Jav­na po­tro­šnja u ovoj i na­red­ne dvi­je go­di­ne bi­će u po­ra­stu, ka­ko je na­ve­de­no u pro­gra­mu eko­nom­skih re­fo­r­mi za Cr­nu Go­ru za pe­ri­od od ove za­ključ­no sa 2018. go­di­nom, ko­ji je usvo­ji­la Vla­da.
U ovoj go­di­ni jav­na po­tro­šnja pro­ci­je­nje­na je na iz­nos od 1,892 mi­li­jar­de eura, od­no­sno 48,9 od­sto BDP-a, što je za 70 mi­li­o­na eura vi­še u od­no­su na pro­cje­nu vi­si­ne jav­ne po­tro­šnje u pro­šloj go­di­ni. Jav­na po­tro­šnja u 2017. go­di­ni pro­ci­je­nje­na je na iz­nos od 1,92 mi­li­jar­de eura, a u 2018. go­di­ni na 1,938 mi­li­jar­di. Te­ku­ća jav­na po­tro­šnja u ovoj go­di­ni pro­ci­je­nje­na je na 1,512 mi­li­jar­di, u na­red­noj na 1,54 mi­li­jar­de, a u 2018. go­di­ni na 1.558 mi­li­jar­di.
Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) sma­tra da je eko­nom­ski kon­cept Vla­de za­sno­van na jav­noj po­tro­šnji i za­du­ži­va­nju, a pro­blem je to što naj­ve­ći dio du­go­va ne ide za fi­nan­si­ra­nje pro­iz­vod­nje i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, već za ku­po­vi­nu ro­be ko­ja se uvo­zi, fi­nan­si­ra­nje de­fi­ci­ta Fon­da PIO i za ad­mi­ni­stra­ci­ju.
– Cr­na Go­ra je re­kor­der u Evro­pi kao ze­mlja ko­ja ima naj­ma­nje uče­šće iz­vo­za u BDP-u, sve­ga 9,6 od­sto, dok je u Sr­bi­ji to pre­ko 40 od­sto, u Če­škoj pre­ko 80 od­sto, kao i u Slo­vač­koj, a to zna­či da no­vac ko­ji po­zaj­mi­mo po­tro­ši­mo ku­pu­ju­ći ro­bu ko­ja do­la­zi iz uvo­za i fi­nan­si­ra­ju­ći ogrom­nu bi­ro­kra­ti­ju za­po­sle­nu po par­tij­skoj li­ni­ji, zbog iz­bor­nih ci­klu­sa, i fi­nan­si­ra­ju­ći de­fi­cit Fon­da PIO. To­li­ka jav­na po­tro­šnja fi­na­si­ra se tu­đim sred­stvi­ma i to je prak­tič­no po­rez ko­ji se pre­ba­cu­je na bu­du­će ge­ne­ra­ci­je – na­veo je Me­do­je­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­li­ti­ka Vla­de je da ze­mlju do­ve­de u du­žnič­ko rop­stvo, a da bu­du­će ge­ne­ra­ci­je će ot­pla­ći­va­ti du­go­ve.
– Spolj­no­tr­go­vin­ski i de­fi­cit plat­nog pro­me­ta struk­tur­ni su pro­ble­mi dr­ža­ve i jed­nog da­na će na­ra­sti na to­li­ki ni­vo da ne­će mo­ći da se fi­nan­si­ra­ju po­zaj­mi­ca­ma na na­čin ka­ko to sa­da ra­di pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji tro­ši po­sled­nji pro­stor ko­ji je sve ma­nji, bi­lo u di­je­lu ko­ji se od­no­si na za­du­ži­va­nje, ili da po­ve­ća po­re­ze, ula­zi u zo­nu u ko­joj ne­će ima­ti ni­ka­kav eko­nom­ski mo­del da spri­je­či kri­zu li­kvid­no­sti u pri­vre­di, a isto­vre­me­no i kri­zu li­kvid­no­sti bu­dže­ta, i na kra­ju ban­krot – re­kao je Me­do­je­vić.
On sma­tra da je ne­mo­gu­će na­pra­vi­ti sa­na­ci­o­ni plan, što je dr­ža­va du­žna da ura­di, na­kon što je jav­ni dug pro­bio 60 od­sto BDP-a, po kri­te­ri­ju­mi­ma Ma­strih­ta.
– Oni su svje­sno od­lu­či­li da pro­bi­ju gra­ni­ce du­ga. Ne zna­mo ko­li­ko smo stvar­no za­du­že­ni, jer smo za auto­put po­di­gli kre­dit u do­la­ri­ma i sva­kog da­na je zbog kurs­nih raz­li­ka taj kre­dit sku­plji. Ta­ko da Vla­da ne­ma ni­ka­kvu mo­guć­nost da na­pra­vi sa­na­ci­o­ni plan i to sve funk­ci­o­ni­še dok se dr­ža­va mo­že za­du­ži­va­ti, ali će jed­nog da­na pre­sta­ti mo­guć­nost za­du­ži­va­nja i do­ći će do struk­tur­nih pro­ble­ma, kao što se de­si­lo u Grč­koj, od­no­sno do ma­sov­nih ot­pu­šta­nja iz jav­nog sek­to­ra, ra­di­kal­nog sma­nje­nja pla­ta i pen­zi­ja, što mo­že do­ve­sti ogro­man broj gra­đa­na u zo­nu si­ro­ma­štva, što će, opet, do­ve­sti do so­ci­jal­nih ne­mi­ra i sve­ga ono­ga što smo gle­da­li u Grč­koj, i to je ne­mi­no­van epi­log, sa­mo je pi­ta­nje vre­me­na – re­kao je on.
Zo­ran Mi­lja­nić (De­mos) ka­zao je da Vla­da na­sta­vlja sa neo­d­go­vor­nom eko­nom­skom po­li­ti­kom.
– Jav­na po­tro­šnja je iona­ko do­sti­gla kri­tič­ni ni­vo, a pre­ma Ma­strih­tu već smo vi­so­ko za­du­že­na ze­mlja, ta­ko da to ni­je ni­šta no­vo od Vla­de ko­ja se po­na­ša ap­so­lut­no neo­d­go­vor­no pre­ma gra­đa­ni­ma i dr­ža­vi. Za­du­ži­va­njem u kom­bi­na­ci­ji sa po­ve­ća­njem jav­ne po­tro­šnje do­la­zi­mo do ka­ta­stro­fal­ne eko­nom­ske si­tu­a­ci­je, a što je naj­go­re, ne­ma otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta, fa­bri­ka, a po­ve­ća­va se broj za­po­sle­nih u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji, broj pen­zi­o­ne­ra ra­ste ra­pid­no, ta­ko da po­sto­je­ća eko­nom­ska po­li­ti­ka po­sta­je neo­dr­ži­va, iako se u Vla­di hva­le sa eko­nom­skim ra­stom sva­ke go­di­ne od tri do če­ti­ri pro­cen­ta, ali gra­đa­ni ne mo­gu da vi­de u če­mu se ogle­da taj rast ka­da svi eko­nom­ski pa­ra­me­tri go­vo­re su­prot­no – re­kao je on.
Pre­ma ri­je­či­ma Mi­lja­ni­ća, Cr­na Go­ra se pri­bli­ža­va eko­nom­skoj ne­sta­bil­no­sti.
– Pi­ta­nje je mje­se­ca ka­da će is­pla­te pen­zi­ja i pla­ta bi­ti pod ve­li­kim zna­kom pi­ta­nja, a sve se kom­bi­nu­je sa ra­znim neo­d­go­vor­nim di­lo­vi­ma po­put Li­men­ke, dr­žav­nih ga­ran­ci­ja, lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, ta­ko da nam ni­je sjaj­na eko­nom­ska bu­duć­nost. Na­da­mo se, ipak, da se kraj bli­ži i da će no­va vla­da bi­ti od­go­vor­na po­go­to­vu u eko­nom­skoj sfe­ri, da će se taj trend za­u­sta­vi­ti i da će­mo kre­nu­ti na­pri­jed – po­ru­čio je Mi­lja­nić.J.V.

Bez ra­di­kal­nih pro­mje­na bank­rot ne­mi­no­van
– Oči­gled­no je da se ra­di o kon­ti­nu­i­te­tu po­li­ti­ke sa ogrom­nom ad­mi­ni­stra­ci­jom ko­ja sa­mo tro­ši a ne do­pri­no­si stva­ra­nju no­ve vri­jed­no­sti, dok se no­vac od­li­va iz ze­mlje i ra­di se o na­či­nu na ko­ji po­sto­je­ća Vla­da op­sta­je go­di­na­ma, od­no­sno za­du­ži­va­njem i uvo­zom odr­ža­va­ju ta­ko vi­so­ku jav­nu po­tro­šnju. Ta­kva vr­sta eko­nom­ske po­li­ti­ke i ta­kva vr­sta jav­ne po­tro­šnje i nje­nog fi­nan­si­ra­nja neo­dr­ži­va je i jed­nom Cr­na Go­ra ne­će mo­ći vi­še da se za­du­žu­je, a iona­ko je pre­za­du­že­na i sa­mo ove go­di­ne 75 mi­li­o­na eura pred­vi­đe­no je za pla­ća­nje ka­ma­ta, što je sko­ro jed­na­ko ka­pi­tal­nom bu­dže­tu, ako iz­ba­ci­mo oba­ve­ze za su­lu­di auto­put. Oči­gled­no da se ra­di o na­stav­ku po­li­ti­ke neo­li­be­ral­nog kon­cep­ta – re­kao je Me­do­je­vić.
On je is­ta­kao da vlast na­sta­vlja da ra­si­pa re­sur­se i ze­mlju vo­di ka ban­kro­tu i uni­šte­nju i za ne­ko­li­ko go­di­na uko­li­ko se ne­što ra­di­kal­no ne pro­mi­je­ni.