U dvo­ča­sav­noj de­ba­ti na Ra­di­ju Ti­vat, po­sve­će­noj bu­duć­no­sti Aero­dro­ma Ti­vat, opreč­ne po­gle­de iz­ni­je­li su pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka i ko­a­li­ci­je DPS–SD–HGI. Po­zi­vu Ra­dio Tiv­ta oda­zva­li su se svi osim pred­sjed­ni­ca op­šti­ne Sne­ža­na Ma­ti­je­vić i pred­stav­ni­ka SNP-a.
Si­ni­ša Ku­so­vac (DPS) je pre­no­se­ći stav DPS-a is­ta­kao da ni­je u pi­ta­nju pri­va­ti­za­ci­ja već sa­mo pro­ces kon­ce­si­je ti­vat­ske va­zdu­šne lu­ke u ci­lju na­la­že­nja stra­te­škog in­ve­sti­to­ra ko­ji bi obez­bi­je­dio efek­tiv­ni­je upra­vlja­nje, bo­lju do­stup­nost, una­pri­je­dio in­fra­struk­tu­ru i otvo­rio no­va rad­na mje­sta.
On je is­ta­kao da mu ni­je ni u pri­mi­sli da bi Vla­da Cr­ne Go­re mo­gla do­ni­je­ti ne­ku od­lu­ku na šte­tu gra­đa­na Tiv­ta, te da će pred­stav­ni­ci op­šti­ne bi­ti uklju­če­ni u iz­bor naj­bo­ljeg mo­de­la ko­ji bu­de na sto­lu.
De­jan Ri­san­čić (DSS) je pod­sje­tio da op­štin­ska ko­a­li­ci­o­na vlast ni­je pri­sta­la na pred­log opo­zi­ci­je da se za­ka­že sjed­ni­ca ti­vat­ske skup­šti­ne po­sve­će­na pi­ta­nju Aero­dro­ma.
– DSS kao stran­ka ko­ja se od osni­va­nja za­la­že za uvo­đe­nje mo­ra­la u po­li­ti­ku na pi­ta­nje pri­va­ti­za­ci­je Aero­dro­ma gle­da ši­re, iako smo de­ce­ni­ja­ma svje­do­ci da se ta­mo za­po­šlja­va is­klju­či­vo po po­li­tič­koj osno­vi. Na­ja­vlje­na pri­va­ti­za­ci­ja ti­vat­ske va­zdu­šne lu­ke raz­log je da se u Tiv­tu odr­že van­red­ni lo­kal­ni iz­bo­ri. Iz­li­šno je sad pri­ča­ti o isto­ri­ja­tu Aero­dro­ma, be­ne­fi­ti­ma i re­sti­tu­ci­ji. Naš stav je da pro­da­je Aero­dro­ma ne­ma – is­ta­kao je Ri­san­čić.
Zdrav­ko Mi­tro­vić (SD) pod­sje­tio je da je pred­sjed­ni­ca op­šti­ne Sne­ža­na Ma­ti­je­vić oko ini­ci­ja­ti­ve za odr­ža­va­nje po­seb­ne skup­štin­ske sjed­ni­ce re­kla da joj tre­ba 15 da­na da se u ka­ta­stru pro­vje­ri sta­nje imo­vi­ne Op­šti­ne Ti­vat na Aero­dro­mu, te da zbog to­ga za­si­je­da­nje ni­je za­ka­za­no u skla­du sa di­na­mi­kom ko­ju je pred­lo­ži­la opo­zi­ci­ja.
– Stav SD-a je ja­san. Aero­dro­mi ne smi­ju da se da­ju u kon­ce­si­ju ili bi­lo ka­kvu pri­va­ti­za­ci­ju iz či­sto eko­nom­skih raz­lo­ga – is­ta­kao je Mi­tro­vić na­vo­de­ći da Aero­drom Ti­vat od 2003. go­di­ne, ka­da je pre­u­zet od JAT-a, iz go­di­ne u go­di­nu bi­lje­ži rast pro­fi­ta.
– Struč­ni kon­sul­tant Evrop­ske raz­voj­ne ban­ke je pre­po­ru­čio da se u raz­voj Aero­dro­ma kre­dit­no in­ve­sti­ra 50 mi­li­o­na eura i ga­ran­to­vao je da bi za 10 go­di­na pro­fit iz­no­sio iz­me­đu 300 i 350 mi­li­o­na eura sa ot­pla­će­nim kre­di­tom. Vla­da je sa­mo tre­ba­lo da da ga­ran­ci­je da Aero­dro­me u tom pe­ri­o­du ne­će pri­va­ti­zo­va­ti – re­kao je Mi­tro­vić i do­dao da ne vi­di zbog če­ga bi se Cr­na Go­ra od­re­kla ovo­ga pro­fi­ta da­va­njem Aero­dro­ma u kon­ce­si­ju.
HGI, ka­ko je re­kao Adri­jan Vuk­sa­no­vić, ni­ko ni­je kon­tak­ti­rao oko van­red­ne sjed­ni­ce SO Ti­vat. On je po­sta­vio pi­ta­nja Mi­ni­star­stvu sa­o­bra­ća­ja i Aero­dro­mi­ma za­što je ta­ko pro­fi­ta­bil­na kom­pa­ni­ja do­ve­de­na u po­lo­žaj da za­po­sle­ni ra­de u te­škim uslo­vi­ma i is­ta­kao da da­je pu­nu po­dr­šku me­nadž­men­tu i za­po­sle­ni­ma ko­ji mar­lji­vo ra­de.
U SDP-u sma­tra­ju da će Aero­dro­mi di­je­li­ti sud­bi­nu Cr­ne Go­re, dok u Bo­ke­škom fo­ru­mu sma­tra­ju da je pri­va­ti­za­ci­ja Aero­dro­ma na­sta­vak tu­žne pri­če o pri­va­ti­za­ci­ja­ma, dok u Ti­vat­skoj ak­ci­ji tvr­de da je „sva­kom gra­đa­ni­nu kri­stal­no ja­sno da je pri­va­ti­za­ci­ja Aero­dro­ma Ti­vat ista kao i sva­ka pret­hod­na pri­va­ti­za­ci­ja u Cr­noj Go­ri – od KAP-a, „Ra­do­ja Da­ki­ća” do Te­le­ko­ma, te da je sva­ka bi­la pljač­ka­ška. Mir­ko Ko­va­če­vić (TA) je ka­zao da re­fe­ren­dum hit­no tre­ba or­ga­ni­zo­va­ti.
Bu­di­mir Cu­pa­ra iz par­ti­je Ar­se­nal za Ti­vat is­ta­kao je da su se oni uvi­jek pro­ti­vi­li pri­va­ti­za­ci­ji pred­u­ze­ća ko­ja ostva­ru­ju pro­fit, te da bi se kre­dit kod EBRD mo­gao vra­ća­ti bez pro­ble­ma jer je la­ni pro­fit bio sko­ro pet mi­li­o­na.
Ž.K.


Da MA pla­ća ra­ču­ne, pro­fit bi bio 11 mi­li­o­na

Iz­no­se­ći po­dat­ke o pro­fi­tu Aero­dro­ma, Zdrav­ko Mi­tro­vić, ko­ji je član Bor­da di­rek­to­ra ACG, na­gla­sio je da je to­kom pre­u­zi­ma­nja Aero­dro­ma od JAT-a 2003. go­di­ne, cje­lo­kup­ni dug od pet mi­li­o­na be­o­grad­skom avio-pre­vo­zni­ku is­pla­ćen za go­di­nu.
– Uku­pan ka­pi­tal pred­u­ze­ća 2003. iz­no­sio je 17,2 mi­li­o­na, a 2017. go­di­ne ukup­ni ka­pi­tal pred­u­ze­ća je 103,9 mi­li­o­na. Ukup­ni pri­ho­di pred­u­ze­ća 2003. go­di­ne iz­no­si­li su 4,6 mi­li­o­na, pro­cje­ne su da će u 2017. go­di­ni bi­ti oko 33 mi­li­o­na eura. Broj za­po­sle­nih rad­ni­ka 2003. bio je 197, a 31. av­gu­sta 2017. u ovom pred­u­ze­ću ra­di 657 stal­nih rad­ni­ka – is­ta­kao je Mi­tro­vić.
Mi­tro­vić je ob­ja­snio da je do­bit Aero­dro­ma u pro­šloj go­di­ni pri­je opo­re­zi­va­nja oko 4,3 mi­li­o­na, a u iz­vje­štaj ni­je ušlo pre­ko se­dam mi­li­o­na du­ga Mon­te­ne­gro­er­laj­nza za pro­šlu go­di­nu, što zna­či da je pro­fit pre­ko 11 mi­li­o­na.
– Evrop­ske fi­nan­sij­ske in­sti­ti­cu­je ni­je­su do­zvo­li­le da se to pri­ka­že kao do­bit jer se ra­di o ri­zič­nom po­tra­ži­va­nju – re­kao je Mi­tro­vić.