Upr­kos ustav­nom od­re­đe­nju da je Cr­na Go­ra dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de, ta prav­da je oči­gled­no se­lek­tiv­na s ob­zi­rom na to da go­to­vo 200.000 cr­no­gor­skih gra­đa­na ži­vi u si­ro­ma­štvu i na ru­bu eg­zi­sten­ci­je. Da­nas se u svi­je­tu obi­lje­ža­va 20. fe­bru­ar – Me­đu­na­rod­ni dan so­ci­jal­ne prav­de, a u Cr­noj Go­ri broj­ne po­ro­di­ce ne mo­gu obez­bi­je­di­ti ni je­dan nor­ma­lan obrok svo­joj dje­ci.
Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta iz 2013. go­di­ne, ap­so­lut­na li­ni­ja si­ro­ma­štva iz­no­si­la je 186 eura i, pre­ma ta­da­šnjim pro­cje­na­ma, na sa­moj gra­ni­ci eg­zi­sten­ci­je ži­vje­lo je pre­ko 50.000 gra­đa­na. Go­to­vo 10.000 pen­zi­o­ne­ra ži­ve od sve­ga 125 eura mje­seč­ne pen­zi­je. So­ci­jal­nu po­moć pri­ma sko­ro 29.000 gra­đa­na, od­no­sno sko­ro 9.000 po­ro­di­ca. Bez po­sla je oko 48.000 gra­đa­na, a pro­cje­ne su da pre­ko 85.000 za­po­sle­nih ima pla­tu ma­nju od 250 eura. Mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa za če­tvo­ro­čla­nu po­ro­di­cu iz­no­si 797 eura.
Na­pla­ta po­re­skog du­ga, sma­nje­nje na­dok­na­da jav­nim fink­ci­o­ne­ri­ma, pro­gre­siv­no opo­re­zi­va­nje do­bi­ti prav­nih li­ca, opo­re­zi­va­nje do­hot­ka, mje­re su ko­je hu­ma­ni­tar­na fon­da­ci­ja Ban­ka hra­ne pred­la­že u ci­lju efi­ka­sni­je bor­be pro­tiv si­ro­ma­štva.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da je naj­ve­ća bo­lest mo­der­nog do­ba ne­za­do­volj­stvo, stvo­ren je jaz iz­me­đu ma­nji­ne ko­ja je bo­ga­ta pre­ko mje­re i mno­štva osi­ro­ma­še­nih i očaj­nih lju­di. Sma­tra da bi sva­ko tre­ba­lo da ima mi­ni­mum uslo­va – krov nad gla­vom i hra­nu, da bi bio u sta­nju da funk­ci­o­ni­še kao ljud­sko bi­će.
– Cr­na Go­ra je po Usta­vu so­ci­jal­na dr­ža­va, ali kao so­ci­jal­na dr­ža­va ona je u ve­li­koj kri­zi. Na­ro­či­to je iz­ra­žen pro­blem so­ci­jal­ne kri­ze, ozbilj­nog si­ro­ma­štva, dis­kri­mi­na­ci­je na tr­ži­štu ra­da. Ovo­me se do­da­je i ve­li­ki po­sto­tak ko­rup­ci­je i ne­po­ti­zma, što do­slov­no one­mo­gu­ća­va ne­za­po­sle­ne u nji­ho­vom na­sto­ja­nju da pro­na­đu ade­kvat­no rad­no mje­sto za ko­je su ško­lo­va­ni ili ospo­so­blje­ni. Broj lju­di ko­ji ko­ri­ste raz­ne vi­do­ve so­ci­jal­ne po­mo­ći po­ve­ćao se pro­te­kle go­di­ne i to za čak 763 po­ro­di­ce sa oko 4.500 čla­no­va. Ve­li­ki je broj onih ko­ji­ma je ova po­dr­ška po­treb­na, a ko­ji zbog od­re­đe­nih za­kon­skih pre­pre­ka (po­ten­ci­jal­nog po­ro­dič­nog na­sled­stva od ko­jeg ne mo­gu pri­ho­do­va­ti, evi­den­ti­ra­nja kao za­po­sle­nih iako ne pri­ma­ju pla­tu) ne mo­gu da je ostva­re, što je za­bri­nja­va­ju­će jer su lju­di pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi – na­gla­si­la je Me­do­je­vi­će­va.
Ona is­ti­če da je so­ci­jal­na po­moć ne­pri­hva­tlji­vo ni­ska i da se kre­će od 63,50 do 120,7 eura. Sa tim iz­no­si­ma, pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, ne ga­ran­tu­je se go­lo pre­ži­vlja­va­nje naj­u­gro­že­ni­jih.
– Broj ne­za­po­sle­nih ko­ji tra­že po­sao iz­no­si pre­ko 50.510, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma. Ima mno­go ne­e­vi­den­ti­ra­nih ne­za­po­sle­nih lju­di, pa je broj onih ko­ji­ma po­sao tre­ba mno­go ve­ći. Osim si­ro­ma­štva me­đu du­go­go­di­šnjim ne­za­po­sle­nim, pen­zi­o­ne­ri­ma sa naj­ni­žim pri­ma­nji­ma i ko­ri­sni­ci­ma so­ci­jal­ne po­mo­ći evi­dent­no je i po­ve­ća­nje si­ro­ma­štva me­đu za­po­sle­nim oso­ba­ma. Pre­ma po­da­ci­ma Po­re­ske upra­ve, naj­ve­ći broj lju­di u Cr­noj Go­ri pri­ma pla­tu iz­me­đu mi­ni­mal­ca i 250 eura – na­ve­la je di­rek­to­ri­ca Ban­ke hra­ne.
Ka­ko ka­že, so­ci­jal­ni kar­ton je tre­ba­lo da po­ve­že vi­še in­sti­tu­ci­ja ko­je ima­ju svo­je ba­ze po­da­ta­ka ka­ko bi dao pre­ci­zan uvid u stvar­no sta­nje so­ci­jal­no ugro­že­nih. Me­do­je­vić upo­zo­ra­va da ra­ste bo­gat­stvo uskog bro­ja lju­di, dok isto­vre­me­no ra­ste broj si­ro­ma­šnih.
– Za­što mi kao dr­ža­va ne že­li­mo da ima­mo po­zna­te, ime­nom i pre­zi­me­nom, lju­de ko­ji­ma stvar­no tre­ba po­moć, što je bio za­da­tak so­ci­jal­nih kar­to­na, ni­je ja­sno – sa­op­šti­la je Me­do­je­vić.
Na­vo­di da je ne­shva­tlji­vo da ne­ma­mo zva­nič­ne po­dat­ke o si­ro­ma­štvu od 2013. go­di­ne i sa­mim tim ni in­for­ma­ci­je ko­li­ko je si­ro­ma­šnih me­đu mla­di­ma, sta­ri­ma, ni­ti ko­li­ka je sto­pa ri­zi­ka od si­ro­ma­štva.
– Po­ve­ća­nje PDV-a, ak­ci­za, uki­da­nje na­dok­na­da za maj­ke sa­mo su ne­ke od mje­ra ko­ji­ma Vla­da te­ret kri­ze pre­ba­ci­je na osi­ro­ma­še­ne gra­đa­ne, što je ne­pri­hva­tlji­vo. Kao dr­ža­va šti­ti­mo one ko­ji ima­ju ka­pi­tal što ni­je pri­mje­re­mo ze­mlji so­ci­jal­ne prav­de. Ne zna­mo za­što se če­ka sa otva­ra­njem so­ci­jal­nih pro­dav­ni­ca, na­rod­nih ku­hi­nja u svim ve­ćim gra­do­vi­ma, uvo­đe­njem bes­plat­ne uži­ne u ško­li, bes­plat­nog pre­vo­za za đa­ke, sti­pen­di­ra­njem dje­ce iz so­ci­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca do sti­ca­nja pr­vog zva­nja, iz­grad­njom so­ci­jal­nih sta­no­va sa okuć­ni­ca­ma, a pr­ven­stve­no pri­o­ri­te­ta pri za­po­šlja­va­nju naj­u­gro­že­ni­jih, da­va­njem po­seb­nih po­god­no­sti po­slo­dav­ci­ma. Za­što ne oslo­bo­di­mo po­re­za naj­o­snov­ni­je ži­vot­ne na­mir­ni­ce, hra­nu za be­be i osnov­na hi­gi­jen­ska sred­stva – upi­ta­la je ona.
Me­do­je­vić pi­ta šta je sa na­ja­vlje­nim dječ­jim do­da­ci­ma za dje­cu iz so­ci­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca či­ji ro­di­te­lji ne ko­ri­ste so­ci­jal­nu po­moć.
A.O.


Dan so­ci­jal­ne ne­prav­de

Pred­sjed­nik pod­go­rič­kog od­bo­ra Rad­nič­ke par­ti­je Ra­do­van To­ško­vić ka­že da je za mno­ge dr­ža­ve, uklju­ču­ju­ći i Cr­nu Go­ru, da­nas dan so­ci­jal­ne ne­prav­de, a ne pra­ve. On is­ti­če da je­dan dio gra­đa­na ima vi­še­stru­ka pri­ma­nja i be­ne­fi­te, dok dru­gi, naj­u­gro­že­ni­ji, ne­ma­ju mo­guć­nost da ostva­re ni pra­vo na tu­đu nje­gu i po­moć.
– So­ci­jal­na po­moć se ne di­je­li u skla­du sa ma­te­ri­jal­nom si­tu­a­ci­jom i eg­zi­sten­ci­jal­nim po­tre­ba­ma gra­đa­na, već po osno­vu po­li­tič­kih i par­tij­skih uvje­re­nja. Sve je po par­tij­skoj li­ni­ji i ti­me bi tre­ba­lo da se po­za­ba­ve me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je – sma­tra To­ško­vić.
On is­ti­če da se u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be na­la­zi 100.000 pen­zi­o­ne­ra ko­ji, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ima­ju pen­zi­ju ma­nju od 200 eura i to­li­ko rad­ni­ka ko­ji­ma su za­ra­de ni­že od 300 eura.