ri­od 2016–2020. Na­sta­vi­će se sa re­dov­nim ak­tiv­no­sti­ma na pro­mo­ci­ji zna­ča­ja obra­zo­va­nja kroz ra­di­o­ni­ce, kam­po­ve za uče­nje rom­skog je­zi­ka i kul­tu­re, te na­grad­nim lje­to­va­nji­ma i zi­mo­va­nji­ma za naj­u­spje­šni­je đa­ke. U na­red­noj go­di­ni bi­će na­sta­vlje­na iz­ra­da pred­lo­ga za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti.
M.Sekulović

Otvo­re­ni za sa­rad­nju
sa vjer­skim za­jed­ni­ca­ma

●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te či­nje­ni­cu da Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja ni­je raz­ma­tra­la Na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, jer je Vla­da od­lu­či­la na­knad­no da ga do­ra­di, od­no­sno iz­ra­di no­vi pro­pis?
– Na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti je upu­ćen Ve­ne­ci­jan­skoj ko­mi­si­ji i o nje­mu je tre­ba­lo da se ras­pra­vlja 18. de­cem­bra, ali je iz­ja­šnja­va­nje o nje­mu od­lo­že­no ne zbog na­vod­nog pri­ti­ska jav­no­sti, već zbog po­tre­be da se po­je­di­ne od­red­be pre­ci­zi­ra­ju i po­ja­sne. U do­sa­da­šnjim raz­go­vo­ri­ma sa re­le­vant­nim do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim pred­stav­ni­ci­ma mi­ni­star­stvo je ste­klo objek­ti­van za­klju­čak da je Na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti uskla­đen sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma u ovoj obla­sti i prav­nim po­ret­kom Cr­ne Go­re, i da nje­go­ve od­red­be šti­te in­te­re­se dr­ža­ve, gra­đa­na i vjer­skih za­jed­ni­ca. Pri­mjed­be, su­ge­sti­je i pred­lo­zi do­bi­je­ni to­kom jav­ne ras­pra­ve pa­žlji­vo se raz­ma­tra­ju i uti­ca­će na pre­ci­zi­ra­nje i po­ja­šnje­nje po­je­di­nih od­red­bi Na­cr­ta za­ko­na, ka­ko bi se do­bio kva­li­te­tan pred­log za­ko­na. U tom prav­cu se na­sta­vlja i ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va i Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je. Mi­ni­star­stvo je otvo­re­no za da­lju ko­mu­ni­ka­ci­ju i za kon­sul­ta­ci­je sa svim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma o ovom na­cr­tu za­ko­na.


Po­bolj­ša­va­ju za­kon­ski tekst

Oče­ku­je­te li da će to­kom 2016. bi­ti usvo­jen za­kon o ma­njin­skim pra­vi­ma?
– Cr­na Go­ra je gra­đan­ska i de­mo­krat­ska dr­ža­va, za­sno­va­na na vla­da­vi­ni pra­va. U Cr­noj Go­ri no­si­lac su­ve­re­no­sti je gra­đa­nin ko­ji ima cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo. U ve­zi sa Pred­lo­gom za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma za­ko­na o ma­njin­skim pra­vi­ma i slo­bo­da­ma, po­što ni­je do­bio po­treb­nu ve­ći­nu u par­la­men­tu za usva­ja­nje, u oba­ve­zi smo da u 2016. go­di­ni, kroz po­bolj­ša­nje po­sto­je­ćeg tek­sta, ovaj za­kon bu­de usvo­jen po­sti­za­njem pu­nog kon­sen­zu­sa svih ma­njin­skih na­ro­da. Po­vo­dom pi­ta­nja ko je ma­nji­na u Cr­noj Go­ri, na­gla­ša­vam da je to pi­ta­nje ustav­na ka­te­go­ri­ja. S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da sva­ki za­kon mo­ra bi­ti usa­gla­šen sa Usta­vom Cr­ne Go­re, kao naj­vi­šim prav­nim ak­tom dr­ža­ve, ta­ko mo­ra i ovaj za­kon.