Rad­ni­ci i po­vje­ri­o­ci „Ra­do­ja Da­ki­ća” pod­ni­je­li su za­htjev Advo­kat­skoj ko­mo­ri od ko­je tra­že da utvr­di na ko­ji na­čin ih je za­stu­pa­la advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja Pre­le­vić. Oni u za­htje­vu od Ko­mo­re tra­že da is­kon­tro­li­še rad advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je u nji­ho­vom pred­me­tu zbog, ka­ko tvr­de, da­va­nja ne­tač­nih po­da­ta­ka, ne­sa­vje­snog i ne­jed­na­kog od­no­sa pre­ma kli­jen­ti­ma, neo­ba­vje­šta­va­nja kli­je­na­ta o pro­mje­na­ma u pred­me­tu, te even­tu­al­nog fal­si­fi­ko­va­nja do­ku­me­na­ta u spo­ru ko­ji su rad­ni­ci sa dr­ža­vom Cr­nom Go­rom vo­di­li pred su­dom u Stra­zbu­ru.
U za­htje­vu upu­će­nom Advo­kat­skoj ko­mo­ri, ko­jeg je pot­pi­sao pred­sjed­nik ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra Mi­lan Vuk­če­vić, na­vo­di se da iz advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je Pre­le­vić ne mo­gu da do­bi­ju ni­ka­kve po­dat­ke o spo­ru. Ina­če, ova advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja za­stu­pa 328 po­vje­ri­la­ca, biv­ših rad­ni­ka „Ra­do­ja Da­ki­ća”, od ukup­no 1,8 hi­lja­da po­vje­ri­la­ca.
„Oni su, ta­ko­đe, upo­zo­ri­li i na da­va­nje ne­tač­nih po­da­ta­ka su­du u Stra­zbu­ru, zbog če­ga su no­vac do­bi­ja­li po­gre­šni lju­di”.
– Pred­met broj Bu­la­to­vić i osta­li pro­tiv Cr­ne Go­re do­bio je na­ziv na osno­vu po­da­ta­ka Dra­go­mi­ra Ja­go­ša Bu­la­to­vi­ća ro­đe­nog 6. ma­ja 1948. go­di­ne u Šav­ni­ku. U pri­lo­gu na­ve­de­ne od­lu­ke Evrop­skog su­da u ta­be­li je upi­sa­na oso­ba ro­đe­na 1946. go­di­ne. No­vac je upla­ćen Dra­go­mi­ru Dra­go­lju­ba Bu­la­to­vi­ću. U spi­sku po­vje­ri­la­ca – biv­ših rad­ni­ka „Ra­do­ja Da­ki­ća” evi­den­ti­ra­no je pet li­ca ro­đe­nih istog da­tu­ma – 19. sep­tem­bra, i to Ra­do­mir Ra­šo­vić 1948. go­di­ne, Mi­loš Ra­du­no­vić 1951. go­di­ne, Aco Šu­škav­če­vić, 1957. go­di­ne, Na­da Vu­če­tić 1955. go­di­ne i Dra­go­mir Bu­la­to­vić 1956. go­di­ne. Da­tum i go­di­na ro­đe­nja u ta­be­li iz pri­lo­ga od­lu­ke pri­pa­da­ju Raj­ku Bran­ka Bu­la­to­vi­ću (15. 12. 1958. go­di­ne), a no­vac je pri­pa­dao Raj­ku Ba­tri­ća Bu­la­to­vi­ću, ro­đe­nom 27. ju­la 1959. go­di­ne. Ve­se­lin Ra­do­mi­ra Re­še­tar je umro 13. ma­ja 2009. i on ni­je mo­gao bi­ti apli­kant jer su se pu­no­moć­ja da­va­la po­čet­kom 2010. go­di­ne, a tu­žba je pod­ne­se­na 9. mar­ta 2010. go­di­ne – ob­ja­šnja­va­ju po­vje­ri­o­ci „Ra­do­ja Da­ki­ća”
U za­htje­vu se uka­zu­je na ne­sa­vje­sno za­stu­pa­nje i ne­jed­nak od­nos pre­ma svim kli­jen­ti­ma iz istog prav­nog i či­nje­nič­nog sta­nja.
– Mi­mo prin­ci­pa, lo­gi­ke i pro­pi­sa od­lu­ka je ob­u­hva­ti­la apli­kan­te ozna­če­ne u pre­su­di red­nim bro­je­vi­ma 54, 246, 189, 250 i 259, či­me je na­pra­vlje­na dis­kri­mi­na­ci­ja i na­ru­šen ustav­ni prin­cip da su svi pred za­ko­nom jed­na­ki. Ova­kav re­do­sled uka­zu­je na to da se ra­di­lo bez na­če­la i kri­te­ri­ju­ma i na osno­vu slo­bod­nog advo­kat­skog uvje­re­nja. Da je ra­đe­no po uput­stvi­ma kli­je­na­ta no­si­o­ca li­ste, njih pet bi bi­la dru­ga li­ca, a da je ra­đe­no po re­du iz pre­su­de, što bi se mo­glo prav­da­ti, no­vac bi pri­pao ta­ko­đe dru­gim po­vje­ri­o­ci­ma. Zah­ti­je­va­li smo da sud utvr­di isti­nu i do­ne­se pre­su­du slič­nu onoj po pred­stav­ci na­šeg rad­ni­ka – slu­čaj Mi­ja­no­vić pro­tiv Cr­ne Go­re, od 17. sep­tem­bra 2013. go­di­ne ko­jom se na­la­že tu­že­noj dr­ža­vi da pod­no­si­o­cu pred­stav­ke is­pla­ti na­kna­du utvr­đe­nu od stra­ne do­ma­ćih su­do­va „za­kon­sku ka­ma­tu i sud­ske tro­ško­ve na ime ma­te­ri­jal­ne šte­te”. Bu­du­ći da je Bo­ri­slav Da­mja­na Mi­ja­no­vić umro 20. apri­la 2010. go­di­ne ni­je ostva­re­na ne­ma­te­ri­jal­na šte­ta kao kod na­ših pet ko­le­ga. Advo­kat je znao za usta­lje­nu sud­sku prak­su Evrop­skog su­da u Stra­zbu­ru jer je 27. sep­trem­bra 2011. go­di­ne pod­nio za­htjev. Kli­jen­ti ni­je­su bla­go­vre­me­no oba­vje­šta­va­ni o svim bit­nim pro­mje­na­ma u pred­me­tu – is­ta­kli su oni.
Rad­ni­ci su na­gla­si­li i da je po pra­vo­sna­žnoj pre­su­di na ko­ju se po­zi­va Od­lu­ka Evrop­skog su­da no­vac sle­do­vao 348 apli­ka­na­ta či­ja je glav­ni­ca iz­no­si­la 7,8 mi­li­o­na eura što bi bi­la su­ma su­ma­rum sa za­te­znom ka­ma­tom i ne­ma­te­ri­jal­nom šte­tom – 15,7 mi­li­o­na eura (u ko­rist pet pod­no­si­la­ca upla­će­no je 227,2 hi­lja­de ili 0,0145 od­sto ukup­nog iz­no­sa).
– Ste­čaj nam je pred­sta­vljen kao, na­vod­no, naj­bo­lji mo­del, a mi smo to do­ži­vje­li kao re­ži­ra­ni slu­čaj da se pred­u­hi­tri od­lu­ka iz Stra­zbu­ra. Shod­no čla­nu 18 Za­ko­na o advo­ka­ti­ma, advo­kat mo­ra da sta­vi pe­čat na sva­ku is­pra­vu, a na pre­vod, pot­pis i pe­čat pre­vo­di­la­ca ili svoj. U od­lu­ci iz Stra­zbu­ra po­mi­nje se iz­ja­va o mir­nom rje­ša­va­nju iako je ko­dek­som pro­fe­si­o­nal­ne eti­ke advo­ka­ta pro­pi­sa­no da se pri­je po­čet­ka spo­ra slu­čaj mo­že ri­je­ši­ti na mi­ran na­čin van­sud­skim pu­tem – tvr­de oni.B.Ma.


Pre­le­vić: Ni­ko se ni­je ža­lio

Advo­kat Dra­gan Pre­le­vić re­kao je da po­vje­ri­o­ci ko­ji su pod­ni­je­li za­htjev Advo­kat­skoj ko­mo­ri ni­je­su nji­ho­vi kli­jen­ti.
– U ci­je­li naš rad ne­ma ni­ka­kve sum­nje. Ni pod­no­si­lac za­htje­va Mi­lan Vuk­če­vić ni­je naš kli­jent, već smo mu pri­je par mje­se­ci ot­ka­za­li pu­no­moć­je. Nje­mu je, iz­gle­da, cilj ne da lju­di do­bi­ju pa­re, već da pra­vi bu­ne, štraj­ko­ve i pro­ble­me. Na­ša advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja ne­ma ni­jed­nog kli­jen­ta ko­ji se bi­lo ka­ko ža­lio, svi na­ši kli­jen­ti su za­do­volj­ni. Mi smo nji­ma do­bi­li pre­su­de i tek će­mo da ih do­bi­je­mo – re­kao je Pre­le­vić.