Oblast kon­ce­si­ja je naj­ne­u­re­đe­ni­ja u dr­ža­vi, što po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da dug kon­ce­si­o­na­ra pre­ma dr­ža­vi iz go­di­ne u go­di­nu ra­ste, da su pri­ho­di sve ma­nji, a broj iz­da­tih kon­ce­si­ja ve­ći, uka­za­li su po­sla­ni­ci opo­zi­ci­je u su­sret kon­trol­nom sa­slu­ša­nju re­sor­nih mi­ni­sta­ra u toj obla­sti.
Ka­ko su is­ta­kli, zbog ne­ma­ra vla­sti, dr­žav­na ka­sa je za­ki­nu­ta za mi­li­o­ne eura i Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo tre­ba­lo bi da se po­za­ba­vi tim po­da­ci­ma. To su sa­mo ne­ki od raz­lo­ga zbog ko­jih je bi­lo neo­p­hod­no za­ka­za­ti kon­trol­no sa­slu­ša­nje ra­di in­for­mi­sa­nja jav­no­sti o sta­nju u sva­koj kon­ce­si­o­noj sfe­ri od šu­ma do vo­da.
Dug kon­ce­si­o­na­ra po osno­vu za­klju­če­nih ugo­vo­ra za da­va­nje šu­ma na kra­ju 2011. go­di­ne iz­no­sio je 3,3 mi­li­o­na, na­red­ne go­di­ne bio je 4,6 mi­li­o­na, a 2013. go­di­ne do­sti­gao je ci­fru od čak 5,1 mi­li­on eura. Pri­ho­di od kon­ce­si­ja su sa 6,92 mi­li­o­na eura u 2009. spa­li na sve­ga 1,96 mi­li­o­na u 2012, a sta­nje du­ga 2013. go­di­ne na kon­tu ob­ve­zni­ci na­kna­da za ko­ri­šće­nje mi­ne­ral­nih si­ro­vi­na iz­no­si 728.334 eura. Ne­pla­će­ne oba­ve­ze za iz­va­đe­ni ma­te­ri­jal iz vo­do­to­ka na kra­ju de­cem­bra 2013. go­di­ne iz­no­se 112.115 eura.
Kon­trol­no sa­slu­ša­nje mi­ni­sta­ra po­ljo­pri­vre­de, eko­no­mi­je i fi­nan­si­ja Vla­di­mi­ra Ka­va­ri­ća, Pe­tra Iva­no­vi­ća i Ra­do­ja Žu­gi­ća za­ka­za­no je za 1. jun na sjed­ni­ci skup­štin­skog od­bo­ra za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet. Po­red mi­ni­sta­ra, bi­će sa­slu­ša­ni i pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za kon­ce­si­je Ivan Bo­ško­vić, di­rek­tor Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve Bo­ži­dar Vuk­sa­no­vić, di­rek­tor Po­re­ske upra­ve Mi­lan La­ki­će­vić, di­rek­tor Upra­ve za šu­me Ra­doš Šu­ćur i di­rek­tor Upra­ve za vo­de Zo­ran Jan­ko­vić. Oni će bi­ti sa­slu­ša­ni na te­mu spro­vo­đe­nja za­ko­na u obla­sti kon­ce­si­ja, sa osvr­tom na re­a­li­za­ci­ju za­klju­ča­ka Skup­šti­ne ko­ji su do­ni­je­ti na­kon što su po­sla­ni­ci raz­ma­tra­li iz­vje­štaj o ra­du Ko­mi­si­je za kon­ce­si­je za 2013. go­di­nu. U tim za­ključ­ci­ma kon­sta­to­va­no je da je 2013. go­di­ne za­bi­lje­žen zna­tan pad pri­ho­da po osno­vu kon­ce­si­ja, te da je on u toj go­di­ni bio na ni­vou od 51,47 od­sto pri­ho­da iz 2011. go­di­ne. Po­sla­ni­ci su oci­je­ni­li da re­a­li­za­ci­ja za­klju­ča­ka Skup­šti­ne o ra­du Ko­mi­si­je za kon­ce­si­je od 2012. ni­je bi­la na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou, te da bi od­bo­ri u do­me­nu svo­je nad­le­žno­sti tre­ba­lo da do­ne­su od­go­va­ra­ju­će za­ključ­ke, uklju­ču­ju­ći i po­tre­bu kon­trol­nog sa­slu­ša­nja.
U za­ključ­ci­ma pi­še i da u naj­kra­ćem mo­gu­ćem ro­ku tre­ba pri­stu­pi­ti iz­mje­ni Za­ko­na o kon­ce­si­ja­ma ka­ko bi se na kva­li­te­tan na­čin re­gu­li­sa­la ta oblast, ima­ju­ći u vi­du da su sa­da­šnja ovla­šće­nja Ko­mi­si­je za kon­ce­si­je ne­do­volj­na za ostva­ri­va­nje istin­skog i kva­li­tet­nog nad­zo­ra u toj obla­sti.
Iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja ,,Da­na” ve­za­no za na­pla­tu na­kna­da od kon­ce­si­ja, kao ni šta je raz­log za sma­nje­nje na­pla­te.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić ka­že da sla­ba na­pla­ta po­ka­zu­je da su in­ge­ren­ci­je Ko­mi­si­je za kon­ce­si­je ve­o­ma ma­le.
–Ako se na­sta­vi trend da Cr­na Go­ra pri­ho­du­je sa­mo 12 mi­li­o­na eura od svih iz­da­tih kon­ce­si­ja, on­da nam ne tre­ba ni Ko­mi­si­ja za kon­ce­si­je. Oblast kon­ce­si­ja je to­tal­no ne­u­re­đe­na, a sa­ma ko­mi­si­ja ne­ma ne­ke ve­li­ke in­ge­ren­ci­je i oči­gled­no je da joj se sva ulo­ga svo­di na pi­sa­nje iz­vje­šta­ja, bez mo­guć­no­sti da in­ter­ve­ni­še – re­kao je Bo­ja­nić.
Član Od­bo­ra za eko­no­mi­ju Go­ran Tu­po­nja (Po­zi­tiv­na) ka­zao je da o ha­o­tič­nom sta­nju u obla­sti kon­ce­si­ja naj­bo­lje go­vo­ri iz­vje­štaj Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je.
–Iz­vje­štaj DRI je pri­lič­no kri­ti­čan i uka­zu­je na niz ne­pra­vil­no­sti ko­je se de­ša­va­ju u obla­sti kon­ce­si­ja. To je oblast gdje po­sto­je spe­ku­la­ci­je i sum­nje da se te stva­ri ne de­ša­va­ju slu­čaj­no, već da je to spre­ga vla­sti i moć­ni­ka ko­ji su joj bli­ski. Da uđe u tu oblast, tu­ži­la­štvo bi ima­lo pu­ne ru­ke po­sla – is­ta­kao je Tu­po­nja.
On je do­dao da o ne­u­re­đe­no­sti u toj obla­sti svje­do­če broj­ne či­nje­ni­ce.
–Tre­nut­no sta­nje u toj obla­sti ka­rak­te­ri­še ve­li­ki pad pri­ho­da, a iz da­na u dan se po­ve­ća­va dug kon­ce­si­o­na­ra. Dr­ža­va ima­mo ogro­man po­ten­ci­jal za kon­ce­si­je, a na­pla­ta bi mo­gla da ima zna­čaj­ni­ju ulo­gu ne­go što je tre­nut­no – na­gla­sio je Tu­po­nja.
Najveći koncesionar, među pedesetak u Crnoj Gori je „Vektra Jakić“, vlasnika Dragana Brkovića koji je dobio koncesiju na pljevaljske šume 30 godina. On godišnje smije da posiječe 138.000 kubika drveta.B.Ma.


Naj­vi­še zlo­u­po­tre­ba

Bo­ja­nić sma­tra da re­gu­la­ti­vu u obla­sti kon­ce­si­ja tre­ba ra­di­kal­no iz­mi­je­ni­ti.
–Dr­ža­va gu­bi mno­go zbog ova­kvog sta­nja u kon­ce­si­o­noj obla­sti. Ta oblast je ta­ko ure­đe­na da je osta­vljen ve­li­ki pro­stor za raz­ne zlo­u­po­tre­be. Oči­gled­no je da mno­go to­ga škri­pi u svim kon­ce­si­o­nim pod­ruč­ji­ma – od re­gu­la­ti­ve, pa do kon­tro­le i na­pla­te. Ci­je­lu kon­ce­si­o­nu oblast tre­ba­lo bi po­no­vo ure­di­ti i do­bro is­pi­ta­ti – za­klju­čio je Bo­ja­nić.