Za 4.000 eura mje­seč­no, za ko­li­ko se u Her­ceg No­vom iz­da­ju lo­ka­li, Ora­skom, či­ji je vla­snik Sa­mih Sa­vi­ris, do­bi­će či­ta­vo ostr­vo La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la, ka­zao je „Da­nu” ne­za­vi­sni po­sla­nik Ob­rad Goj­ko­vić.
– Ugo­vor sa Ora­sko­mom je na­pra­vljen ta­ko da se sa si­gur­no­šću ne mo­že tvr­di­ti ko­li­ki će bi­ti stvar­ni pri­ho­di. Dr­ža­va je se­bi po­sta­vi­la oba­ve­zu da do­ve­de stru­ju, vo­du i dru­gu in­fra­struk­tu­ru do Ar­ze, a de­ce­ni­ja­ma to ni­je u sta­nju da na­pra­vi za svo­je gra­đa­ne na Lu­šti­ci. Zna se da dr­ža­va taj uslov ne­će is­pu­ni­ti, pa će de­sa­li­ni­za­to­ri za ga­zdu Ora­sko­ma bi­ti pla­će­ni od za­ku­pa. Po to­me mo­že­mo za­klju­či­ti da je Ma­mu­la bu­kval­no po­klo­nje­na – re­kao je Goj­ko­vić.
●Mo­že li se oče­ki­va­ti da SDP u Skup­šti­ni za­jed­no sa opo­zi­ci­jom spri­je­či ugo­vor o za­ku­pu Ma­mu­le?
– SDP je u lo­kal­nom par­la­men­tu bi­o pro­tiv da­va­nja u za­kup Ma­mu­le. Do sa­da je nji­ho­va po­li­ti­ka na lo­kal­nom ni­vou bi­la kon­zi­stent­na, pa tre­ba oče­ki­va­ti da ta­kve sta­vo­ve i za­dr­že. Vi­še pu­ta su bi­li do­sled­ni i spre­ča­va­li iz­gla­sa­va­nje ta­ča­ka ko­je mo­gu na­pra­vi­ti šte­tu, a Ma­mu­la je škol­ski pri­mjer ne­pre­ci­znog i štet­nog ugo­vo­ra.
●Šta tre­ba ura­di­ti sa ugo­vo­rom o za­ku­pu Ma­mu­le?
– Uko­li­ko ugo­vor ne do­bi­je sa­gla­snost par­la­men­ta, po­sto­ji či­ta­va pa­le­ta mo­guć­no­sti da Ma­mu­la do­bi­je sta­tus ka­kav joj pri­pa­da. Ni­je­su sa­mo pri­vat­ni in­ve­sti­to­ri za­in­te­re­so­va­ni. Ma­mu­la ima re­gi­o­nal­ni zna­čaj i mo­že bi­ti do­bar pro­je­kat re­gi­o­nal­nog po­ve­zi­va­nja u svr­hu na­uč­ne i kul­tur­ne sa­rad­nje, i to će do­ni­je­ti pri­ho­de ko­ji su si­gur­no ve­ći ne­go od Ora­sko­ma. Gra­du ni ovoj dr­ža­vi ne tre­ba Ma­mu­la sa pri­vat­nom vi­lom od 23 so­be. Na Ma­mu­li, u sva­kom da­ljem raz­vo­ju do­ga­đa­ja, mo­ra da bu­de za­šti­ćen jav­ni in­te­res. Po­seb­no se ne smi­je do­zvo­li­ti pri­va­ti­zo­va­nje pri­sta­ni­šta, pri­la­znih pu­te­va, pro­la­za unu­tar tvr­đa­ve, od­re­đe­nih dje­lo­va oba­le, spo­men-so­be ili mu­ze­ja. Da je po­sto­ja­la do­bra na­mje­ra to se mo­glo i sa­da po­sti­ći, ali cilj je sa­svim dru­gi. Že­li se vre­me­nom pot­pu­no izo­lo­va­ti Ma­mu­la i od Her­ceg No­vog i Cr­ne Go­re, a po­seb­no od jav­no­sti. Sva­ki bu­du­ći pro­je­kat na Ma­mu­li mo­ra bi­ti is­ko­ri­šćen i za una­pre­đi­va­nje in­fra­struk­tu­re Lu­šti­ce.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te pre­zen­ta­ci­ju po­nu­de ame­rič­ko-bri­tan­skog kon­zor­ci­ju­ma IWG-a za In­sti­tut Iga­lo?
– Pre­zen­ta­ci­ja in­ve­sti­to­ra i pred­stav­ni­ka Vla­de Bran­ka Vu­jo­vi­ća je bi­la pot­pu­ni fi­ja­sko, gdje je sin­di­kat bio na vi­si­ni za­dat­ka, pre­po­zna­ju­ći su­šti­nu pred­sta­ve. Ni­je me iz­ne­na­di­la ko­me­di­ja ko­ju su Vu­jo­vi­ću pri­re­di­li nje­go­vi lju­di od po­vje­re­nja i part­ne­ri.
●Da li bi re­no­mi­ra­ni po­nu­đač za­bra­nio rad­ni­ci­ma da pri­su­stvu­ju pre­zen­ta­ci­ji?
– Svi in­ve­sti­to­ri ko­ji su do­šli u Cr­nu Go­ru su pro­gla­ša­va­ni re­no­mi­ra­nim, a pre­ma rad­ni­ci­ma su se po­na­ša­li ona­ko ka­ko im je su­ge­ri­sa­no iz Vla­de i lo­bi­ja bli­skih Vla­di ko­ji su od­ra­di­li pri­va­ti­za­ci­je. Od­nos ovog in­ve­sti­to­ra pre­ma ne sa­mo rad­ni­ci­ma, ne­go i po­sla­ni­ci­ma, od­bor­ni­ci­ma i lju­di­ma iz stru­ke ko­ji su po­zva­ni na jav­nu pre­zen­ta­ci­ju, a za­tim im je za­bra­nje­no da uđu, pro­iz­i­la­zi iz ga­ran­ci­ja ko­je in­ve­sti­to­ri do­bi­ja­ju od onih ko­ji na­pla­ću­ju pro­vi­zi­je od ovih po­slo­va. Ga­ran­tu­je im se da su rad­ni­ci kon­tro­li­sa­ni, da ra­de za 200 eura, da tu­ži i su­di DPS i da se sve mo­že za­vr­ši­ti. Re­no­me in­ve­sti­to­ra od­go­va­ra re­no­meu dr­ža­ve i vla­sti u ko­ju ula­že. Ako vlast ne­ma od­go­vor­nost pre­ma ova­kvoj Cr­noj Go­ri i na­ro­du, tj. rad­ni­ci­ma, za­što bi to imao in­ve­sti­tor. Na­pro­tiv, to je lo­gič­no i pre­po­ruč­lji­vo po­na­ša­nje u dr­ža­vi ko­ja umje­sto da se­be pre­po­ru­či re­če­ni­com: „Za­ko­ni, to smo mi”, 25 go­di­na to ra­di po­ru­kom „Dr­ža­va to sam ja”.D.M.


Ni­je vri­je­me za pri­va­ti­za­ci­ju In­sti­tu­ta

Ni­je vri­je­me za pri­va­ti­za­ci­ju In­sti­tu­ta i po­treb­no je tra­ži­ti in­ve­sti­to­ra ko­ga in­te­re­su­je is­klju­či­vo zdrav­stve­ni tu­ri­zam, a ne grad­nja apart­ma­na, ka­zao je Goj­ko­vić.
– Po­sto­ji vi­še pro­ce­du­ral­nih mo­guć­no­sti i sce­na­ri­ja u ra­znim ni­vo­i­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma ko­ji bi u jed­noj prav­noj dr­ža­vi efi­ka­sno ri­je­ši­li ovaj pro­blem. U stva­ri u prav­noj dr­ža­vi ova­kvi pro­ble­mi su te­ško mo­gu­ći, jer bi po­sli­je to­li­ko uni­šte­nih kom­pa­ni­ja od stra­ne iste gru­pe re­a­go­va­li po­li­ci­ja, tu­ži­la­štvo i sud­stvo. Ja­sno da svi ovi pro­ble­mi pro­is­ti­ču iz Vla­de. Po­li­ci­ja, tu­ži­la­štvo i sud­stvo ne funk­ci­o­ni­šu ka­da je DPS u pi­ta­nju – na­veo je Goj­ko­vić.
On je is­ta­kao da je sa od­bor­ni­kom Mir­kom Mu­stu­rom pre­dao u lo­kal­ni par­la­ment pred­log za­klju­ča­ka ko­jim se tra­ži leks spe­ci­ja­lis za­kon ko­jim bi se pro­gla­sio pe­to­go­di­šnji mo­ra­to­ri­jum na pri­va­ti­za­ci­ju In­sti­tu­ta.
– Raz­log vi­še za mo­ra­to­ri­jum je taj što se zna da po­sto­ji i dru­gi po­li­tič­ki lo­bi sa dru­gim in­ve­sti­to­rom, ko­ji ima iste pla­no­ve kao ovaj sa­da a i oni pri­je nje­ga. Ako na ze­mlji­štu In­sti­tu­ta tre­ba ne­što da se gra­di, za­što to ne bi ra­di­li sa na­šim me­nadž­men­tom, a ne da do­pu­sti­mo da se imo­vi­na In­sti­tu­ta za­la­že pod sum­nji­ve hi­po­te­ke – re­kao je Goj­ko­vić.