Go­di­šnji tro­ško­vi emi­si­je ugljen-di­ok­si­da (CO2) iz dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja (TEP) mo­gli bi da ko­šta­ju mi­ni­mum osam mi­li­o­na go­di­šnje, po­ka­zu­je ana­li­za ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je CEE Ben­kvoč (Bank­watch). To je tro­šak, uko­li­ko se uzme mi­ni­mal­na ci­je­na od pet eura po to­ni, dok bi sa po­ve­ća­njem tro­ško­va emi­si­je su­ma, pre­ma pro­jek­ci­ja­ma ku­će Poyry, mo­gla da do­stig­ne 82 mi­li­o­na go­di­šnje u 2040. go­di­ni. U pro­sje­ku od 2021. do 2040. go­di­ne tro­ško­vi bi mo­gli da iz­no­se 62 mi­li­o­na go­di­šnje.
– Ako se pri­mi­je­ni ve­o­ma ni­ska ci­je­na za emi­si­ju CO2 od pet eura po to­ni, TE Plje­vlja bi mo­ra­la da pla­ti sko­ro osam mi­li­o­na eura sva­ke go­di­ne, a sa ci­je­nom od 35 eura po to­ni – ko­li­ko bi do 2030. go­di­ne tre­ba­lo da bu­de ci­je­na emi­si­je – go­di­šnja na­kna­da za emi­si­je mo­gla bi do­sti­ći 55,6 mi­li­o­na eura – pi­še u ana­li­zi Ben­kvo­ča ob­ja­vlje­noj ju­če.
Oni su ana­li­zi­ra­li de­vet pla­ni­ra­nih TE i po­stro­je­nje na ugalj u Sta­na­ri­ma u BiH i is­tra­ži­li šta će se de­si­ti ka­da po­stro­je­nja po­sta­nu dio Si­ste­ma za tr­go­vi­nu emi­si­ja (ETS), u ko­me kom­pa­ni­je mo­ra­ju da emi­si­o­ne je­di­ni­ce za sva­ku to­nu CO2 ko­ju emi­tu­ju. ETS je je­dan od ključ­nih me­ha­ni­za­ma EU za rje­ša­va­nje pro­ble­ma kli­mat­skih pro­mje­na, a s ob­zi­rom na to da sve ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na pla­ni­ra­ju da po­sta­nu dio EU, mo­ra­ju da uzmu u ob­zir tro­ško­ve ETS-a ka­da pla­ni­ra­ju ula­ga­nja u sek­tor ener­ge­ti­ke. EU pla­ni­ra da do 2050. go­di­ne ener­get­ski sek­tor pot­pu­no de­kar­bo­ni­zu­je, dok sve ze­mlje Bal­ka­na, osim Al­ba­ni­je, pla­ni­ra­ju TE na ugalj.
Vla­da je u do­ku­men­tu Stu­di­ja oprav­da­no­sti iz ju­la 2016. go­di­ne ukal­ku­li­sa­la ci­je­nu emi­si­je CO2. Pro­jek­ci­ju ci­je­na emi­si­je CO2 je pri­pre­mi­la kon­sul­tant­ska ku­ća Poyry, a ka­sni­je ih je De­lo­it ko­ri­stio za iz­ra­du stu­di­je oprav­da­no­sti po­stro­je­nja. U sred­njem sce­na­ri­ju De­lo­it je, ka­ko su na­ve­li, iz ne­po­zna­tih raz­lo­ga uma­nji­la ci­je­nu emi­si­je za 10 od­sto i ve­le­pro­daj­nu ci­je­nu elek­trič­ne ener­gi­je, dok je pret­po­sta­vi­la da će pla­ća­nje na­kna­de za emi­si­ju po­če­ti tek 2026. go­di­ne.
– Pret­po­stav­ka da će se pla­ća­nje na­kna­da za emi­si­ju CO2 po­ste­pe­no uvo­di­ti po­sli­je 2026. go­di­ne do pu­nog pro­la­za je ri­zič­na, po­što to ni­je odo­bri­la ni Evrop­ska ko­mi­si­ja. Hr­vat­ska je mo­ra­la od­mah da se uklju­či u si­stem tr­go­vi­ne emi­si­ja­ma po pri­stu­pa­nju EU. Cr­na Go­ra na­vo­di 2021. go­di­nu, kao cilj­ni da­tum za pri­stu­pa­nje, ta­ko da tu go­di­nu tre­ba uze­ti kao po­čet­ni da­tum ula­ska CG u ETS, a ne 2026 – pi­še u ana­li­zi Ben­kvo­ča.
Pre­ma nji­ho­voj ana­li­zi, na osno­vu pro­jek­ci­ja ku­će Poyry, na ime tro­ško­va emi­si­je CO2, od 2021. do 2030. go­di­ne, Elek­tro­pri­vre­da, ko­ja je in­ve­sti­tor, tre­ba­lo bi da pla­ti 483,7 mi­li­o­na eura u slu­ča­ju pla­ća­nja 100 po­sto na­kna­de za emi­si­je. EPCG, me­đu­tim, oče­ku­je da mo­že da u tom pe­ri­o­du pla­ti 202,9 mi­li­o­na.
– Ova uma­nje­na ci­fra je re­al­na sa­mo u ma­lo vje­ro­vat­nom sce­na­ri­ju u ko­me bi pro­sječ­na ci­je­na emi­si­je CO2, iz­no­si­la ma­nje od 13 eura po to­ni u pe­ri­o­du od 2021. do 2030. go­di­ne – pi­še u ana­li­zi.
Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma ku­će Poyry, ci­je­na emi­si­je CO2 u istom pe­ri­o­du je 32,3 eura po to­ni. Nji­ho­vi pro­ra­ču­ni po­ka­za­li su da će od 2021. do 2040. go­di­ne EPCG za tro­ško­ve emi­si­je CO2 mo­ra­ti da pla­ti 1,241 mi­li­jar­du eura ili u pro­sje­ku 62 mi­li­o­na. Od to­ga do 2030. 483,7 mi­li­o­na, od 2031. do 2036. go­di­ne 426,8 mi­li­o­na, a od 2037. do 2040. go­di­ne 331 mi­li­on.
Ko­or­di­na­tor za is­tra­ži­va­nje u Ben­kvo­ču Pi­pa Ga­lop je na­gla­si­la da pla­no­vi za grad­nju no­vih ter­mo­e­lek­tra­na na ugalj na Bal­ka­nu ni­je­su flek­si­bil­ni i da je ma­lo vje­ro­vat­no da će uop­šte bi­ti iz­vo­dlji­vi u da­na­šnjim uslo­vi­ma ni­skih ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je, a po­seb­no oče­ki­va­nim vi­so­kim tro­škvi­ma CO2.
Iz­grad­nja dru­gog blo­ka, pre­ma pot­pi­sa­nom ugo­vo­ru, ko­šta­će 324,5 mi­li­o­na eura. Ener­get­ski obje­kat gra­di­će če­ška Ško­da Pra­ha, dok će po­moć u pro­na­la­sku kre­di­to­ra ima­ti u Ge­ne­ral elek­tri­ku. Fi­nan­si­jer pro­jek­ta je EPCG.D.M.


Dr­ža­va ne smi­je po­mo­ći

Iz Ben­ko­vo­ča upo­zo­ra­va­ju da elek­tro­e­ner­get­ska pred­u­ze­ća ne tre­ba da pret­po­sta­ve da tro­ško­ve emi­si­je mo­že da pla­ti dr­ža­va ili da se mo­gu za­ra­ču­na­ti po­tro­ša­či­ma.
– O to­me ka­ko ETS funk­ci­o­ni­še po­sto­je ja­sna pra­vi­la EU ko­ja ure­đu­ju ko i šta pla­ća. Nji­ma je de­fi­ni­sa­no da vla­de ne mo­gu da pri­sko­če u po­moć pred­u­ze­ći­ma ko­ja ima­ju po­te­ško­će u pla­ća­nju emi­si­o­nih pra­va u okvi­ru ETS-a, jer se pra­vi­la mo­ra­ju jed­na­ko pri­mje­nji­va­ti na sve uče­sni­ke na tr­ži­štu. Ta­ko­đe, tro­ško­vi emi­si­ja CO2 će u od­re­đe­noj mje­ri bi­ti za­ra­ču­na­ti po­tro­ša­či­ma, ali bi po­rast ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je iza­zvao ve­ću kon­ku­ren­ci­ju na tr­ži­štu ne­go što je ina­če slu­čaj. Pred­u­ze­ća za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je sa po­tr­fo­li­jom ni­skog ni­voa emi­si­ja uglje­ni­ka bi­će u pred­no­sti – na­ve­li su iz Ben­kvo­ča.