Gra­đa­ni su na kra­ju pro­šle go­di­ne ba­na­ka­ma i mi­kro­fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma du­go­va­li ukup­no 917 mi­li­o­na eura.
Na kra­ju pro­šle go­di­ne dug fi­zič­kih li­ca za kre­di­te po­dig­nu­te u ban­ka­ma iz­no­sio je 873 mi­li­o­na eura i uve­ćan je za 28,25 mi­li­o­na u od­no­su na 2014. go­di­nu, po­ka­za­li su po­da­ci iz go­di­šnjeg iz­vje­šta­ja o ra­du ban­kar­skog om­bud­sma­na Ha­li­la Ka­la­ča za pro­šlu go­di­nu.
– Broj kre­dit­nih par­ti­ja fi­zič­kih li­ca, na dan 31. de­cem­bar 2015. iz­no­sio je 122.835, a na kra­ju 2014. go­di­ne taj broj je iz­no­sio 122.079. To­kom 2015. go­di­ne broj kre­dit­nih par­ti­ja imao je ne­zna­tan pad.
Na dru­goj stra­ni, po­ve­ćan je i dug po kre­dit­nim par­ti­ja­ma kod mi­kro­fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja sa 32,8 mi­li­o­na na kra­ju 2014. go­di­ne na 43,88 mi­li­o­na na kra­ju pro­šle go­di­ne. Dug po kre­di­ti­ma kod MFI po­ve­ćan je za 10,99 mi­li­o­na eura, a do­mi­nant­ni ko­ri­sni­ci kre­di­ta kod MFI su sta­no­vi­štvo i mi­kro-pred­u­zet­ni­ci. Po­ve­ćan je i broj ko­ri­sni­ka zaj­mo­va kod MFI sa 21.217 na kra­ju 2014. go­di­ne na 23.884, na kra­ju pro­šle.
Na kra­ju tre­ćeg kvar­ta­la pro­šle go­di­ne, pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke, sek­tor pri­vre­de ban­ka­ma je po osno­vu kre­di­ta du­go­vao ukup­no 931,7 mi­li­o­na eura, što je 36,6 od­sto ukup­no odo­bre­nih kre­di­ta u ban­kar­skom sek­to­ru.
Na kra­ju ok­to­bra, ukup­no odo­bre­ni kre­di­ti iz­no­si­li su 2,54 mi­li­jar­de eura kre­di­ta, dok su na kra­ju ja­nu­a­ra ove go­di­ne ukup­no odo­bre­ni kre­di­ti ba­na­ka iz­no­si­li 2,38 mi­li­jar­di eura. Od tog iz­no­sa, ban­ke su 77,8 od­sto po­tra­ži­va­le od pri­vre­de i sta­nov­ni­štva.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da se ra­di o alar­mant­nim po­da­ci­ma, ali da je to re­zul­tat vi­še­de­ce­nij­skog sta­nja.
– Jed­no vri­je­me smo bi­li u fa­zi kad se do kre­di­ta ni­je mo­glo do­ći, da bi na kra­ju do­šli u si­tu­a­ci­ju da je naj­lak­še bi­lo do­ći do kre­di­ta, na­kon če­ga je na­stu­pi­lo ha­o­tič­no sta­nje, ko­jem je u ve­li­koj mje­ri ku­mo­va­la i Cen­tral­na ban­ka, sa svim po­slov­nim ban­ka­ma ko­je su do­šle u Cr­nu Go­ru. Na kra­ju smo ima­li fe­no­men da na ova­ko ma­lom tr­ži­štu po­slu­je ve­li­ki broj ba­na­ka u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka, a ban­kar­ski po­sao je po­stao glav­na dje­lat­nost u ma­lom eko­nom­skom si­ste­mu – re­kao je on.
Le­kić je is­ta­kao da se pro­ce­nat lo­ših, od­no­sno ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta sma­nju­je.
– Sa­ma či­nje­ni­ca da je sta­nov­ni­štvo to­li­ko za­du­že­no ima dva raz­lo­ga, u pr­vom re­du je to što ni­je­smo na­vi­kli, ni­ti mo­že­mo da ži­vi­mo bez kre­di­ta, što je na­ša bolj­ka iz ra­ni­jih pe­ri­o­da, a dru­gi raz­log je eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, od­no­sno lju­di, shod­no svo­jim pri­ma­nji­ma, ne mo­gu da za­tvo­re sve svo­je po­tre­be, pa mo­ra­ju da ula­ze u kre­di­te po vi­so­kim ka­ma­ta­ma – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Le­ki­ća, ka­mat­ne sto­pe ko­nač­no po­sta­ju jed­no­ci­fre­ne.
Zo­ran Mi­lja­nić (De­mos) ka­zao je da je to­li­ki iz­nos kre­dit­nog za­du­že­nja gra­đa­na bio oče­ki­van.
– Ra­ste dug dr­ža­ve, pri­vre­de i gra­đa­na, a to su po­ve­za­ni pro­ce­si i ne­mo­gu­će ih je po­sma­tra­ti odvo­je­no. Na taj na­čin se po­ka­zu­je ka­kav je ukup­ni eko­nom­ski am­bi­jent u Cr­noj Go­ri i ko­li­ko ova vla­da uspje­šno vo­di eko­nom­sku po­li­ti­ku. To što je Cr­na Go­ra već u zo­ni vi­so­ko za­du­že­nih dr­ža­va, do­pri­no­si to­me da je i pri­vre­da za­du­že­na, a sa­mim tim i gra­đa­ni, kao po­sled­nji u tom lan­cu i bi­će sve vi­še i vi­še za­du­že­ni – re­kao je on.
Mi­lja­nić je po­no­vio da Vla­da vo­di, ka­ko je ka­zao, kraj­nje neo­d­go­vor­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku, jer, umje­sto da se otva­ra­ju no­va rad­na mje­sta i ula­že no­vac u pri­vre­du i pro­iz­vod­nju, vla­da ide ka ne­re­al­nom za­du­ži­va­nju, ko­je se pre­no­si i na gra­đa­ne.
– Gra­đa­ni, oči­gled­no, ne mo­gu da pre­ži­ve mje­sec od pla­ta i pen­zi­ja ko­je pri­ma­ju i on­da su pri­nu­đe­ni da se za­du­žu­ju kod ba­na­ka, ka­ko bi pre­hra­ni­li po­ro­di­cu i pla­ti­li vi­so­ke da­žbi­ne – re­kao je on.
Mi­lja­nić je na­gla­sio da je to što je kre­dit­na agen­ci­ja Mu­dis sni­zi­la du­go­roč­ni kre­dit­ni rej­ting Cr­ne Go­re za je­dan ni­vo, sa Ba3 na B1 zbog po­ve­ća­nja fi­skal­nih ri­zi­ka ve­za­nih za pro­je­kat grad­nje auto­pu­ta Bar-Bo­lja­re, naj­bo­lji do­kaz u ka­kvoj se eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji na­la­zi Cr­na Go­ra.J.V.

Ma­nje ži­ra­na­ta
Pre­ma po­da­ci­ma ban­kar­skog om­bud­sma­na, broj ži­ra­na­ta u pro­šloj go­di­ni sma­njen je za 4.360 ili 12 od­sto, u od­no­su na 2014. go­di­nu. Broj ži­ra­na­ta kod ba­na­ka na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­sio je 32.841, a 2014. go­di­ne je bi­lo 37.201 li­ca ko­ja su ži­ri­ra­la za kre­di­te.
– Iz­nos du­ga obez­bi­je­đen ži­ran­ti­ma iz­no­si 264,5 mi­li­o­na eura u 2015. go­di­ni – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.