Svjet­ska ban­ka pro­cje­nju­je da će jav­ni dug Cr­ne Go­re na kra­ju ove go­di­ne po­ra­sti na 66 od­sto BDP-a zbog za­du­že­nja za iz­grad­nju auto­pu­ta.
–Jav­ni dug se po­ve­ćao za 22 pro­cen­ta u no­mi­nal­nim iz­no­si­ma u pr­voj po­lo­vi­ni 2015. go­di­ne u po­re­đe­nju sa ni­vo­om sa kra­ja 2014, a na te­me­lju vanj­skog za­du­ži­va­nja, 500 mi­li­o­na eura u euro­ob­ve­zni­ca­ma za po­kri­va­nje ot­ku­pa ob­ve­zni­ca iz ju­la, te 170 mi­li­o­na pr­ve is­pla­te ki­ne­ske Eks­im ban­ke. U re­la­tiv­nom smi­lu do­se­gao je 79,8 pro­ce­na­ta BDP-a (od­no­sno 82,2 pro­cen­ta BDP-a, uklju­ču­ju­ći ga­ran­ci­je). Oče­ku­je se da će jav­ni dug do 2018. go­di­ne da do­seg­ne ni­vo od 77 pro­ce­na­ta – na­ve­de­no je u re­dov­nom eko­nom­skom iz­vje­šta­ju SB za Ju­go­i­stoč­nu Evro­pu pod na­zi­vom „Rast se opo­ra­vlja, ri­zi­ci ra­stu”.
Ka­ko je kon­sta­to­va­no u iz­vje­šta­ju, po­tre­be za fi­nan­si­ra­njem će se u ovoj i na­red­noj go­di­ni du­plo po­ve­ća­ti, do bli­zu 16 od­sto BDP-a, zbog do­spi­je­ća euro­ob­ve­zni­ca na na­pla­tu. SB je kon­sta­to­va­la i da su se vanj­ski dis­ba­lan­si pro­du­bi­li u ovoj go­di­ni za­to što je uvoz ve­zan za iz­grad­nju auto­pu­ta na­glo po­ras­tao, dok je iz­voz hra­ne, po­seb­no me­sa, i elek­trič­ne ener­gi­je opao.
–Po­red po­zi­tiv­nih efe­ka­ta na rast, iz­grad­nja auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re će do­ve­sti do da­ljeg po­gor­ša­nja fi­skal­nih in­di­ka­to­ra –ka­za­la je Sa­nja Ma­dža­re­vić Šuj­ster, vi­ši eko­no­mi­sta SB za Hr­vat­sku, Cr­nu Go­ru i Slo­ve­ni­ju, na ju­če­ra­šnjem pred­sta­vlja­nju iz­vje­šta­ja.
Taj pro­je­kat će do­ve­sti do ra­sta de­fi­ci­ta, što do­vo­di do po­ve­ća­nja jav­nog du­ga.
–De­fi­cit za 2015. pla­ni­ran je na ni­vou od 5,9 pro­ce­na­ta BDP-a, bez ob­zi­ra na do­dat­ne mje­re na stra­ni pri­ho­da (za­dr­ža­va­nje kri­znog po­re­za na lič­ni do­ho­dak i po­ve­ća­nje sto­pe do­pri­no­sa za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje za 0,5 pro­cen­tu­al­nih po­e­na), kao i za­mr­za­va­nje pri­la­go­đa­va­nja ni­voa pen­zi­ja u 2015. i uki­da­nje pla­no­va za pri­je­vre­me­no pen­zi­o­ni­sa­nje – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
Jav­na po­tro­šnja će u na­red­ne tri go­di­ne bi­ti re­la­tiv­no vi­so­ka zbog iz­grad­nje auto­pu­ta, do­se­žu­ći do ni­voa od 49 pro­ce­na­ta ove go­di­ne, a opa­da­nje na 43 pro­cen­ta oče­ku­je se u 2018, dok će od­liv ka­pi­ta­la iz­no­si­ti oko de­vet pro­ce­na­ta BDP-a sva­ke go­di­ne.
Ma­dža­re­vić Šuj­ster je is­ta­kla da je Cr­na Go­ra pro­šlu go­di­nu za­vr­ši­la sa naj­ni­žim de­fi­ci­tom unu­tar re­gi­je, od oko 1,4 od­sto BDP-a.
–Ove go­di­ne do­la­zi do pre­o­kre­ta, ko­ji je uglav­nom vo­đe­nim in­ve­sti­ci­ja­ma u auto­put, ko­ji će u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne dr­ža­ti taj de­fi­cit na ni­vou od oko 5,8 od­sto – re­kla je Ma­dža­re­vić Šuj­ster.
Ona je ka­za­la da Cr­na Go­ra ima naj­ve­ći spolj­ni dug u re­gi­ji, ko­ji se pro­cje­nju­je na pre­ko 120 od­sto BDP-a, ne uklju­ču­ju­ći in­ter­kom­pa­nij­ski dug, od če­ga je za po­lo­vi­nu ga­ran­to­va­la dr­ža­va.
Ma­dža­re­vić Šuj­ster je is­ta­kla da se rast u re­gi­ji opo­ra­vlja.
–Rast se opo­ra­vlja u si­tu­a­ci­ji po­ve­ća­nih ri­zi­ka za du­go­roč­ni­ji odr­ži­vi rast. Rast se ko­nač­no opo­ra­vio na­kon re­ce­si­je sa dvo­stru­kim dnom. Ovaj put je taj rast po­dr­žan opo­rav­kom do­ma­će po­tra­žnje, ali su po­mo­gle i ni­ske ci­je­ne ener­ge­na­ta i sla­bi­je va­lu­te – na­ve­la je Ma­dža­re­vić Šuj­ster.
J.V.


Ne­kva­li­tet­no 16 od­sto kre­di­ta

Pre­ma ri­je­či­ma Ma­dža­re­vić Šuj­ster, Cr­na Go­ra pred­nja­či u ve­li­kom do­pri­no­su in­ve­sti­ci­ja ra­stu ko­ji je oče­ki­van ove go­di­ne usled po­kre­ta­nja ve­li­kih in­ve­sti­ci­ja u auto­put.
–Me­đu­tim, ono što je ne­ga­tiv­no je­ste iz­o­sta­nak po­zi­tiv­nog do­pri­no­sa od iz­vo­za. Osim ze­ma­lja po­put Sr­bi­je i Al­ba­ni­je, ni­jed­na ze­mlja ni­je ima­la po­zi­ti­van do­pri­nos ne­to iz­vo­za ra­stu – re­kla je Ma­dža­re­vić Šuj­ster.
Ona je is­ta­kla da je ta tr­go­vin­ska kon­ku­rent­nost vr­lo ni­ska unu­tar re­gi­je, ali da je od dru­gog kvar­ta­la ove go­di­ne u Cr­noj Go­ri ši­ri spek­tar tog ra­sta.
–Ka­da gle­da­mo sek­tor­ski, ni­je sa­mo gra­đe­vi­nar­stvo ra­slo, već se to­kom ove go­di­ne opo­ra­vlja­la i in­du­stri­ja, po­seb­no u di­je­lu far­ma­ce­u­ti­ke. Ono što kon­stant­no bi­lje­ži do­pri­nos ra­stu je­ste tr­go­vi­na, ko­ja je ve­li­kim di­je­lom opo­ra­vlje­na zbog so­lid­ne tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Sve ze­mlje bi­lje­že opo­ra­vak za­po­sle­no­sti, ali je ne­za­po­sle­nost mla­dih i že­na i da­lje vi­so­ka. In­fla­ci­ja u re­gi­ji osta­je ni­ska, iako se i ona opo­ra­vlja, dok su ne­kva­li­tet­ni kre­di­ti i da­lje vi­so­ki, a u Cr­noj Go­ri či­ne 16 od­sto ukup­nih. Evi­den­tan je la­ga­ni opo­ra­vak kre­di­ti­ra­nja, po­seb­no pre­ma kor­po­ra­tiv­nom sek­to­ru – re­kla je Ma­dža­re­vić Šuj­ster.


Ri­zič­na po­zaj­mi­ca u do­la­ri­ma

U iz­vje­šta­ju SB pro­ci­je­nje­no je da će rast u ovoj go­di­ni da se po­ve­ća do ni­voa od 3,4 pro­cen­ta, u pr­vom re­du za­hva­lju­ju­ći in­ve­sti­ci­ja­ma u jav­nu in­fra­struk­tu­ru i ja­ča­nje tu­ri­zma, uz upo­zo­re­nje da su u te per­spek­ti­ve uklju­če­ni vanj­ski i do­ma­ći ri­zi­ci.
U SB sma­tra­ju da bi fi­nan­sij­ska pro­mjen­lji­vost iza­zva­na sla­bi­jim ra­stom i fi­nan­sij­skim tur­bu­len­ci­ja­ma u Ki­ni i oče­ki­va­nji­ma do­dat­ne mo­ne­tar­ne sta­bi­li­za­ci­je u SAD mo­gla da do­ve­de do pri­ti­sa­ka na bi­lans sta­nja zbog zaj­ma za auto­put u iz­no­su od 809 mi­li­o­na eura ko­ji je in­dek­si­ran u do­la­ri­ma. Ta­ko­đe, sva­ko po­ve­ća­nje u tro­ško­vi­ma fi­nan­si­ra­nja, po­seb­no za osje­tlji­va tr­ži­šta u raz­vo­ju, do­ve­lo bi do vi­ših tro­ško­va ser­vi­si­ra­nja du­ga.
–Po­sto­je i do­dat­ni ri­zi­ci na fi­skal­noj stra­ni, ko­ji uklju­ču­ju po­mje­ra­nje emi­si­je pe­to­go­di­šnjih euro­ob­ve­zni­ca ko­je od­go­va­ra­ju ni­vou od 10 pro­ce­na­ta i ko­je do­spi­je­va­ju u 2016 – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
Glav­ni do­ma­ći ri­zik, po mi­šlje­nju auto­ra iz­vje­šta­ja, od­no­si se na spo­ri opo­ra­vak po­nu­de kre­di­ta i na od­la­ga­nja pla­ni­ra­nih struk­tu­ral­nih re­for­mi od ko­jih se oče­ku­je da će do­ve­sti do po­ve­ća­nja po­ten­ci­jal­nog ra­sta na­kon što se za­vr­ši iz­grad­nja auto­pu­ta.