Po­re­ski dug ekvi­va­len­tan go­di­šnjem te­ku­ćem bu­dže­tu iz­raz je ne­e­fi­ka­snog i ne­ra­ci­o­nal­nog upra­vlja­nja jav­nim fi­nan­si­ja­ma, na­ro­či­to u po­sled­njih de­set go­di­na, dok u po­li­tič­kom smi­slu, dug ima upo­ri­šte u par­tij­skoj po­dr­šci ve­li­kom bro­ju du­žni­ka, u za­mje­nu za to­le­ran­ci­ju zbog ne­pla­ća­nja po­re­skih oba­ve­za dr­ža­vi, sa­op­štio je u raz­go­vo­ru za „Dan” po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić (SNP).
On je ka­zao da je to je sa­mo je­dan od na­či­na obez­bje­đi­va­nja po­li­tič­ke lo­jal­no­sti, ali ne i je­di­ni, jer se po­li­tič­ka lo­jal­nost ku­po­va­la i ku­pu­je i to­le­ri­sa­njem di­vlje grad­nje, si­ve eko­no­mi­je, ne­le­gal­nog ri­bo­lo­va, ne­pri­ja­vlji­va­nja tu­ri­sta, ne­le­gal­ne sje­če šu­ma i ni­zom dru­gih dru­štve­no i eko­nom­ski štet­nih po­na­ša­nja ko­ja su po­sta­la obra­zac.
– O či­nje­ni­ci da su po­re­ski du­žni­ci, na­ro­či­to oni ve­li­ki, ima­li pri­vi­le­go­va­ni po­lo­žaj na tr­ži­štu u od­no­su na su­bjek­te ko­ji su svo­je oba­ve­ze dr­ža­vi re­dov­no iz­mi­ri­va­li, even­tu­al­nu fi­nan­sij­sku po­dr­šku tra­že­ći od ba­na­ka, a ne „pri­kri­ve­nim“ dr­žav­nim kre­di­ti­ra­njem, što u stva­ri je­ste po­re­ski dug, go­to­vo ni­ko i ne raz­mi­šlja. Za­to sam skep­ti­čan ka­da su u pi­ta­nju po­li­tič­ka vo­lja i ka­pa­ci­te­ti ak­tu­el­ne iz­vr­šne vla­sti da se ozbilj­no po­za­ba­vi sma­nji­va­njem po­re­skog du­ga. Za­to ni naj­no­vi­ji za­kon­ski mo­del ot­pi­sa di­je­la po­re­skog du­ga, ko­ji je ne­dav­no do­nio kr­nji par­la­ment, ne da­je zna­čaj­ni­je re­zul­ta­te, a bi­lo bi do­bro da nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni upo­zna­ju jav­nost sa pri­mje­nom istog – re­kao je Da­mja­no­vić.
On je ka­zao da je neo­p­hod­no i za­o­kru­ži­ti for­mi­ra­nje Po­re­ske po­li­ci­je, za ko­ju i va­že­ći Za­kon o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji da­je do­volj­no pro­sto­ra za funk­ci­o­ni­sa­nje, ta­ko da ot­pa­da­ju sve ne­mu­šte iz­ja­ve od­go­vor­nih ka­ko ne­ma za­kon­skih uslo­va za njen rad.
– U pi­ta­nju je po­li­tič­ka blo­ka­da va­žne ka­ri­ke u su­zbi­ja­nju po­re­skih ne­za­ko­ni­to­sti i to tre­ba upor­no po­na­vlja­ti – po­ru­čio je Da­mja­no­vić.
Go­vo­re­ći o grad­nji auto­pu­ta, Da­mja­no­vić je pod­sje­tio da su pro­šle go­to­vo dvi­je go­di­ne od po­čet­ka grad­nje, te da spo­ra di­na­mi­ka grad­nje i ni­zak ni­vo tran­spa­rent­no­sti, po­ka­zu­ju da se ra­di o eko­nom­ski upit­nom i fi­nan­sij­ski ri­zič­nom pro­jek­tu.
– Ni­je­sam slu­čaj­no upo­zo­rio na „al­ban­ski“ sce­na­rio, jer je po­čet­na ci­je­na grad­nje auto­pu­ta kroz Al­ba­ni­ju de­be­lo pre­ma­še­na, kao i ro­ko­vi za­vr­šet­ka pro­jek­ta, a po­sto­ji bo­ja­zan da se ista stvar de­si i u Cr­noj Go­ri. Ula­gao sam na­po­re u pret­hod­nom skup­štin­skom sa­zi­vu da se for­mi­ra skup­štin­ski od­bor ko­ji bi kon­ti­nu­i­ra­no i sve­o­bu­hvat­no nad­zi­rao sve aspek­te od­vi­ja­nja pro­jek­ta u ci­lju po­ve­ća­nja od­go­vor­no­sti i tran­spa­rent­no­sti, ali par­la­men­tar­na ve­ći­na ni­je htje­la da na­pra­vi taj is­ko­rak. Ni­je za to ka­sno ni da­nas, bez ob­zi­ra na si­tu­a­ci­ju u ko­joj funk­ci­o­ni­še Skup­šti­na. Ta­ko­đe, pi­ta­nje va­lut­nog ri­zi­ka i da­lje osta­je otvo­re­no. Osim uvje­ra­va­nja, čak i sa naj­od­go­vor­ni­jih po­zi­ci­ja, da će se dr­ža­va za­šti­ti­ti od va­lut­nog ri­zi­ka ka­da za to do­đe vri­je­me, jer je sa­da, ka­žu, pre­u­ra­nje­no da se ti­me ba­vi­mo, ne­ma ni­jed­nog kon­kret­nog po­te­za od­go­vor­nih da se pred­u­pri­je­de ri­zi­ci pro­mje­ne pa­ri­te­ta eura i do­la­ra, iako fi­nan­sij­sko tr­ži­šte nu­di si­ja­set mo­de­la za­šti­te. Ho­ri­zont even­tu­al­nog, a iskre­no se na­dam uspje­šnog za­vr­šet­ka ovog pro­jek­ta, de­be­lo na­di­la­zi vre­men­ski okvir u ko­jem funk­ci­o­ni­še tre­nut­na Vla­da, pa oda­tle valj­da i to la­kon­sko po­na­ša­nje vla­sti oko krup­nih i ri­zič­nih stva­ri, što auto­put sva­ka­ko je­ste. Ozbilj­na vlast u ozbilj­noj dr­ža­vi ne po­na­ša se ta­ko – na­gla­sio je Da­mja­no­vić.
On se osvr­nuo i na pro­ble­me u že­lje­znič­kim kom­pa­ni­ja­ma.
– Seg­men­ta­ci­ja je­din­stve­nog že­lje­znič­kog pred­u­ze­ća, ka­ko je jav­nost uvje­ra­va­na, ura­đe­na je zbog de­mo­no­po­li­za­ci­je tr­ži­šta že­lje­znič­kog pre­vo­za ro­ba i uslu­ga, pod iz­go­vo­rom evrop­skih oba­ve­za i upo­red­ne prak­se. Šta smo, osim vi­še­stru­ko umno­že­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, no­vih upra­vljač­kih struk­tu­ra, od­no­sno bor­do­va di­rek­to­ra do­bi­li, vi­dlji­vo je go­lim okom. Uz stra­te­ške gre­ške, kao što je za­po­sta­vlja­nje br­ze i efi­ka­sne mo­der­ni­za­ci­je že­lje­znič­ke „kič­me“, cr­no­gor­ske di­o­ni­ce pru­ge Bar–Be­o­grad, uz kre­i­ra­nje je­din­stve­ne po­slov­ne plat­for­me za­jed­no sa lu­kom u Ba­ru, kao ne­ras­ki­di­vog seg­men­ta, sa­da ima­mo na­ja­vu ga­še­nja, od­no­sno pri­va­ti­za­ci­je po­je­di­nih pred­u­ze­ća. U jed­nom slu­ča­ju oprav­da­nje se tra­ži u ne­e­fi­ka­sno­sti i „tr­ži­šnim“ raz­lo­zi­ma, u dru­gom se iz­la­zi u su­sret „po­zna­tom“ kup­cu ko­ji će da pra­vi svo­ju, a ne ka­ko bi tre­ba­lo dr­žav­nu cje­li­nu rob­nog že­lje­znič­kog sa­o­bra­ća­ja i luč­kih uslu­ga – is­ta­kao je Da­mja­no­vić.
Ne­po­što­va­nje Za­ko­na o igra­ma na sre­ću, od­no­sno du­go­go­di­šnje ne­pri­mje­nji­va­nje za­ko­nom pro­pi­sa­nih nor­mi o us­po­sta­vlja­nju on­lajn nad­zo­ra nad svim ob­li­ci­ma pri­re­đi­va­nja iga­ra na sre­ću, do­ve­lo je do to­ga da dr­ža­va ne­ma po­dat­ke o re­al­nom obi­mu iga­ra na sre­ću, a sa­mim tim ne pri­ho­du­je ono što bi tre­ba­lo po osno­vu iona­ko pro­ble­ma­tič­nog mo­de­la kon­ce­si­ja i opo­re­zi­va­nja. On sma­tra da se go­di­šnji gu­bi­tak dr­ža­ve mje­ri mi­li­o­ni­ma eura, te da ta­kvo sta­nje tra­je du­že od de­ce­ni­ju.
– Us­po­sta­vlja­nje ade­kvat­ne po­re­ske po­li­ti­ke u ovoj obla­sti, kao i si­ste­ma u ko­jem će se ima­ti re­al­ni po­da­ci o obi­mu svih vr­sta kla­đe­nja, dr­žav­ni je pri­o­ri­tet i po­zi­vam nad­le­žne da se ovim pi­ta­njem naj­hit­ni­je po­za­ba­ve. S dru­ge stra­ne, ha­os na tom tr­ži­štu sa­mo je uve­ćan či­nje­ni­com da su po­je­di­ni funk­ci­o­ne­ri pro­tiv­za­ko­ni­to, iz­mje­nom pod­za­kon­skih aka­ta, do­zvo­li­li da se koc­ka­nje pu­ne če­ti­ri go­di­ne oba­vlja i u ugo­sti­telj­skim objek­ti­ma, či­me je pro­mo­vi­sa­no i ma­lo­ljet­nič­ko koc­ka­nje – ob­ja­snio je Da­mja­no­vić.
B.MA­RAŠ


Ra­zo­re­na pri­vre­da

Da­mja­no­vić je ka­zao da su de­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja, is­klju­či­vi fo­kus na uslu­ge, pri­je sve­ga iz obla­sti tu­ri­zma, kao i do­mi­nant­no osla­nja­nje na stra­ne di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je, uz pre­br­zo i ni­čim uslo­vlje­no otva­ra­nje do­ma­ćeg tr­ži­šta, ra­zo­ri­li pri­vred­nu ba­zu.
– Pro­da­ju­ći isto­vre­me­no i do­ma­će fi­nan­sij­sko tr­ži­šte stra­nim ban­ka­ma, kao i osi­gu­ra­va­ju­ćim ku­ća­ma, do­šli smo u si­tu­a­ci­ju da ni ono ma­lo zdra­vog po­slov­nog sek­to­ra ne mo­že da funk­ci­o­ni­še usled op­te­re­će­nja sku­pom kre­dit­nom po­dr­škom, na jed­noj, a si­vom eko­no­mi­jom i uvo­znič­kim lo­bi­ji­ma, na dru­goj stra­ni. Vi­so­ka ne­li­kvid­nost, sku­pi, du­go­traj­ni ste­čaj­ni po­stup­ci, uz to pa­žlji­vo „po­li­tič­ki“ od­mje­re­ni i vo­đe­ni, osta­ja­nje bez po­sla i šan­se za no­vo za­po­šlja­va­nje, sa­mo su po­sle­di­ce po­gre­šnog raz­voj­nog mo­de­la ko­ji vlast u kon­ti­nu­i­te­tu pro­mo­vi­še – re­kao je Da­mja­no­vić.
On je is­ta­kao da je ne­za­po­sle­nost mla­dih je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma sa ko­jim se su­o­ča­va Cr­na Go­ra.