Zna­nje i is­ku­stvo u Cr­noj Go­ri ne pred­sta­vlja­ju od­lu­ču­ju­ći fak­tor pri­li­kom za­po­šlja­va­nja mla­dih lju­di, jer je u osno­vi po­sto­ja­nja na­še dr­ža­ve ne­po­ti­zam, ocje­nju­je u raz­go­vo­ru za „Dan” ma­gi­star po­li­tič­kih na­u­ka, je­di­ni vam­pi­ro­log u dr­ža­vi, a i ši­re, Be­ra­nac Đor­đe Ota­še­vić. On je je­dan od pre­ko 250 ma­gi­sta­ra u Cr­noj Go­ri ko­ji ne ra­di u stru­ci, ali ni­je ni od onih lju­di ko­ji sje­de ku­ći i ži­ve na ra­čun ro­di­te­lja. Sa di­plo­mom ma­gi­stra Ota­še­vić ra­di kao ko­no­bar u jed­nom od lo­ka­la u Pod­go­ri­ci, jer sma­tra da je sva­ki po­šten po­sao i do­bar, te da čo­vjek ni­ka­da ne smi­je da se pre­da.
Osim ma­gi­star­ske ti­tu­le, on je spe­ci­ja­li­sta me­đu­na­rod­nih od­no­sa, za­vr­šio je sred­nju me­di­cin­sku ško­lu, a za pro­mje­ne u dr­ža­vi ni­je če­kao da se u nje­go­vo ime bo­re dru­gi, već je od­lu­čio da se pri­klju­či par­ti­ji De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra, gdje oba­vlja funk­ci­ju se­kre­ta­ra Mla­dih De­mo­kra­ta.
Iako ne uspi­je­va da do­bi­je po­sao u stru­ci, Ota­še­vić ka­že da se ne ka­je što je za­vr­šio Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka u Pod­go­ri­ci.
– Pr­vo sam upi­sao Me­di­cin­ski fa­kul­tet, ali sam se is­pi­sao jer se is­po­sta­vi­lo da to ni­je ono što že­lim. Upi­sao sam po­li­tič­ke na­u­ke i ne ka­jem se zbog to­ga. Mno­go je mo­jih ko­le­ga ko­ji su bi­li sjaj­ni stu­den­ti i opet ne ra­de u stru­ci, a sve to iz raz­lo­ga što kod nas ne po­sto­ji po­šten kon­kurs. Po­šten kon­kurs je ne­što za šta se ja bo­rim kao mla­di po­li­ti­čar i za­to sam ušao u tu pri­ču. U Cr­noj Go­ri je 97 od­sto kon­kur­sa za po­sao na­mje­šte­no, to je jav­no i to je svi­ma ja­sno, ali se ni­ko ne bo­ri pro­tiv to­ga – sma­tra Ota­še­vić.
Na pi­ta­nje za­što je ušao u po­li­ti­ku, Ota­še­vić ka­že da je to ura­dio jer sma­tra da ima do­volj­no zna­nja i re­zo­na za taj po­sao, a i na­i­šao je na pro­gram ko­ji mu od­go­va­ra.
– Ni­ko mi ni­šta ni­je obe­ćao. Mi ne­ma­mo fi­nan­si­je, mi ra­di­mo za­to što vje­ru­je­mo da mla­di mo­gu ne­što da pro­mi­je­ne. Me­ni su cilj po­šte­ni kon­kur­si, da bo­lji lju­di do­bi­ja­ju po­sao. Ne sa­mo po­li­ti­ko­lo­zi, ne­go i prav­ni­ci, dok­to­ri, in­že­nje­ri, to­li­ko je mla­dih ko­ji na Za­vo­du za za­po­šlja­va­nje če­ka­ju, a ne znam da je ta in­sti­tu­ci­ja ika­da ikom za­i­sta i pro­na­šla za­po­sle­nje. Na za­pa­du ma­lo ko­ga in­te­re­su­je vaš pro­sjek na fa­kul­te­tu, oni ho­će zna­nje i vje­šti­ne, i sma­tram da bi to tre­ba­lo da se ci­je­ni i kod nas, a ne da se gle­da iz ko­je ste par­ti­je ili ko vam je ro­đak – na­gla­ša­va Ota­še­vić.
On je u par na­vra­ta ra­dio u stru­ci, ali sa­mo kao sta­ži­sta. Na­vo­di da je sta­ži­rao u Mi­ni­star­stvu od­bra­ne pre­ko NVO CDT, a ra­dio je i u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi Be­ra­ne tri mje­se­ca.
– To je bi­lo to što se ti­če mog ra­da u stru­ci. Po­ku­ša­vao sam da na­đem po­sao u stru­ci, ja­vio sam se na bez­broj kon­kur­sa, 99 po­sto tih in­sti­tu­ci­ja i or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji­ma sam slao bi­o­gra­fi­ju ni­je se udo­sto­ji­lo čak ni da mi od­go­vo­ri – kon­sta­tu­je Ota­še­vić.
Na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka Ota­še­vić je dvi­je go­di­ne ra­dio kao sa­rad­nik u na­sta­vi.
– To je bio vo­lon­ter­ski rad, ali ja­ko li­jep i is­pu­nja­va­ju­ći. Taj po­sao me in­te­re­su­je, ali ne­ma in­di­ci­ja da ću mu se opet vra­ti­ti. Na­kon svih tih an­ga­žma­na ne pred­sta­vlja mi pro­blem da ra­dim kao ko­no­bar, jer sva­ki po­šten po­sao je do­bar. Sve dok ni­kog ne ugro­ža­vam, ja sam za­do­vo­ljan. Ipak, mo­ra­mo kon­sta­to­va­ti da ov­dje zna­nje i is­ku­stvo če­sto ni­je­su re­le­vant­ni jer je či­nje­ni­ca da mi ži­vi­mo u dr­ža­vi ko­ja je pot­kri­je­plje­na ne­po­ti­zmom, ko­joj je u sa­moj osno­vi po­sto­ja­nja, u ko­ri­je­nu ne­po­zi­zam. Imam pri­ja­te­lje ko­ji su se ško­lo­va­li i u ino­stran­stvu, a sa­da ne mo­gu da se za­po­sle. Ne­ko­me je dža­be sve ako ne­ma ko da ga po­gu­ra – za­klju­ču­je Ota­še­vić.
M.S.


Crpe snagu građana

Ota­še­vić je pri­je par sed­mi­ca ma­gi­stri­rao na te­mu „Vam­pir ili čo­vjek, moć stra­ha”. Rad se ne ba­vi poj­mom vam­pi­ra ka­kvog ga po­zna­je­mo iz fil­mo­va, te­ma je ši­ra i osla­nja se na me­ta­fi­zič­ko po­i­ma­nje svi­je­ta i ezo­te­rij­sko shva­ta­nje re­al­no­sti. Ota­še­vić se, iz­me­đu osta­log, do­ta­kao dej­stva psi­hič­kog ili ener­get­skog vam­pi­ra, ali i zlo­či­na se­rij­skih ubi­ca ko­ji su skr­na­vi­li ti­je­la žr­ta­va pi­ju­ći im krv i je­du­ći dje­lo­ve nji­ho­vog ti­je­la.
Na pi­ta­nje da li i na­šu dr­ža­vu mo­že­mo po­sma­tra­ti kao vam­pi­ra ko­ji is­cr­plju­je sna­gu mla­dih, Ota­še­vić od­go­va­ra da mo­že­mo ako je gle­da­mo kao „or­ga­ni­zam ko­ji cr­pi sna­gu svo­jih gra­đa­na”.
– Ima­mo lju­de na ru­bu eg­zi­sten­ci­je ko­ji i da­lje vje­ru­ju u ak­tu­el­nu vlast. U pse­u­do uto­pi­ju. Mi ima­mo ne­funk­ci­o­nal­nu vlast čim ima­mo 20.000 mla­dih bez po­sla, ka­da je pro­sječ­na pla­ta ma­nja od ci­je­ne po­tro­šač­ke kor­pe – ka­že Ota­še­vić.