Maj­ke sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re, ko­je su ostva­ri­le pra­vo na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, pro­te­sto­va­le su ju­če is­pred zgra­de Cen­tra za so­ci­jal­ni rad u Be­ra­na­ma, po­ru­ču­ju­ći da ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će pri­sta­ti da im se pri­ma­nja sma­nje za 25 od­sto. One su is­ta­kle da ne­će pot­pi­sa­ti no­va po­nu­đe­na rje­še­nja, sma­tra­ju­ći da nji­ho­vo do­no­še­nje pred­sta­vlja­ gru­bo kr­še­nje za­ko­na. Maj­ke su po­zva­le od­go­vor­ne u Vla­di Cr­ne Go­re da iz pro­ce­du­re po­vu­ku od­lu­ku o sma­nje­nju nji­ho­vih na­kna­da, na­vo­de­ći da ve­ći­na že­na od tog pri­ma­nja iz­dr­ža­va svo­je vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce.
– Že­lim da po­ru­čim mi­ni­stru Ke­ma­lu Pu­ri­ši­ću i kom­plet­noj Vla­di Cr­ne Go­re da ne di­ra­ju na­ša pri­ma­nja jer mi dru­gih ne­ma­mo. Mi smo tre­ba­le bi­ti po­sled­nje pre­ma ko­ji­ma su spro­ve­de­ne mje­re šted­nje. Ne do­zvo­li­te da bu­de­mo glad­ni i da svo­ju dje­cu is­pi­su­je­mo iz ško­la i sa fa­kul­te­ta – na­gla­si­la je Mi­le­na Do­bra­ši­no­vić.
Ona je us­tvr­di­la da su naj­si­ro­ma­šni­ji sloj dru­štva u Cr­noj Go­ri i da za­slu­žu­ju mno­go ve­ću pa­žnju cje­lo­kup­nog dru­štva.
– Ka­žu ni­je­su re­za­li ta­mo gdje je naj­ta­nje, a gdje je naj­ta­nje ako to ni­je u na­šem slu­ča­ju? Ka­žu šta je to 50 eura? A mi im po­ru­ču­je­mo ka­ko za ko­ga, za ne­ko­ga je­dan ru­čak u re­sto­ra­nu, a za ne­ko­ga 15 ruč­ko­va kod ku­će. To je i je­dan ra­čun za stru­ju, ko­ju će nam is­klju­či ako se do kra­ja te­ku­ćeg mje­se­ca ne iz­vr­ši upla­ta. Tre­ba li u 21. vi­je­ku da ži­vi­mo u mra­ku. Za­to ne di­raj­te nam pri­ma­nja, jer mi ni ova­ko ni­je­smo mo­gli da sa­sta­vi­mo kraj sa kra­jem – na­gla­si­la je Do­bra­ši­no­vi­će­va.
Sa sku­pa je za­tra­že­na i ostav­ka ak­tu­el­nog pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, uz obra­zlo­že­nje da je Vla­da, na či­jem se če­lu na­la­zi, u nji­ho­vom slu­ča­ju pre­kr­ši­la Ustav i va­že­će za­ko­ne Cr­ne Go­re.
– Htje­la bih da po­ru­čim Du­šku Mar­ko­vi­ću da pod­ne­se ostav­ku, jer pr­vo­bit­nu od­lu­ku o na­kna­da­ma maj­ka­ma ni­je­smo do­no­si­li mi ne­go dr­ža­va. Ta­da je re­če­no da su to do­ži­vot­na, a ne pri­vre­me­na rje­še­nja, što zna­či da ni­ko ne smi­je da ih di­ra i mi­je­nja. Mar­ko­vi­ća pi­tam što je se­bi i svom dru­štvu pri­ma­nja sma­njio osam od­sto, a si­ro­ti­nji 25 od­sto? Zar ih ni­je sra­mo­ta zbog to­ga? Šta oni mi­sle i če­mu se na­da­ju? Ne­ka im bu­de ja­sno da ni­kad ne­će­mo pot­pi­sa­ti rje­še­nja o sma­nje­nju na­ših, za­ko­nom utvr­đe­nih, pri­ma­nja – is­ta­kla je Du­šan­ka Đu­kić.
Oku­plje­ne maj­ke su is­ta­kle da su naj­ljep­še go­di­ne svo­ga ži­vo­ta pro­ve­le na bi­rou ra­da, jer im dr­ža­va ni­je omo­gu­ći­la da ra­de i ži­ve od svog ra­da. Na­gla­si­le su da je sram­no da im nad­le­žni, po­sli­je sve­ga, pri­re­đu­ju no­va po­ni­že­nja.
–Ja sam po­no­sna maj­ka ko­ja ima če­tvo­ro dje­ce. Ni­je­sam ni­ka­da ra­di­la, jer mi ni me­tlu ni­je­su po­nu­di­li. Tra­ži­la sam da sa­dim bo­ri­će po šu­mi, ali ni to mi ni­je­su do­zvo­li­li. Sad ka­žu šta će že­na­ma ko­je su ra­đa­le na­kna­da, za­bo­ra­vlja­ju­ći da te maj­ke ne­ma­ju od če­ga da ži­ve. Ne­ka sma­nje pri­ma­nja oni­ma što ima­ju de­be­le vra­to­ve i oni­ma što su do­bi­ja­li tri­na­e­ste pla­te i po 40.000 po­mo­ći – na­gla­si­la je Da­rin­ka Bu­ba­nja.
D.J.