Na­kon ob­ja­vlji­va­nja po­da­ta­ka o nje­go­voj imo­vi­ni, te pot­pu­no kon­tra­dik­tor­nim ob­ja­šnjenji­ma o nje­nom po­ri­je­klu, pred­sjed­nik Sa­vje­ta Agen­ci­je za nad­zor osi­gu­ra­nja Bran­ko Vu­jo­vić je du­žan da kao jav­ni funk­ci­o­ner jav­no­sti sa­op­šti isti­nu o 180.000 eura ko­ji­ma su ku­plje­ni dva sta­na i dvi­je ga­ra­že na ime nje­go­vih si­no­va, po­ru­čio je ju­če di­rek­tor is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­jan Mi­lo­vac. On na­vo­di da je to­kom ana­li­zi­ra­nja nje­go­ve imo­vi­ne, MANS od Bran­ka Vu­jo­vi­ća za­tra­žio ob­ja­šnje­nje o iz­vo­ru sred­sta­va za ku­po­vi­nu spor­nih ne­kret­ni­na.
– Ob­ja­šnje­nje ko­je smo tom pri­li­kom do­bi­li je­ste da su sta­no­vi ku­plje­ni iz ušte­đe­vi­ne, po­klo­na i po­zaj­mi­ce. Ka­ko ni­je­dan član nje­go­ve po­ro­di­ce ni­je imao zva­nič­no pri­ja­vljen ni­ti je­dan euro šted­nje, Vu­jo­vi­ća smo upi­ta­li ko je nje­go­vim si­no­vi­ma po­zaj­mio 180.000 eura ko­li­ko su ko­šta­li sta­no­vi i ga­ra­že. Bran­ko Vu­jo­vić je ta­da od­bio da od­go­vo­ri na to pi­ta­nje. Ipak, u po­sled­njem obra­ća­nju jav­no­sti Vu­jo­vić ima no­vo ob­ja­šnje­nje ono­ga što se de­si­lo. Sa­da no­vac za sta­no­ve ni­je do­bi­jen po­klo­nom i po­zaj­mi­com ne­go je ušte­đen za na­vod­no ško­lo­va­nje u ino­stran­stvu, a ve­ćim di­je­lom fi­nan­siran iz re­dov­nih pri­ma­nja, ka­ko na­vo­di Vu­jo­vić. Ako je Vu­jo­vić, ka­ko tvr­di, go­di­na­ma šte­dio no­vac za ško­lo­va­nje svo­je dje­ce, ta ušte­đe­vi­na je mo­ra­la bi­ti pri­ja­vlje­na još 2005. go­di­ne ka­da je pr­vi put imao oba­ve­zu da pod­no­si iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni. Me­đu­tim, od 2005. go­di­ne do mo­men­ta ku­po­vi­ne sta­no­va za ko­je tvr­di da su ku­plje­ni 2010. go­di­ne, po­ro­di­ca Vu­jo­vić ni­je pri­ja­vi­la ni euro šted­nje. Ka­da su u pi­ta­nju nje­go­vi re­dov­ni pri­ho­di, sve i da ni­je imao bi­lo ka­kvih tro­ško­va, pa ni onih za hra­nu i osta­le ži­vot­ne po­tre­be, od­no­sno da je sve što je za­ra­dio osta­vljao sa stra­ne za ško­lo­va­nje svo­jih si­no­va, Bran­ko Vu­jo­vić ni­je mo­gao svo­jim si­no­vi­ma u sa­mo jed­nom da­nu ku­pi­ti dva sta­na sa ga­ra­ža­ma – ka­že Mi­lo­vac.
On na­vo­di da se ka­da su u pi­ta­nju Vu­jo­vi­će­va ob­ja­šnje­nja po­sta­vlja pi­ta­nje nji­ho­ve isti­ni­to­sti jer sa­da ne mo­že­mo zna­ti ko­joj ver­zi­ji nje­go­ve pri­če tre­ba vje­ro­va­ti.
– Upra­vo zbog to­ga, MANS je kom­plet­nu do­ku­men­ta­ci­ju na osno­vu ko­je je ra­đe­na ana­li­za već do­sta­vio spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu i Agen­ci­ji za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je na da­lje po­stu­pa­nje. Sma­tra­mo da slu­čaj Vu­jo­vi­će­ve imo­vi­ne do­dat­no pod­cr­ta­va ve­li­či­nu pro­ble­ma ka­da je u pi­ta­nju tran­spa­ren­tost imo­vi­ne funk­ci­o­ne­ra i da je sa­mo pu­ko pri­ja­vlji­va­nje imo­vi­ne ne­do­volj­no za istin­sku bor­bu pro­tiv ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja jav­nih funk­ci­o­ne­ra – za­klju­ču­je Mi­lo­vac.
„Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio ana­li­zu Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a, ko­jom je ot­kri­ve­no da je Vu­jo­vić za krat­ko vri­je­me uspio da sku­ći oba si­na i da je nje­go­va po­ro­di­ca za sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na na ku­po­vi­nu no­vih ne­kret­ni­na i vo­zi­la po­tro­ši­la oko 250.000 eura. Po­ri­je­klo te imo­vi­ne ne mo­že se ob­ja­sni­ti nje­go­vim zva­nič­nim pri­ho­di­ma. Si­no­vi Bran­ka Vu­jo­vi­ća, Ivan i Ni­ko­la po­čet­kom 2013. go­di­ne ku­pi­li su dva sta­na i dvi­je ga­ra­že u is­toj zgra­di u po­pu­lar­nom Si­ti kvar­tu u Pod­go­ri­ci. Sta­no­ve na pr­vom i dru­gom spra­tu, ko­ji ima­ju po 68 me­ta­ra kva­drat­nih, Vu­jo­vi­će­vi na­sled­ni­ci su pla­ti­li 180 hi­lja­da eura. Ta­ko­đe Vu­jo­vi­ći su ku­pi­li i vo­zi­la – To­jo­tin SUV, „še­vro­let”, „BMW” i „audi”.
M.S.


Tra­ži mir za po­ro­di­cu

Vu­jo­vić je u po­sled­njoj iz­ja­vi za jav­nost za­tra­žio da mu se „po­ro­di­ca osta­vi na mi­ru”.
– Po­ro­di­cu ne­ka mi osta­ve na mi­ru, jer oni ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa tim što je Bran­ko Vu­jo­vić ra­dio to­kom 40-go­di­šnjeg rad­nog vi­je­ka. A ra­dio je is­klju­či­vo po za­ko­nu. Da­kle, ja sam tu kao što sam bio svih ovih 40 go­di­na ra­de­ći po­sao o ko­me se bez­broj pu­ta ras­pra­vlja­lo na skup­štin­skim od­bo­ri­ma, u ple­nu­mi­ma, i osta­lim in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma u ra­znim gra­na­ma vla­sti. Ne za­bo­ra­vi­te da se u ma­loj Cr­noj Go­ri sve zna, ko je ko, ko je mo­ra­lan ko ne­mo­ra­lan, ko ka­ko ži­vi, što im ra­de dje­ca, ko­li­ko tro­še. One ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni ka­ko je Bran­ko Vu­jo­vić, za­jed­no sa su­pru­gom, ste­kao ka­pi­tal, od­no­sno ko­li­ko je za­ra­dio to­kom mi­nu­lih 40 go­di­na, upu­ću­jem na in­sti­tu­ci­je. Ja je­sam za­i­sta bo­gat čo­vjek, ali ne zbog nov­ca, ne­go zbog svo­je po­ro­di­ce na ko­ju sam po­no­san i ko­ja ni­čim ni­je do­pri­ni­je­la da bu­de iz­lo­že­na sum­nja­ma, in­si­nu­a­ci­ja­ma, uvre­da­ma i da bu­de tar­ge­ti­ra­na od bi­lo ko­ga – ka­zao je on.