Be­o­gra­đa­nin Bo­ri­slav Kne­že­vić pod­nio je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv ne­ka­da­šnjeg ru­ko­vod­stva Pod­ruč­ne je­di­ni­ce Upra­ve za ne­kret­ni­ne u Tiv­tu, tvr­de­ći da mu je ni­zom ne­za­ko­ni­tih rje­še­nja pri­či­nje­na znat­na ma­te­ri­jal­na šte­ta i one­mo­gu­će­no pra­vo svo­ji­ne u ve­zi pla­ca od pre­ko 8.000 kva­dra­ta u ti­vat­skoj op­šti­ni. Kne­že­vić u pri­ja­vi pre­da­toj Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu na­vo­di da je po­sto­jao fi­du­ci­jar­ni pre­nos svo­ji­ne, jer je ra­ni­ji vla­snik par­ce­le Lji­lja­na Đer­ko­vić tom imo­vi­nom ga­ran­to­va­la za nje­go­vu po­zaj­mi­cu Želj­ku Ba­štri­ci.
U pi­ta­nju je po­zaj­mi­ca od 300.000 eura, a Kne­že­vić u kri­vič­noj pri­ja­vi na­vo­di da su svi te­re­ti i za­bi­lje­žba fi­du­ci­je vol­šeb­no ne­sta­li iz ka­ta­stra, jer je Đer­ko­vi­će­va ka­sni­je ne­sme­ta­no pro­da­la plac dru­gom li­cu. Spor­no rje­še­nje, ka­ko se na­vo­di u kri­vič­noj pri­ja­vi, na osno­vu ko­ga je pret­hod­na vla­sni­ca mo­gla da pro­da plac pot­pi­sao je 2007. go­di­ne ta­da­šnji na­čel­nik PJ Ti­vat Slav­ko Si­mo­vić, a ob­ra­đi­vač je bio Mla­den Ilić.
S dru­ge stra­ne, advo­kat Lji­lja­ne Đer­ko­vić i ru­ko­vo­di­o­ci PJ Ti­vat, ko­ji su ra­di­li na pred­me­tu, na­vo­de da je sve ura­đe­no u skla­du sa za­ko­nom i da ni­je bi­lo ni­ka­kvih te­re­ta i ogra­ni­če­nja.
U iz­ja­vi za „Dan” po­moć­nik di­rek­to­ra Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re Slav­ko Si­mo­vić ka­že da su na­vo­di iz kri­vič­ne pri­ja­ve ne­i­sti­ni­ti. On je po­tvr­dio da je na je­sen 2007. go­di­ne bio na če­lu PJ Ti­vat, ali tvr­di da je ta­mo sve ura­đe­no u skla­du sa za­ko­nom.
– Bez ika­kve sum­nje ni­je mo­glo da bu­de do­ne­se­no rje­še­nje ko­jim se do­zvo­lja­va pro­mje­na upi­sa na pred­met­noj ka­ta­star­skoj par­ce­li, a da je po­sto­jao bi­lo ka­kav te­ret ili ne­ko ogra­ni­če­nje. Ni­je ga bi­lo. Ta­ko ne­što se­bi ne bi smo mo­gli da do­zvo­li­mo, te pre­ma to­me, na­vo­di iz te pri­ja­ve, a za me­ne su ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje po­što ni­je­sam ni znao da je ne­ko­me ne­što spor­no, pot­pu­no su neo­sno­va­ni – re­kao je Si­mo­vić.
On je na­gla­sio da ga do­sad ni­ko ni­je zvao iz dr­žav­nog tu­ži­la­štva, i da je od no­vi­na­ra sa­znao za pre­da­ju kri­vič­ne pri­ja­ve.
Ob­ra­đi­vač rje­še­nja Mla­den Ilić, da­nas is­tak­nu­ti funk­ci­o­ner Glav­nog gra­da Pod­go­ri­ca, ka­zao je za „Dan” da je po­što­vao za­kon.
– Na­kon pro­vje­re o če­mu se ra­di, u ve­zi sa pred­me­tom ko­ji sam ob­ra­đi­vao, že­lim re­ći da je sve bi­lo u skla­du sa za­ko­nom – ka­zao je Ilić.
S dru­ge stra­ne, Bo­ri­slav Kne­že­vić u pri­ja­vi na­vo­di da je sa Lji­lja­nom Đer­ko­vić za­klju­čio ugo­vor o fi­du­ci­jar­nom pre­no­su pra­va svo­ji­ne ovje­ren od Osnov­nog su­da u Ko­to­ru 2004. go­di­ne, a ko­jim se obez­bje­đu­je za­jam iz ugo­vo­ra o zaj­mu nov­ča­nih sred­sta­va. Taj ugo­vor za­klju­čen je iz­me­đu pod­no­si­o­ca, kao zaj­mo­dav­ca i Želj­ka Ba­štri­ce, kao zaj­mo­prim­ca, a ovje­ren je kod Osnov­nog su­da u Ko­to­ru 22. sep­tem­bra 2004. go­di­ne. Kne­že­vić tvr­di da po­sje­du­je pi­sa­nu iz­ja­vu po­vje­ri­o­ca sa iz­no­som du­ga i ro­kom vra­ća­nja, ovje­re­nu u pot­pi­su kod su­da u Ko­to­ru i pi­sa­nu iz­ja­vu du­žni­ka sa iz­no­som du­ga i ro­kom vra­ća­nja, ovje­re­nu u pot­pi­su kod pod­go­rič­kog su­da, kao i za­lo­žnu iz­ja­vu Lji­lja­ne Đer­ko­vić i do­kaz o upla­ti tak­se za upis fi­du­ci­jar­nog pre­no­sa svo­ji­ne.
Na osno­vu ta­kvih prav­nih po­slo­va, ka­ko se na­vo­di u kri­vič­noj pri­ja­vi, iz­vo­je­van je i upis kod PJ Ti­vat, gdje se mo­glo vi­dje­ti po­sto­ja­nje te­re­ta.
Kne­že­vić pre­ko svog prav­nog za­stup­ni­ka, ko­tor­skog advo­ka­ta Mi­ro­sla­va Vu­če­ti­ća, u pri­ja­vi tvr­di da je PJ Ti­vat Upra­ve za ne­kret­ni­ne do­ni­je­la kraj­nje upit­no rje­še­nje broj 954-121-UP/1-2090 od 5. de­cem­bra 2007. go­di­ne, ko­jim se do­zvo­lja­va pro­mje­na upi­sa pa pred­met­noj kat. par­ce­li 425 KO Bo­gi­ši­ći. Po no­vom sta­nju, sa ime­na Đer­ko­vić Lji­lja­na par­ce­la po­sta­je vla­sni­štvo Alek­san­dra Ša­ko­vi­ća iz Pod­go­ri­ce, u obi­mu 1/1 pra­va svo­ji­ne za ukup­nu po­vr­ši­nu 8.001 kva­drat, a sve na osno­vu ugo­vo­ra o pro­da­ji i ku­po­vi­ni ze­mlji­šta Ov.42089/2007 od 27. no­vem­bra 2007. go­di­ne. Pre­ma kri­vič­noj pri­ja­vi, vje­ru­je se da je taj ugo­vor ovje­ren kod Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci, s ob­zi­rom na to da iz do­sta­vlje­ne hro­no­lo­gi­je upi­sa i po­me­nu­tog rje­še­nja ta či­nje­ni­ca ne mo­že da bu­de utvr­đe­na.
– Ta­kvo rje­še­nje pot­pi­su­je ta­da­šnji na­čel­nik Slav­ko Si­mo­vić, dok je ob­ra­đi­vač istog bio Mla­den Ilić, a po­sta­lo je pra­vo­sna­žno 10. de­cem­bra 2007. go­di­ne. Sa­mog pro­dav­ca, Đer­ko­vić Lji­lja­nu za­stu­pao je pu­no­moć­nik Mi­li­vo­je Mi­ro Ra­i­če­vić, advo­kat iz Pod­go­ri­ce. Sva­ka­ko da iz hro­no­lo­gi­je upi­sa i sa­mih spi­sa pred­me­ta ne po­sto­ji bi­lo ka­kav pret­hod­ni za­htjev, sa­gla­snost ili odo­bre­nje Kne­že­vi­ća, ni­ti je to­me pret­ho­di­lo bi­lo ka­kvo pra­vo­sna­žno rje­še­nje na osno­vu ko­jeg je to ne­spor­no utvr­đe­no – na­vo­di se u tek­stu kri­vič­ne pri­ja­ve.
Ka­ko se uka­zu­je, Pod­ruč­na je­di­ni­ca Ti­vat nep­osred­no na­kon to­ga, a i ka­sni­je, do­no­si niz spor­nih rje­še­nja i od­lu­ka, s ja­snim ci­ljem da one­mo­gu­ći Kne­že­vi­ća u is­pu­nje­nju nje­go­vih na za­ko­nu ute­me­lje­nih pra­va.
Iz ka­ta­stra se, pre­ma pri­ja­vi, mo­že vi­dje­ti da se na pred­met­noj par­ce­li 2009. go­di­ne do­zvo­lja­va upis pra­va hi­po­te­ke od 450.000 eura, na osno­vu ugo­vo­ra o kon­ti­nu­i­ra­noj kre­dit­noj hi­po­te­ci ovje­re­nog kod su­da u Pod­go­ri­ci, a za­klju­čen iz­me­đu hi­po­te­kar­nog po­vje­ri­o­ca Pr­ve ban­ke i hi­po­te­kar­nog du­žni­ka, fir­me La­zar Ša­ko­vić, i ugo­vo­ra o du­go­roč­nom kre­di­tu.
M.V.


Ugo­vor za­ko­nit, ču­va­ti se od ne­tač­nih in­for­ma­ci­ja

Advo­kat Lji­lja­ne Đer­ko­vić, Mi­li­vo­je Mi­ro Ra­i­če­vić, u iz­ja­vi za „Dan” na­veo je da je po­stu­pao u skla­du sa za­ko­nom, i da ne ra­zu­mi­je ka­ko po­sli­je de­set go­di­na ne­ko mo­že da pod­no­si kri­vič­ne pri­ja­ve, a do­tad se ni­je ja­vljao.
– Ni­je­dan mi ugo­vor ni­kad ni­je pao, a ovaj je ap­so­lut­no ute­me­ljen u za­ko­nu, i ne znam šta bi mo­gao bi­ti mo­tiv da ne­ko po­sle de­set go­di­na pod­ne­se kri­vič­nu pri­ja­vu. Ina­če, po­sje­du­jem svu do­ku­men­ta­ci­ju, ko­ja ja­sno po­ka­zu­je da ni­je bi­lo ni­ka­kvog te­re­ta, i tu pro­sto ni­je mo­glo da bu­de ne­što ne­za­ko­ni­to – re­kao je Ra­i­če­vić.
On je „Da­nu” do­sta­vio iz­vod iz ka­ta­stra, evi­den­ti­ran pri­je skla­pa­nja ugo­vo­ra, gdje se vi­di da ni­je bi­lo ni­ka­kvih te­re­ta i ogra­ni­če­nja u ve­zi sa pred­met­nom par­ce­lom u Tiv­tu.
– I sa­da ne­ko, po­sli­je de­set go­di­na, na­vod­no na­la­zi ne­što spor­no. Ne znam o če­mu se ra­di, ali ono što znam je­ste da u ve­zi sa ugo­vo­rom ne mo­že ap­so­lut­no ni­šta bi­ti spor­no – ka­zao je Ra­i­če­vić.
On je ape­lo­vao na me­di­je da ne ob­ja­vlju­ju ne­tač­ne i ne­pro­vje­re­ne in­for­ma­ci­je, i da ču­va­ju čast i ugled gra­đa­na od neo­sno­va­nih i zlo­na­mjer­nih na­pa­da.