U Crnoj Gori mediji rade u teškim uslovima, a izloženi su brojnim pritiscima, ocijenjeno je povodom Svjetskog Dana slobode medija, 3. maja.
Port­pa­rol De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re An­đe­la Pe­ko­vić sma­tra da vlast u Cr­noj Go­ri si­ste­mat­ski su­ža­va i one­mo­gu­ća­va slo­bo­du me­di­ja. Ona je is­ta­kla da ako se po­sle­ni­ci­ma jav­ne ri­je­či us­kra­ću­je pra­vo da go­vo­re isti­nu, obje­lo­da­nju­ju ne­i­sti­ne i zlo­u­po­tre­be i is­tra­žu­ju ne­za­ko­ni­to­sti i de­vi­ja­ci­je si­ste­ma, on­da se ci­je­lo dru­štvo pod­sti­če da bu­de oba­zri­vo, pri­tvor­no i po­ni­zno.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ran­ko Kri­vo­ka­pić oci­je­nio je da ži­vi­mo u vre­me­nu ka­da je no­vi­nar­ska pro­fe­si­ja pod ra­znim pri­ti­sci­ma, a do­sto­jan­stvo no­vi­na­ra ugro­že­no. On je upo­zo­rio da su da­nas „fa­bri­ke ne­i­sti­na” ja­če ne­go 90-ih, za­to je neo­p­hod­na od­bra­na od onih ko­ji ru­že tra­di­ci­o­nal­ni mo­ral cr­no­gor­skih gra­đa­na.
Iz Li­be­ral­ne par­ti­je po­ru­ču­ju da me­di­ji­ma tre­ba osta­vi­ti pro­stor za ne­za­vi­sno dje­lo­va­nje i da no­vi­na­ri uvi­jek mo­gu ra­ču­na­ti na nji­ho­vu po­dr­šku.
Svjet­ski dan slo­bo­de me­di­ja obi­lje­ža­va se u lo­šim uslo­vi­ma po nji­ho­ve za­po­sle­ne ko­ji ra­de u si­ro­ma­štvu, ko­rup­ci­ji i stra­hu, oci­je­ni­la je pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta me­di­ja Ma­ri­ja­na Ca­mo­vić. Ona je na konferenciji za novinare ka­za­la da ne mo­že bi­ti go­vo­ra o slo­bo­di ri­je­či dok se uslo­vi u ko­ji­ma za­po­sle­ni u me­di­ji­ma ra­de ne po­bolj­ša­ju.
Ca­mo­vi­će­va je pod­sje­ti­la na zva­nič­ne po­dat­ke Mon­sta­ta pre­ma ko­ji­ma je u me­dij­skoj dje­lat­no­sti 2012. go­di­ne bi­lo za­po­sle­no 1.970 lju­di, a dvi­je go­di­ne ka­sni­je sve­ga 1.382 za­po­sle­nih.
– Gdje je „raz­li­ka” od 588 lju­di? Ko su oni, u ko­jim me­di­ji­ma je do­šlo do ta­ko zna­čaj­nog sma­nje­nja za­po­sle­nih? Uki­nu­ta je tre­ći­na ukup­nih rad­nih mje­sta i to pot­pu­no ti­ho, je­dva sa po­ko­jim po­kre­nu­tim rad­nim spo­rom kao je­di­nim otvo­re­nim po­ka­za­te­ljem da slo­bo­da me­di­ja u cr­no­gor­skim uslo­vi­ma za­i­sta ne funk­ci­o­ni­še. Lju­di od­la­ze iz no­vi­nar­stva ko­je vi­še ni­je ni za­ni­mlji­vo, ni iza­zov­no na bi­lo ko­ji na­čin jer se za rad u me­di­ji­ma ne do­bi­ja ni­ka­kva sa­tis­fak­ci­ja, a če­sto čak ni za­ra­da ili slo­bo­dan dan. Lju­di se sa pra­vom bo­je za svo­ja rad­na mje­sta jer se po­sao la­ko gu­bi, a te­ško pro­na­la­zi i za­to pri­sta­ju da ra­de pre­ko­vre­me­no, za sve ma­nje pla­te, po­kri­va­ju vi­še rad­nih mje­sta, ne­ma­ju pra­znič­ne da­ne ili go­di­šnji od­mor – re­kla je Ca­mo­vi­će­va.
Ona je upo­zo­ri­la na po­da­tak da od­lič­ni, ali raz­o­ča­ra­ni no­vi­na­ri ra­de u knji­ža­ra­ma.
– Ta­kvih pri­mje­ra će bi­ti sve vi­še dok oni ko­ji upra­vlja­ju me­di­ji­ma ne uoče da su ve­li­ki dio pro­ble­ma sa ko­ji­ma se me­di­ji su­sre­ću oni sa­mi uzro­ko­va­li – na­gla­si­la je ona.
Pot­pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta me­di­ja Ra­do­mir Krač­ko­vić ka­zao je da će na­red­ne go­di­ne ob­ja­vi­ti tri iz­vje­šta­ja o slo­bo­di me­di­ja u Cr­noj Go­ri. On je na­ja­vio i po­kre­ta­nje veb saj­ta na ko­me će bi­ti pri­ka­za­ni svi na­pa­di na no­vi­na­re.
– Na tom saj­tu će se pra­ti­ti slu­ča­je­vi na­pa­da na no­vi­na­re, ka­ko je re­a­go­va­lo tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja, ka­kve su bi­le re­ak­ci­je jav­no­sti. Na veb saj­tu će bi­ti de­talj­na ba­za na­pa­da na no­vi­na­re od 2014. go­di­ne, ali i još ne­ki do­ga­đa­ji ko­ji još ni­je­su ri­je­še­ni, kao što je slu­čaj ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Cilj veb saj­ta je da se od­mah za­jed­nič­ki re­a­gu­je na sve fi­zič­ke na­pa­de na no­vi­na­re i iz­vr­ši pri­ti­sak na nad­le­žne or­ga­ne da se ti na­pa­di što pri­je rje­ša­va­ju. Ta­ko­đe je cilj sajta i da se is­ka­že me­đu­sob­na no­vi­nar­ska so­li­dar­nost i pred­lo­že rje­še­nja ka­ko bi se po­bolj­ša­li prav­ni i za­kon­ski me­ha­ni­zmi za za­šti­tu no­vi­na­ra – is­ta­kao je Krač­ko­vić.
B.Ma. – M.S.


Zaštititi profesiju

Iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re je sa­op­šte­no da su slo­bod­ni me­di­ji je­dan od te­me­lja sva­kog de­mo­krat­skog dru­štva.
Iz­vr­šni se­kre­tar Me­dij­skog sa­vje­ta za sa­mo­re­gu­la­ci­ju Ran­ko Vu­jo­vić oci­je­nio je da cr­no­gor­ska me­dij­ska za­jed­ni­ca je­di­no pro­fe­si­o­nal­nom pri­mje­nom Ko­dek­sa no­vi­na­ra mo­že za­šti­ti­ti in­te­gri­tet i do­sto­jan­stvo pro­fe­si­je, ko­ja je po­sled­njih go­di­na če­sto bi­la na ve­li­kim is­ku­še­nji­ma.


Vi­še iz­vo­ra za tač­ni­ju in­for­ma­ci­ju

Naj­tač­ni­ja su ona sa­op­šte­nja i iz­ja­ve ko­je su pot­kri­je­plje­ne či­nje­ni­ca­ma i potvrđene iz ne­ko­li­ko iz­vo­ra, po­ru­čio je ju­če Glen Ke­sler, is­tra­ži­vač­ki no­vi­nar i ko­lum­ni­sta ,,Va­šing­ton po­sta”. On je u Ame­rič­kom uglu odr­žao vir­tu­el­no pre­da­va­nje ,,Či­nje­ni­ca ili fik­ci­ja: pro­vje­ra či­nje­ni­ca u ame­rič­kom no­vi­nar­stvu”. Pre­da­va­nje je po­vo­dom Svjet­skog da­na slo­bo­de me­di­ja or­ga­ni­zo­va­la Am­ba­sa­da SAD u Cr­noj Go­ri i ima za cilj pro­mo­vi­sa­nje ne­za­vi­snog i slo­bod­nog no­vi­nar­stva.
No­vi­na­ri, pred­stav­ni­ci NVO i stu­den­ti iz Pod­go­ri­ce, isto­vre­me­no su sa svo­jim ko­le­ga­ma iz još 20-ak ze­ma­lja iz Evro­pe, Azi­je i Afri­ke ima­li pri­li­ku da pu­tem in­ter­ne­ta upu­te pi­ta­nja Gle­nu Ke­sle­ru ko­ji je go­vo­rio o no­vi­nar­skom oču­va­nju kre­di­bi­li­te­ta me­di­ja i naj­bo­ljim no­vi­nar­skim prak­sa­ma u Ame­ri­ci. Ke­sler vi­še od pet go­di­na u svo­joj ko­lum­ni u ,,Va­šing­ton po­stu” pro­vje­ra­va či­nje­ni­ce u sa­op­šte­nji­ma po­li­ti­ča­ri­ma iz obla­sti spolj­ne i unu­tra­šnje po­li­ti­ke, kao i iz eko­no­mi­je. Ko­lum­nom, ka­ko ka­že Ke­sler, že­li da ospo­so­bi či­ta­o­ce da pre­po­zna­ju ko­ja su to sa­op­šte­nja i iz­ja­ve po­li­ti­ča­ra u no­vi­na­ma tač­na i vje­ro­do­stoj­na, a ko­ja ni­je­su.
– Naj­ma­nje pet da­na u ne­dje­lji de­talj­no ana­li­zi­ram iz­ja­ve i sa­op­šte­nja po­li­ti­ča­ra i pro­vje­ram či­nje­ni­ce ko­je sto­je iza tih nji­ho­vih tvrd­nji. U po­sled­njih pet go­di­na ko­li­ko se ba­vim ovim po­slom na­u­čio sam da mno­ge stva­ri u no­vi­na­ma jed­no­stav­no ni­je­su tač­ne. No­vi­na­ri zna­ju da bu­du li­je­ni i ne pro­vje­ra­va­ju da li je od­re­đe­na in­for­ma­ci­ja ko­ja do­pre do njih isti­ni­ta ili ne. Moj po­sao je da sa­znam oda­kle po­li­ti­ča­ri do­bi­ja­ju in­for­ma­ci­je i za­što vje­ru­ju u njih. Oni ta­da od­go­va­ra­ju da su ih pro­či­ta­li u no­vin­skom član­ku ili vje­ru­ju da su one tač­ne iz ne­kog raz­lo­ga. Na osno­vu nji­ho­vih od­go­vo­ra pro­cje­nju­jem u ko­joj su mje­ri nji­ho­va sa­op­šte­nja i iz­ja­ve tač­ni i vje­ro­do­stoj­ni, a ova­kav si­stem pro­vje­ra­va­nja i ocje­nji­va­nja in­for­ma­ci­ja i sa­op­šte­nja po­ma­že či­ta­o­ci­ma u pro­cje­nu tač­no­sti po­li­tič­kih iz­ja­va – po­ja­snio je Ke­sler. B.K.


Mnogo raz­lo­ga za ža­lost

Ko­or­di­na­tor­ka me­dij­skog pro­gra­ma u NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa Kri­sti­na Ćet­ko­vić oci­je­ni­la je da je sta­nje u me­di­ji­ma u na­šoj ze­mlji pri­je za ža­lost ne­go za sla­vlje i po­nos a pi­ta­nje je da li bi u Cr­noj Go­ri 3. maj trebalo pro­gla­si­ti za dan ža­lo­sti.
– Vi­še­go­di­šnja po­la­ri­zo­va­nost u me­di­ji­ma iz go­di­ne u go­di­nu po­sta­je sve oči­gled­ni­ja i, či­ni se, su­ro­vi­ja, o če­mu svje­do­či ne­po­sto­ja­nje uje­di­nje­nog ti­je­la ko­je bi pra­ti­lo pri­mje­nu i uka­zi­va­lo na kr­še­nje Ko­dek­sa no­vi­na­ra, ko­ji je kra­jem apri­la do­bio no­vo ru­ho – is­ta­kla je Ćet­ko­vi­će­va.