Č
lan sa­vje­ta Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma (AZLP) Ra­den­ko Lac­ma­no­vić iz­ja­vio je za „Dan” da je in­te­res po­je­din­ca pod­re­đen ne op­štem, već po­tre­ba­ma od­re­đe­nih cen­ta­ra mo­ći, što po­ka­zu­je i sna­žno pro­ti­vlje­nje pred­lo­gu Agen­ci­je za iz­mje­nu Za­ko­na o bi­rač­kom spi­sku.
– Par­la­men­tar­na ve­ći­na je ovaj pred­log na­vod­no pri­hva­ti­la ali ga je upo­do­bi­la svo­jim in­te­re­si­ma za­ne­ma­ru­ju­ći gra­đa­ni­na kao no­si­o­ca su­ve­re­ni­te­ta iz či­je slo­bod­ne vo­lje mo­že pro­is­te­ći sa­mo de­mo­krat­ski for­mi­ra­na vlast. Ovaj cilj mo­že bi­ti ostva­ren sa­mo ako su po­da­ci o oni­ma ko­ji ima­ju pra­vo da bi­ra­ju i bu­du bi­ra­ni, tač­ni, pot­pu­ni i ažur­ni. Usvo­je­nim iz­mje­na­ma za­ko­na o bi­rač­kom spi­sku od tog ci­lja smo da­lje ne­go što smo bi­li pri­je for­mi­ra­nja rad­ne gru­pe ko­ja je ima­la za­da­tak da im­ple­men­ti­ra (pri­mi­je­ni) pre­po­ru­ke OEB­SA. Tač­no je da su po­me­nu­te iz­mje­ne omo­gu­ći­le dje­li­mič­no ono što je bio je­dan od ci­lje­va Agen­ci­je, a to je za­šti­ta lič­nih po­da­ta­ka sa­dr­ža­nih u bi­rač­kom spi­sku. Oni ko­ji ni­su uče­stvo­va­li u ra­du na iz­mje­na­ma Za­ko­na o bi­rač­kom spi­sku, pred­log Agen­ci­je su do­če­ka­li „na nož” ne sa­op­šta­va­ju­ći, uko­li­ko bi se obez­bi­je­di­la efi­ka­sna kon­tro­la tač­no­sti, pot­pu­no­sti i ažur­no­sti bi­rač­kog spi­ska, zbog če­ga im je po­treb­no da isti ko­pi­ra­ju i štam­pa­ju u neo­gra­ni­če­nom bro­ju pri­mje­ra­ka – iz­ja­vio je za „Dan” Lac­ma­no­vić po­vo­dom 28. ja­nu­a­ra, Da­na za­šti­te lič­nih poda­ta­ka.
Do­dao je da su to sa­mo ne­ki od iza­zo­va sa ko­ji­ma se Agen­ci­ja sre­la u pro­te­klom pe­ri­o­du i či­jem je rje­ša­va­nju da­la sna­žan do­pri­nos.
– U pe­ri­o­du ko­ji do­la­zi po­se­ban iza­zov će bi­ti usa­gla­ša­va­nje na­šeg za­ko­no­dav­stva sa prav­nom te­ko­vi­nom Evrop­ske uni­je, a po­seb­no sa je­din­stve­nim za­ko­nom EU za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka. To će bi­ti pri­li­ka da se na dje­lu po­ka­že ko­li­ko smo sprem­ni da uva­ži­mo stan­dar­de Evrop­ske uni­je i na taj na­čin po­štu­je­mo se­be, svo­je lič­ne po­dat­ke i pri­vat­nost do ko­je nam je sta­lo tek on­da ka­da osje­ti­mo da nam je ugro­že­na – is­ta­kao je Lac­ma­no­vić.
On je oci­je­nio da su pe­ri­od iz­me­đu pro­šlog i ovog 28. ja­nu­a­ra oka­rak­te­ri­sa­li broj­ni iza­zo­vi na po­lju za­šti­te lič­nih po­da­ta­ka.
– Na­sto­ja­nja Agen­ci­je da ovu oblast do­ve­de u za­kon­ske okvi­re, a u skla­du sa evrop­skim stan­dar­di­ma, če­sto su na ozbilj­nim is­ku­še­nji­ma zbog in­si­sti­ra­nja jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra, kao i po­je­di­nih prav­nih li­ca, da sve pro­ble­me ri­je­še ili pred­u­pri­je­de na na­čin što će ugro­zi­ti pra­vo na za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka, pa i pri­vat­no­sti u cje­li­ni. Pri­mjer ta­kvog na­sto­ja­nja bio je i slu­čaj jed­ne po­slov­ne ban­ke ko­ja se upor­no od­u­pi­ra­la re­še­nji­ma Agen­ci­je da iz­mi­je­ni na­čin ge­ne­ri­sa­nja te­ku­ćeg ra­ču­na ta­ko što sa­stav­ni dio nje­ga ne bi bio je­din­stve­ni ma­tič­ni broj. Na kra­ju, Uprav­ni sud je do­nio od­lu­ku u ko­rist Agen­ci­je, od­no­sno gra­đa­na, i ta ban­ka je pri­sta­la da iz­mi­je­ni do­ta­da­šnju prak­su i oba­vi­je­sti kli­jen­te da, uko­li­ko že­le, mo­gu tra­ži­ti for­mi­ra­nje no­vih ra­ču­na či­ji sa­stav­ni dio ne­će bi­ti JMBG. Imam uti­sak da je ma­lo onih ko­ji su is­ko­ri­sti­li mo­guć­nost pro­mje­ne ra­ču­na, oči­gled­no zbog ne­zna­nja ko­jim sve pro­ble­mi­ma mo­gu bi­ti iz­lo­že­ni zbog la­ke do­stup­no­sti nji­ho­vog ma­tič­nog bro­ja tre­ćim li­ci­ma – na­gla­sio je Lac­ma­no­vić.
Lac­ma­no­vić je ape­lo­vao na kli­jen­te te po­slov­ne ban­ke da is­ko­ri­ste mo­guć­nost i pro­mi­je­ne broj ra­ču­na i na taj na­čin za­šti­te broj­ne po­dat­ke o se­bi ko­ji mo­gu bi­ti do­stup­ni na osno­vu ma­tič­nog bro­ja.
Go­vo­re­ći o vi­deo-nad­zo­ru, La­cam­no­vić ka­že da je to to­li­ko ras­pro­stra­nje­na po­ja­va da te raz­mje­re ni­je mo­gao pred­vi­dje­ti ni Džordž Or­vel.
– Oko „ve­li­kog bra­ta” ne sa­mo da nas vre­ba na sva­kom ko­ra­ku i mje­stu, već ni­ko ne mo­že ni da na­slu­ti gdje po­da­ci pri­ku­plje­ni o na­ma na taj na­čin mo­gu sti­ći i ko ih mo­že ko­ri­sti­ti. Vje­ro­va­nje da se po­je­di­ni pro­ble­mi mo­gu ri­je­ši­ti ili pred­u­pri­je­di­ti po­sred­stvom vi­deo-nad­zo­ra pod­jed­na­ko je pri­sut­no kod jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra, kao i po­je­di­nih prav­nih li­ca. To­me do­pri­no­si i svi­jest gra­đa­na ko­ji sma­tra­ju da su slo­bod­ni­ji, si­gur­ni­ji i bez­bjed­ni­ji ako ih sni­ma­ju ka­me­re či­ji se vla­snik če­sto i ne zna. Simp­to­ma­tič­no je da po­je­di­ni gra­đa­ni pod­u­pi­ru na­sto­ja­nja onih ko­ji bi, pri­mje­ra ra­di, mo­bi­li­jar u par­ko­vi­ma da za­šti­te vi­deo-nad­zo­rom ne raz­mi­šlja­ju­ći ka­kvim sve opa­sno­sti­ma mo­že bi­ti iz­lo­že­na nji­ho­va pri­vat­nost – is­ta­kao je Lac­ma­no­vić.
Agen­ci­ja je, ka­ko do­da­je, u ovom pe­ri­o­du ima­la i vi­še za­htje­va za uvo­đe­nje vi­deo-nad­zo­ra u stam­be­nim zgra­da­ma i to na mje­sti­ma gdje je to za­ko­nom iz­ri­či­to za­bra­nje­no, kao što su lif­to­vi, ste­pe­ni­šta...
– Ova­kvi za­htje­vi su ne­ri­jet­ko bi­li pro­pra­će­ni i pot­pi­si­ma ve­ći­ne sta­na­ra u tim zgra­da­ma. Obra­zlo­že­nja su se kre­ta­la od to­ga da se šti­ti imo­vi­na pa do oču­va­nja hi­gi­je­ne u lif­to­vi­ma i na ste­pe­ni­šti­ma. Na­rav­no, ta obra­zlo­že­nja ni­je­su sa­dr­ža­la mo­guć­no­sti ugro­ža­va­nja za­šti­te lič­nih po­da­ta­ka ili pri­vat­no­sti, ka­ko sta­na­ra, ta­ko i nji­ho­vih po­sje­ti­la­ca. In­te­re­sant­no mi je ka­ko oču­va­nje imo­vi­ne ko­ja se naj­če­šće sa­sto­ji od ne­kog pro­zo­ra, ogle­da­la i slič­no, pa i hi­gi­je­ne na tim mje­sti­ma, mo­že ima­ti pre­va­gu u od­no­su na mo­guć­nost da se „za­hva­lju­ju­ći” vi­deo-nad­zo­ru ot­kri­je sa kim, ko­li­ko če­sto, kod ko­ga do­la­zi­mo i za­dr­ža­va­mo se u tim zgra­da­ma. Pod­ra­zu­mi­je­va se, jer je to za­kon­sko rje­še­nje, da se vi­deo-nad­zor u stam­be­nim zgra­da­ma, la­me­la­ma i ula­zi­ma mo­že in­sta­li­ra­ti na na­čin što će bi­ti vid­no is­tak­nu­to oba­vje­šte­nje da je obje­kat pod vi­deo-nad­zo­rom i to da va­še oko taj nat­pis pri­je vi­di ili naj­ka­sni­je u tre­nut­ku ka­da vas vi­di oko ka­me­re. Ta­ko­đe, neo­p­hod­no je da bu­de is­tak­nu­to i oba­vje­šte­nje gdje se i ko­li­ko ču­va­ju snim­ci i ko ima pri­stup is­ti­ma, kao i broj te­le­fo­na kod ko­ga se o to­me mo­že­mo in­for­mi­sa­ti – ob­ja­šnja­va Lac­ma­no­vić.
M.M.K.


Od­lu­ke neo­p­hod­ne za vi­deo-nad­zor

Lac­ma­no­vić do­da­je da pri­vred­na dru­štva mo­ra­ju do­ni­je­ti od­lu­ku o uvo­đe­nju vi­deo-nad­zo­ra, ko­ja će bi­ti obra­zlo­že­na, i pri­ba­vi­ti mi­šlje­nje re­pre­zen­ta­tiv­nog sin­di­ka­ta, od­no­sno pred­stav­ni­ka za­po­sle­nih.
– To mi­šlje­nje, na­rav­no, za po­slo­dav­ca ni­je oba­ve­zu­ju­će ali je nu­žno kao na­čin kon­sul­ta­ci­je sa za­po­sle­ni­ma. Vi­deo-nad­zor po­slo­dav­ci ne mo­gu in­sta­li­ra­ti na mje­sti­ma pred­vi­đe­nim za stran­ke ili po­sje­ti­o­ce, ni­ti u pro­sto­ru u ko­jem ra­de za­po­sle­ni, iz­u­zev uko­li­ko je to nu­žno za za­šti­tu li­ca i imo­vi­ne zbog po­ve­ća­nog ri­zi­ka, od­no­sno opa­sno­sti ko­jim taj dio mo­že bi­ti iz­lo­žen. Na jav­nim po­vr­ši­na­ma vi­deo-nad­zor ne mo­že bi­ti in­sta­li­ran ako se ne zna ko je to ura­dio i bez sa­gla­sno­sti sa­mog ti­tu­la­ra tog pro­sto­ra. Ako se vi­deo-nad­zor jav­nih po­vr­ši­na vr­ši s po­slov­nog, od­no­sno slu­žbe­nog pro­sto­ra, to ne mo­že bi­ti na na­čin da oko ka­me­re za­hva­ta vi­še od me­tra po­vr­ši­ne uda­lje­ne od zi­da na ko­jem je ka­me­ra in­sta­li­ra­na. Ta­ko­đe, jav­ne po­vr­ši­ne mo­gu bi­ti po­kri­ve­ne vi­deo-nad­zo­rom uko­li­ko je to neo­p­hod­no ra­di oču­va­nja za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlja gra­đa­na. Svje­do­ci smo da su pri­sut­na na­sto­ja­nja da se vi­deo-nad­zo­rom po­kri­ju jav­ne po­vr­ši­ne po­put gra­do­va ili nji­ho­vih dje­lo­va s ci­ljem efi­ka­sni­je bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa. Na­ža­lost, od­go­vo­ra i da­lje ne­ma na pi­ta­nja da li je ura­đe­na pro­cje­na efi­ka­sno­sti na ovaj na­čin bor­be pro­tiv dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja ka­kve su or­ga­ni­zov­ne kri­mi­nal­ne gru­pe. Ta­ko­đe, če­ka se od­go­vor i na pi­ta­nje da li bi se vi­deo-nad­zo­rom ovaj pro­blem ri­je­šio ili sa­mo dis­lo­ci­rao u dru­ge op­šti­ne gdje do sa­da or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe ni­je­su dje­lo­va­le. Po­seb­no je pi­ta­nje da li vri­je­di ugro­zi­ti pri­vat­nost ogrom­ne ve­ći­ne gra­đa­na ra­di ne­ko­li­ko de­se­ti­na ili sto­ti­na po­je­di­na­ca sklo­nih vr­še­nju kri­vič­nih dje­la. Že­lje­ni efe­kat, a to sva­ka­ko mo­ra bi­ti bez­bjed­nost svih nas, vje­ru­jem da se mo­že po­sti­ći ažur­ni­jim i efi­ka­sni­jim ra­dom slu­žbi za­du­že­nih za oču­va­nje jav­nog re­da i mi­ra. Ni­je mo­je, ali mi je pri­hva­tlji­vo mi­šlje­nje da onaj ko že­li da žr­tvu­je slo­bo­du ra­di ma­lo si­gur­no­sti ne za­slu­žu­je ni jed­no ni dru­go – za­klju­ču­je Lac­ma­no­vić.