U svo­jim ka­pi­tal­nim dje­li­ma, ko­ja je ob­ja­vlji­vao suk­ce­siv­no na­kon du­go­traj­nih i sve­stra­nih te­ren­skih is­tra­ži­va­nja, Cvi­jić je ob­u­hva­tio ogro­man ma­te­ri­jal da­ju­ći mu sklad­nu i te­o­rij­ski po­ve­za­nu cje­li­nu. Iako je u osno­vi svih dje­la bi­la ge­o­gra­fi­ja, kao oko­sni­ca či­ta­vog nje­go­vog ogrom­nog opu­sa, ipak je on umno­go­me pro­ši­rio, pro­du­bio i raz­ra­dio mno­ge te­me i pro­ble­me iz­van okvi­ra te kom­plek­sne na­u­ke (ili si­ste­ma na­uč­nih di­sci­pli­na). U okvi­ru ta­kvog stva­ra­lač­kog opu­sa, sklad­no su po­ve­za­ne i raz­ra­đe­ne ka­ko fi­zič­ka ge­o­gra­fi­ja ta­ko i an­tro­po­ge­o­gra­fi­ja či­ne­ći uob­li­če­nu cje­li­nu. ,,U to­ku po­sled­njih de­ce­ni­ja pro­pu­to­vao sam pro­stra­ne obla­sti Bal­kan­skog po­lu­o­str­va i su­sjed­nih ze­ma­lja. I, kao što se kod ta­kvih na­uč­ni­ka put­ni­ka kat­ka­da de­ša­va, ba­vio sam se i pro­ma­tra­nji­ma i o re­ša­va­nju pro­ble­ma vr­lo pro­stra­ne na­uč­ne obla­sti, ko­ja po­či­nje ge­o­lo­gi­jom, a pre­ko ge­o­mor­fo­lo­gi­je i an­tro­po­ge­o­gra­fi­je do­pi­re do na­u­ke o na­ro­du”, na­gla­ša­va Cvi­jić.
Pr­vo si­ste­mat­sko dje­lo po­sve­će­no so­ci­o­lo­škoj pro­ble­ma­ti­ci ob­ja­vio je u Be­o­gra­du 1902. go­di­ne pod na­slo­vom An­tro­po­ge­o­graf­ski pro­ble­mi Bal­kan­skog po­lu­o­str­va, a za­tim sli­je­di knji­ga Osno­ve za ge­o­gra­fi­ju i ge­o­lo­gi­ju Ma­ke­do­ni­je i Cr­ne Go­re (Be­o­grad, 1906. i 1911), kao i Ge­o­mor­fo­lo­gi­ja, u dva to­ma, pu­bli­ko­va­na 1924. i 1926. go­di­ne. Spe­ci­jal­no tre­ba iz­dvo­ji­ti nje­go­vo ka­pi­tal­no dje­lo Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo i ju­go­slovn­ske ze­mlje, iz 1922. go­di­ne. Ina­če, ovaj nje­gov rad je kao in­te­gral­no dje­lo od­šta­ma­pa­no u dva to­ma, tek 1966. go­di­ne, pod na­slo­vom
Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo i ju­žno­slo­ven­ske ze­mlje, osno­vi an­tro­po­ge­o­gra­fi­je (I i II). Za ži­vo­ta, i po­smrt­no, mno­gi ra­do­vi Jo­va­na Cvi­ji­ća su pre­vo­đe­ni, štam­pa­ni i pre­štam­pa­va­ni u vi­še iz­da­nja i iz­da­vač­kih in­sti­tu­ci­ja, te je nje­go­va bi­bli­o­graf­ska gra­đa ogrom­na. Po­red obim­nog opu­sa po­sve­će­nog za­pad­nom Bal­ka­nu, ob­ra­đi­vao je i sve nje­go­ve osta­le dje­lo­ve, po­seb­no one u ko­ji­ma ži­ve Ju­žni Slo­ve­ni. U ne­ko­li­ko de­se­ti­na čla­na­ka i knji­ga spe­ci­jal­no je pred­sta­vio re­zul­ta­te svo­jih na­uč­nih is­tra­ži­va­nja do ko­jih je do­šao pu­tu­ju­ći vr­let­nim pro­stran­stvi­ma Sr­bi­je.
Pa­žnju na­uč­ne i struč­ne jav­no­sti J. Cvi­jić je pri­vla­čio pri­mje­nom no­vih na­uč­nih me­to­da sin­te­tič­kog ka­rak­te­ra, ko­je su u nje­go­vom dje­lu do­bi­le spe­ci­fi­čan i nje­go­vom na­či­nu ra­da pri­mje­ren ob­lik. Ko­li­ko je to bio zna­ča­jan na­uč­ni po­stu­pak i vri­je­dan do­pri­nos op­štem na­uč­nom du­hu nje­go­vog vre­me­na, po­ka­zu­je po­da­tak da su Cvi­ji­će­va do­stig­nu­ća i da­nas ak­tu­el­na kao i u vri­je­me nji­ho­vog na­stan­ka. To je po­seb­no na­gla­še­no u ra­do­vi­ma iz do­me­na an­tro­po­ge­o­gra­fi­je, ko­ju je sa­mo­stal­no iz osno­va stvo­rio i vre­me­nom do svjet­skog ni­voa raz­vio. Vi­še ne­go mno­gi dru­gi, ovaj is­tra­ži­vač je uspje­šno spa­jao na­u­ku o pri­ro­di sa na­u­kom o čo­vje­ku i dru­štvu, što je do naj­vi­ših mo­gu­ćih gra­ni­ca pred­sta­vio u ka­pi­tal­nom dje­lu Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo. Bi­la je to i osta­la naj­pot­pu­ni­ja ge­o­graf­ska mo­no­gra­fi­ja ko­jom je ob­u­hva­ćen pro­stor od 500.000 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, sa svim svo­jim spe­ci­fič­no­sti­ma ži­vo­ta lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, po­seb­no ele­men­ti­ma nji­ho­vog me­đu­sob­nog spa­ja­nja i pro­ži­ma­nja, ali i odva­ja­nja i izo­lo­va­nja. Ova knji­ga sa­dr­ži ne sa­mo ogrom­nu gra­đu sa­ku­plje­nu na te­re­nu to­kom mno­gih go­di­na mu­ko­trp­nog i kon­ti­nu­i­ra­nog ra­da, već i ve­li­ku sin­te­zu ri­je­še­nih pro­ble­ma sa raz­ra­đe­nim i pri­mi­je­nje­nim po­stup­ci­ma u okvi­ru pri­rod­nih i dru­štve­nih na­u­ka.
Iako je ži­vio re­la­tiv­no krat­ko, sve­ga 62 go­di­ne, Cvi­jić je uspio da ostva­ri gran­di­o­zno dje­lo na svim pod­ruč­ji­ma svo­ga obim­nog i ra­zno­vr­snog ra­da. Osnov­na dje­lat­nost su mu bi­la de­ce­nij­ska is­tra­ži­vač­ka pu­to­va­nja, ali to­me tre­ba do­da­ti i nje­gov na­stav­nič­ki rad na Uni­ver­zi­te­tu, an­ga­žo­va­nje u Za­vo­du i Ge­o­graf­skom dru­štvu, dje­lat­nost oko or­ga­ni­zo­va­nja sa­rad­ni­ka iz ra­znih kra­je­va ko­ji su pri­ku­plja­li i ob­ra­đi­va­li te­ren­ski ma­te­ri­jal o ži­vo­tu sta­nov­ni­ka u obla­sti­ma ju­žno­slo­ven­skih ze­ma­lja. Cvi­jić je, u stva­ri, uvi­jek imao pu­ne ru­ke po­sla, isto­vre­me­no je oba­vljao raz­ne i ve­o­ma de­li­kat­ne po­slo­ve, u či­joj osno­vi je ipak bio nje­gov na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki rad, ali je sve svo­je za­dat­ke ve­o­ma od­go­vor­no i sa­vje­sno za­vr­ša­vao. Nje­go­vo dje­lo­tvor­no pri­su­stvo se osje­ća­lo i u ra­du ra­znih na­uč­nih i dru­štve­nih or­ga­ni­za­ci­ja, pri če­mu ipak tre­ba iz­dvo­ji­ti nje­gov ve­li­ki do­ri­nos u ra­du Srp­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je na­u­ka, usta­no­ve ko­jom je ru­ko­vo­dio u po­sled­njoj de­ka­di svo­ga ži­vo­ta.
Tre­ba po­seb­no iz­dvo­ji­ti Cvi­ji­ćev jav­ni rad, pri če­mu su ga naj­ši­re na­rod­ne ma­se neo­bič­no po­što­va­le za­hva­lju­ju­ći po­zi­tiv­nim ka­rak­ter­nim od­li­ka­ma, kao i iz­u­zet­nom ro­do­lju­bu. Sva­ki nje­gov jav­ni na­stup, do­bro­na­mjer­ni sa­vje­ti, kao i kri­tič­ki iz­ne­se­na ri­ječ, na­i­la­zi­li su na ve­o­ma do­bar pri­jem i pri­hva­ta­nje me­đu stu­den­ti­ma i jav­nim mnje­njem. Iza sva­ke nje­go­ve iz­go­vo­re­ne ili na­pi­sa­ne ri­je­či na­mi­je­nje­ne mla­doj ge­ne­ra­ci­ji ili na­ro­du sta­jao je je­dan uz­vi­še­ni, ple­me­ni­ti i do­sto­jan­stve­ni čo­vjek i na­uč­nik. On je oli­ča­vao sve one naj­ljep­še i naj­ple­me­ni­ti­je od­li­ke svo­ga na­ro­da ko­me je uvi­jek ta­ko ne­se­bič­no, oda­no i is­traj­no slu­žio. Ovaj ne­u­mor­ni dje­lat­nik, stva­ra­lac i na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki rad­nik je sti­zao svu­da gdje je nje­go­vo pri­su­stvo bi­lo po­treb­no ili se oče­ki­va­lo.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

PRI­RE­DIO:
MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ