Na kra­ju pro­šle go­di­ne dr­ža­va je po osno­vu re­sti­tu­ci­je du­go­va­la gra­đa­ni­ma 93,14 mi­li­o­na eura, što je 2,59 od­sto BDP-a. Dug po osno­vu re­sti­tu­ci­je či­ni 29,08 od­sto do­ma­ćeg du­ga, go­to­vo tre­ći­nu, od­no­sno 3,85 od­sto ukup­nog jav­nog du­ga.
Po rje­či­ma pred­sjed­ni­ka Par­ti­je udru­že­nih pen­zi­o­ne­ra in­va­li­da i re­sti­tu­ci­je Mo­mi­ra Jok­si­mo­vi­ća, jed­no od su­štin­skih pi­ta­nja i in­te­re­so­va­nja gra­đa­na je upra­vo re­sti­tu­ci­ja, jer je pra­vo na po­vra­ćaj imo­vi­ne po sta­rom za­ko­nu ko­ji se od­no­sio na obe­šte­će­nje vla­sni­ka ostva­rio ma­li broj lju­di.
– Ma­li broj gra­đa­na je obe­šte­ćen po tr­ži­šnoj vri­jed­no­sti, me­đu­tim, ka­da je Vla­da shva­ti­la da će na ime obe­šte­će­nja utro­ši­ti ve­li­ki no­vac, u dva na­vra­ta je mi­je­njan za­kon o re­sti­tu­ci­ji, či­me je nje­go­va pri­mje­na obe­smi­šlje­na. Umje­sto svih op­štin­skih ko­mi­si­ja ko­je su po­sto­ja­le, oform­lje­ne su tri re­gi­o­nal­ne i to u Bi­je­lom Po­lju, Pod­go­ri­ci i Ba­ru. For­mi­ra­na je i dru­go­ste­pe­na ko­mi­si­ja pri Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja i Fond za obe­šte­će­nje. U da­ljim na­po­ri­ma gra­đa­na, ko­ji­ma je na­sil­no i ne­pra­ved­no od­u­ze­ta imo­vi­na, ri­jet­ko je ko uspio da ostva­ri to svo­je pra­vo na po­vra­ćaj, a i oni ko­ji su uspje­li da se obe­šte­te, ni­je­su do­bi­li po­vra­ćaj nov­ca u stvar­noj vri­jed­no­sti ne­po­kret­no­sti, već su na­pla­ti­li sve­ga oko 20 od­sto vri­jed­no­sti te imo­vi­ne. Ža­lo­sno je to što su ko­mi­si­je svje­sno ra­di­le u in­te­re­su vla­de, od­no­sno da se gra­đa­ni ne obe­šte­te, pa su, ili do­no­si­li po­gre­šna rje­še­nja, ili su neo­sno­va­no od­bi­ja­li za­htje­ve, jer su pri­zna­va­li sa­mo one za­htje­ve za ko­je su vla­sni­ci ima­li rje­še­nja o od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne, ali ne i za­pi­sni­ke, a bi­lo je i slu­ča­je­va da je rje­še­nja pr­vo­ste­pe­nog ogra­na po­ni­šta­va­la dru­go­ste­pe­na ko­mi­si­ja, u ko­joj su, uglav­nom po­moć­ni­ci mi­ni­sta­ra, ili je rje­še­nja uki­dao Uprav­ni sud – re­kao je Jok­si­mo­vić.
Gra­đa­ni su, ka­ko je ka­zao, ne­za­do­volj­ni, jer po­sto­je­ća rje­še­nja u Za­ko­nu o vra­ća­nju od­u­ze­te imo­vi­ne i obe­šte­će­nju mo­ra­ju da se iz­mi­je­ne, ka­ko bi se za­do­vo­lji­lo osnov­no ljud­sko pra­vo, a to je da je pri­vat­na imo­vi­na neo­tu­đi­va.
– Pre­ko 60 hi­lja­da gra­đa­na tre­nut­no je za­in­te­re­so­va­no za po­vra­ćaj imo­vi­ne, a ima oko 12 hi­lja­da za­htje­va ko­ji su pod­ni­je­ti. U to­ku je rje­ša­va­nje po za­htje­vi­ma u oko 3.000 pred­me­ta – re­kao je on.
Pro­blem re­sti­tu­ci­je, ka­ko je is­ta­kao, go­vo­ri o vla­da­vi­ni pra­va u Cr­noj Go­ri.
– Da ni­je u to­ku pro­ces pri­dru­ži­va­nja EU i usva­ja­nje evrop­skih stan­dar­da mi bi­smo bi­li fe­u­dal­na tvo­re­vi­na. In­sti­tut pri­vat­ne svo­ji­ne u an­glo­sak­son­skom pra­vu je ne­pri­ko­sno­ven i pri­vat­na svo­ji­na je neo­tu­đi­va i ne­ma te in­sti­tu­ci­je, za­ko­na, usta­no­ve, ni su­da ko­ji to pra­vo mo­že da po­ni­šti – re­kao je on. Jok­si­mo­vić je is­ta­kao da u Cr­noj Go­ri po­tom­ci vla­sni­ka po­sma­tra­ju ka­ko nji­ho­vu imo­vi­nu ras­par­ča­va­ju no­vo­pe­če­ni bo­ga­ta­ši i sko­ro­je­vi­ći, što je po­ra­ža­va­ju­će za do­ma­ći prav­ni si­stem. Na­gla­sio da se u tom slu­ča­ju ra­di o ne­si­gur­no­sti gra­đa­ni­na pred in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, PIR je ini­ci­rao iz­mje­ne i do­pu­ne tog za­ko­na.
– Za­kon tre­ba mi­je­nja­ti u di­je­lu da se va­lo­ri­za­ci­ja iz­vr­ši po tr­ži­šnoj vri­jed­no­sti, da se ažu­ri­ra­ju rje­še­nja ko­ja su do­ni­je­ta, da se u uprav­nom po­stup­ku pri­zna­ju sva do­ku­men­ta ko­ja pri­zna­je Za­kon o uprav­nom po­stup­ku, a to su i za­pi­sni­ci i za­bi­lje­ške, a ne sa­mo rje­še­nja, jer je do sa­da va­ži­lo pra­vi­lo da ako za od­u­ze­tu imo­vi­nu ni­je iz­da­to rje­še­nje ko­mi­si­je su od­ba­ci­va­le te za­htje­ve kao neo­sno­va­ne. Za­kon tre­ba mi­ja­nja­ti na na­čin da sva­ko ko ima do­ka­ze da je ta imo­vi­na bi­la nje­go­va, bi­lo da je za tu imo­vi­nu pla­ćan po­rez ili slič­no, ima­ju pra­vo da tra­že po­vra­ćaj ili obe­šte­će­nje za svo­ju, ili imo­vi­nu svo­jih pre­da­ka – re­kao je Jok­si­mo­vić.
Pra­vo pri­vat­ne svo­ji­ne je, po ri­je­či­ma advo­ka­ta Ve­se­li­na Ra­du­lo­vi­ća, po Usta­vu, kao i po evrop­skoj kon­ven­ci­ji, jed­no od osnov­nih ljud­skih pra­va, ali se u Cr­noj Go­ri, iz­me­đu osta­lih, ni to pra­vo ne po­štu­je do­volj­no.
– Vla­sni­ci­ma se du­gu­ju ogrom­ni iz­no­si. Po za­ko­nu, dr­ža­va ne mo­že da uđe u po­sjed sve dok se ne is­pla­ti na­kna­da vla­sni­ku, a za­što se te stva­ri de­ša­va­ju u Cr­noj Go­ri to je već dru­go pi­ta­nje, ali sva­ka­ko da ni­je do­bro sa aspek­ta vla­da­vi­ne pra­va i za­šti­te dr­žav­nih in­te­re­sa. Bo­jim se da u jed­nom mo­men­tu svi ti gra­đa­ni ko­ji s, ne­spor­no ošte­će­ni svo­ja pra­va mo­gu da ostva­re pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru, što će u kraj­njem da op­te­re­ti dr­ža­vu, od­no­sno po­re­ske ob­ve­zni­ke – re­kao je on.
Za­kon o vra­ća­nju po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta iz dru­štve­ne svo­ji­ne do­ni­jet je 1992, po­sli­je de­set go­di­na do­ni­jet je Za­kon o pra­ved­noj re­sti­tu­ci­ji, a 2004. no­vi za­kon o po­vra­ća­ju od­u­ze­tih imo­vin­skih pra­va i obe­šte­će­nju, ali se, po tvrd­nja­ma vla­sni­ka, sva­ki od tih za­ko­na se­lek­tiv­no pri­mje­nju­je već de­ce­ni­ja­ma.
J.V.


Bo­ga­ti­li se na tuđ ra­čun

Ta­mo gdje po­sto­ji mo­guć­nost, a po­sto­ji u ogrom­nom di­je­lu, gra­đa­ni tre­ba da se obe­šte­te na na­čin da se ne op­te­re­ti dr­žav­ni bu­džet, jer sva imo­vi­na ko­ja ni­je pri­vre­de­na na­mje­ni mo­že da se vra­ti biv­šim vla­sni­ci­ma. Naj­ve­ći dio ze­mlji­šta ko­je je od­u­ze­to biv­šim vla­sni­ci­ma ni­je pri­vre­de­no na­mje­ni – re­kao je Jok­si­mo­vić i na­gla­sio da su se po­je­din­ci obo­ga­ti­li na ra­čun tu­đe imo­vi­ne.


Dio pred­me­ta u Stra­zbu­ru

Udru­že­nje za po­vra­ćaj imo­vi­ne iz Pod­go­ri­ce se u ime oko 3.000 gra­đa­na u ok­to­bru 2009. obra­ti­lo tu­žbom su­du u Stra­zbu­ru, za oko 740 pred­me­ta, sa ar­gu­men­ta­ci­jom da su iz­mje­na­ma za­ko­na iz 2007. i no­vom me­to­do­lo­gi­jom, kao i nje­go­vom re­tro­ak­tiv­nom pri­mje­nom, po­vri­je­đe­na vla­snič­ka pra­va ga­ran­to­va­na Usta­vom i Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma. Me­đu­tim, ni na­kon se­dam go­di­na sud u Stra­zbu­ru još ni­je od­lu­či­vao po toj tu­žbi, ka­ko je ne­dav­no sa­op­šte­no iz Ini­ci­ja­tiv­nog od­bo­ra za pra­ved­nu re­sti­tu­ci­ju.