Rad­ni­ci plu­žin­ske Fa­bri­ke elek­tro­da (FEP), je­da­na­est go­di­na su vo­di­li spor pro­tiv svo­je fa­bri­ke i pred­u­ze­ća „Plus ko­merc“ u po­ku­ša­ju da po­vra­te, ka­ko tvr­de, bes­prav­no od­u­ze­ti ak­cij­ski ka­pi­tal. Od­lu­kom uprav­nog od­bo­ra FEP-a, či­ji je pred­sjed­nik ta­da bio Vo­jin Đu­ka­no­vić, u sep­tem­bru 2001. go­di­ne osno­va­na je fir­ma „Plus ko­merc“, i to ta­ko što je iz­vr­šen pre­nos udje­la plu­žin­ske fa­bri­ke u tu fir­mu u vri­jed­no­sti od 2,68 mi­li­o­na nje­mač­kih ma­ra­ka. Sma­tra­ju­ći da su ošte­će­ni, jer je ta­kvu od­lu­ku mo­ra­la da do­ne­se skup­šti­na ak­ci­o­na­ra, oko 80 rad­ni­ka je 2003. go­di­ne Pri­vred­nom su­du pod­ni­je­lo tu­žbu. Na­kon vi­še­go­di­šnjeg spo­re­nja, Vr­hov­ni sud je u sep­tem­bru ove go­di­ne od­bio re­vi­zi­ju pre­su­da do­ne­se­nih u ko­rist FEP-a i „Plus ko­mer­ca”. Shod­no to­me, 80 za­po­sle­nih mo­ra­će da pla­ti tro­ško­ve po­stup­ka u ukup­nom iz­no­su od 101.800 eura, ili po­je­di­nač­no po 1,3 hi­lja­de eura. Advo­kat Ve­ra Mi­ja­no­vić, ko­ja je za­stu­pa­la rad­ni­ke u tom spo­ru, ka­za­la je da spor još ni­je okon­čan jer su se obra­ti­li Ustav­nom su­du.
–Ra­di se o kla­sič­noj po­dje­li pred­u­ze­ća, ko­ja ni­je mo­gla da se za­vr­ši bez skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra. U ovom slu­ča­ju je uprav­ni od­bor jed­no pred­u­ze­će, od­no­sno FEP, po­di­je­lio na dva di­je­la. Ustav­nu žal­bu pod­ni­je­la sam 28. no­vem­bra i oče­ku­jem od­go­vor. Ono što je ključ­no u ovom spo­ru je­ste da se ugo­vor o pre­no­su udje­la FEP-a pro­gla­si ni­štav­nim – ka­za­la je Mi­ja­no­vi­će­va.
Rad­ni­ci su Pri­vred­nom su­du pre­da­li tu­žbu u u ju­nu 2003. go­di­ne, tra­že­ći da se po­ni­šti od­lu­ka uprav­nog od­bo­ra, kao i ugo­vor o pre­no­su udje­la FEP-a na „Plus ko­merc”. Pre­ma spi­si­ma ko­ji­ma su ras­po­la­ga­li u po­stup­ku, skup­šti­na ak­ci­o­na­ra FEP-a ko­ja je odr­ža­na ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je od­lu­ke uprav­nog od­bo­ra ni­je uspje­la. Za­pi­sni­ci sa sjed­ni­ce ni­je­su pot­pi­sa­ni i ovje­re­ni, a uprav­ni od­bor se u svo­joj od­lu­ci po­zi­va upra­vo na tu skup­šti­nu, na ko­joj je ras­pra­vlja­no o sta­tu­snim pro­mje­na­ma dru­štva. B.Bra­šnjo

Mo­gu­ća na­pla­ta imo­vi­nom rad­ni­ka

Tro­ško­vi po­stup­ka u po­me­nu­tom spo­ru tre­ba da se pla­te za­stup­ni­ku „Plus ko­mer­ca”, dok je FEP kao dru­go­tu­že­ni an­ga­žo­vao prav­ni­ka ko­ji je za­po­slen u toj fa­bri­ci, pa njih ne sle­du­ju tro­ško­vi. Usled gu­blje­nja tog spo­ra i enorm­nih tro­ško­va ko­je tre­ba da pla­te, rad­ni­ci FEP-a su u kraj­nje ne­iz­vje­snoj si­tu­a­ci­ji. Nji­ho­vo pred­u­ze­će od pro­šle go­di­ne ne or­ga­ni­zu­je pro­iz­vod­nju, a du­gu­je im se vi­še od 30 pla­ta. Do­su­đe­ni tro­ško mo­gu bi­ti na­pla­će­ni nji­ho­vom imo­vi­nom.
Aku­mu­li­ra­ni dug FEP-a iz­no­si oko de­set mi­li­o­na eura i, ka­ko sa­zna­je­mo, oče­ku­je se od­lu­ka Pri­vred­nog su­da o uvo­đe­nju ste­ča­ja u toj fa­bri­ci, usled če­ga će vi­še od 100 za­po­sle­nih bi­ti po­sla­to na bi­ro ra­da. Ni fir­ma „Plus ko­merc“ ni­je ima­la sre­će, jer je u njoj u to­ku ste­čaj­ni po­stu­pak, ko­ji je uve­den pri­je go­di­nu da­na, kao i ras­pro­da­ja imo­vi­ne.

Pla­ti­će i gre­ške ra­ni­je uprave

Rad­ni­ci FEP-a ko­ji su od 2009. do 2011. go­di­ne pri­ma­li za­ra­de pre­ko Atlas ban­ke ta­ko­đe su utu­že­ni. Pre­ma pre­su­di Osnov­nog su­da u Nik­ši­ću od ok­to­bra pro­šle go­di­ne, gru­pa za­po­sle­nih po­me­nu­toj ban­ci tre­ba da pla­ti iz­no­se od 150 do 270 eura po­je­di­nač­no. Ta­da­šnje ru­ko­vod­stvo FEP-a otva­ra­lo je ra­ču­ne za­po­sle­ni­ma, uz nji­ho­vu sa­gla­snost, kod Atlas ban­ke, pre­ko ko­jih su mo­gli da pri­ma­ju za­ra­du. U tom pe­ri­o­du naj­ve­ći po­je­di­nač­ni vla­snik ak­ci­ja FEP-a bio je Atlas mont fond, pa je po­slo­vod­stvo onim ko­ji su na to pri­sta­li pre­ko Atlas ban­ke is­pla­ći­va­lo ne­ko­li­ko pla­ta, s tim što bi te iz­no­se upra­vlja­ču vra­ti­la fa­bri­ka. Po­što su rad­ni­ci uz za­ra­de po­di­za­li i sred­stva iz do­zvo­lje­nog mi­nu­sa, ka­sni­je ni­je imao ko da vra­ti dug, pa je Atlas ban­ka utu­ži­la te za­po­sle­ne, tra­že­ći iz­mi­re­nje na­sta­log du­ga, i to sa pri­pa­da­ju­ćim ka­ma­ta­ma i tro­ško­vi­ma po­stup­ka.