PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Ne­dav­no je u iz­da­nju bje­lo­polj­skog „Pe­ga­za” iz štam­pe iza­šla dvo­tom­na knji­ga prof. dr Bran­ka Ko­sti­ća „Ni­je­sam po­ga­zio za­kle­tvu” (in­ter­vjui, go­vo­ri iz­ja­ve...) za ko­ju je je­dan od nje­nih re­cen­ze­na­ta, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Bu­do Si­mo­no­vić za­pi­sao da će „osta­ti bi­ljeg, ne­iz­bri­si­vi trag i svo­je­vr­sni ama­net jed­nog um­nog i i osvje­do­če­nog pa­tri­o­te, po­sto­ja­nog i ne­po­ko­le­blji­vog u svo­joj ide­ji, čo­vje­ka ko­ji ni­je do­pu­stio da sa njim ma­ni­pu­li­šu, ko­ji ni­je dao vje­ru za ve­če­ru ni­ti tr­go­vao sa uvje­re­nji­ma – čo­vje­ka za ko­ga su isti­na, prav­da i čast sve­ti­nja i mje­ra sve­ga...” U te Si­mo­no­vi­će­ve ri­je­či uvje­ri­će se i na­ši či­ta­o­ci kroz ovaj felj­ton, u ko­me će­mo da­ti naj­za­ni­mlji­vi­je de­ta­lje iz mno­go­broj­nih Ko­sti­će­vih in­te­r­vjua, te dva nje­go­va go­vo­ra na­sta­la u pre­lom­nim dru­šte­nim do­ga­đa­ji­ma.
Pri­je ove knji­ge Ko­stić je ob­ja­vio knji­ge: „Alu­mi­ni­jum i teh­nič­ki pro­gres” (1981) ‘’1991 – Da se ne za­bo­ra­vi” (1996), „Za­pi­si” (2005), „Isti­na o raz­bi­ja­nju Ju­go­sla­vi­je” (2010). Kao pred­sjed­nik NVO Udru­že­nje gra­đa­na za po­vra­ćaj ce­klin­skih ri­bo­lo­va na­pi­sao je i mo­no­gra­fi­ju „Ce­klin­ski ri­bo­lo­vi, na Ska­dar­skom je­ze­ru u Cr­noj Go­ri” (2011), kao i knji­gu „Ko­sti­ći, brat­stvo u Ce­kli­nu – Sta­ra Cr­na Go­ra – Ro­do­slov” (2014).
Ko­stić je ro­đen 1939. go­di­ne. Za­vr­šio je Vi­šu re­al­nu gim­na­zi­ju u Ti­to­gra­du (da­na­šnjoj Pod­go­ri­ci) 1957. go­di­ne, Eko­nom­ski fa­kul­tet 1962, ma­gi­stri­rao je 1977, a dok­to­ri­rao 1980 – sve na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du.
Ra­dio je kao or­ga­ni­za­ci­o­ni se­kre­tar Uni­ver­zi­tet­skog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta u Be­o­gra­du, pred­sjed­nik Cen­tral­nog ko­mi­te­ta Na­rod­ne omla­di­ne Cr­ne Go­re, ko­mer­ci­jal­ni i ge­ne­ral­ni di­rek­tor Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma u Ti­to­gra­du, sa­vjet­nik i vi­ši na­uč­ni sa­rad­nik In­sti­tu­ta za teh­nič­ka is­tra­ži­va­nja, van­red­ni pro­fe­sor Po­li­tič­ke eko­no­mi­je na svim Teh­nič­kim fa­kul­te­ti­ma u Pod­go­ri­ci; pre­da­vao je Osno­ve eko­no­mi­je, od­no­sno Eko­no­mi­ju i Eko­no­mi­ku sa­o­bra­ća­ja na re­dov­nim i Eko­no­mi­ku gra­đe­vi­nar­stva na post­di­plom­skim stu­di­ja­ma na Gra­đe­vin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci.
Bio je pot­pred­sjed­nik Iz­vr­šnog vi­je­ća (Vla­de) Skup­šti­ne So­ci­ja­li­stič­ke Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, pred­sjed­nik Pred­sjed­ni­štva SRCG 1989-1990; po­sla­nik i pred­sje­da­va­ju­ći de­le­ga­ci­je Cr­ne Go­re u Vi­je­ću re­pu­bli­ka i po­kra­ji­na Skup­šti­ne So­ci­ja­li­stič­ke Fe­de­ra­tiv­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je (SFRJ), pot­pred­sjed­nik Pred­sjed­ni­štva SFRJ (1991-1992. go­di­ne). Vr­šio je du­žnost pred­sjed­ni­ka Pred­sjed­ni­štva SFRJ od de­cem­bra 1991. do po­lo­vi­ne ju­na 1992. go­di­ne.
Od ve­li­kog bro­ja in­ter­vjua ko­je je dao do­ma­ćim i ino­stra­nim no­vi­na­ri­ma, štam­pa­nim i elek­tron­skim me­di­ji­ma, me­đu ko­ri­ca­ma knji­ge „Ni­je­sam po­ga­zio za­kle­tvu” svo­je mje­sto za­u­zeo je i Ko­sti­ćev in­ter­vju glav­nom i od­go­vor­nom ured­ni­ku „Po­bje­de” Vi­do­ju Ko­na­ta­ru, od 5. apri­la 1989. go­di­ne:
Pi­ta­nje: Ima do­sta raz­li­či­tih ocje­na o zbi­va­nji­ma u Cr­noj Go­ri od ok­to­bra, od­no­sno od av­gu­sta pro­šle go­di­ne, ka­ko u Re­pu­bli­ci, ta­ko i van nje. Ko­je su, po Va­ma, ka­rak­te­ri­sti­ke tih do­ga­đa­ja i sa­da­šnjeg ak­tu­el­nog tre­nut­ka?
Od­go­vor: „To što se de­si­lo u Cr­noj Go­ri ne mo­že se po­sma­tra­ti i ocje­nji­va­ti odvo­je­no od sta­nja i od­no­sa u ze­mlji. Sa­svim je iz­vje­sno da je du­go­go­di­šnje ner­je­ša­va­nje ko­sov­ske dra­me i raz­li­či­ta gle­da­nja na to pi­ta­nje, osnov­ni raz­log ve­o­ma ozbilj­ne po­li­tič­ke kri­ze sa ko­jom smo bi­li su­o­če­ni u Ju­go­sla­vi­ji, na­ro­či­to po­sled­nju go­di­nu da­na. Po­li­tič­ki vrh ze­mlje neo­prav­da­no je du­go ka­snio sa po­sti­za­njem pu­nog po­li­tič­kog je­din­stva oko ustav­nih pro­mje­na u Sr­bi­ji i eli­mi­ni­sa­nja kon­tra­re­vo­lu­ci­je na Ko­so­vu. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji do­šlo je do sna­žne po­li­ti­za­ci­je ma­sa, na­ro­či­to u Sr­bi­ji, a u po­sled­njih po­la go­di­ne i u Cr­noj Go­ri. Ta po­li­ti­za­ci­ja ma­sa po­zi­tiv­no je dje­lo­va­la u pod­sti­ca­nju po­li­tič­kog vr­ha ze­mlje za po­sti­za­nje ve­ćeg je­din­stva u gle­da­nji­ma na ustav­ne pro­mje­ne u Sr­bi­ji i rje­ša­va­nje pr­o­ble­ma Ko­so­va.
Iako se do­ga­đa­ji br­zo smje­nju­ju do­volj­no je da se pod­sje­ti­mo na sta­nje od­no­sa i shva­ta­nja od pri­je go­di­nu da­na i da do­đe­mo do za­ključ­ka da je sa­mo pri­je 12 mje­se­ci, zbog raz­li­či­tih gle­da­nja u po­li­tič­kom vr­hu ze­mlje, bi­lo te­ško pret­po­sta­vi­ti da će se po­sti­ći pu­na sa­gla­snost i pru­ži­ti, isti­na do­sta ka­sno, po­dr­ška ustav­nim pro­mje­na­ma u Sr­bi­ji.
Ma­sov­na oku­plja­nja na­ro­da i iz­ra­ža­va­nje na­rod­ne vo­lje u to­me od­i­gra­lo je vr­lo po­zi­tiv­nu ulo­gu. U tim ma­sov­nim oku­plja­nji­ma na­ro­da do­šli su do iz­ra­ža­ja po­je­din­ci ili gru­pe sa po­li­tič­kim i idej­nim po­gle­di­ma su­prot­nim Sa­ve­zu ko­mu­ni­sta. Ko­li­ko god su to bi­li pe­ri­fer­ni de­ta­lji, u ne­kim dru­gim sre­di­na­ma u ze­mlji, ti po­je­din­ci i gru­pe iza­zva­li su naj­ve­ću pa­žnju jav­no­sti i bi­li su po­vod za re­a­go­va­nja i su­prot­sta­vlja­nja u sred­stvi­ma in­for­mi­sa­nja i na po­li­tič­kom ni­vou. U tim sre­di­na­ma se ni­je vi­dje­la ili se ni­je htje­la vi­dje­ti osnov­na su­šti­na ma­sov­nog oku­plja­nja na­ro­da. Re­a­go­va­nja sred­sta­va in­for­mi­sa­nja, po­li­tič­kih fo­ru­ma i po­je­di­na­ca, ko­ja su pr­ven­stve­no bi­la okre­nu­ta pe­ri­fer­nim de­ta­lji­ma sa ma­sov­nih mi­tin­ga, zna­či­la su no­vo do­li­va­nje ulja na va­tru, još iz­ra­že­ni­ju po­li­ti­za­ci­ju ma­sa, što je pod­sti­ca­lo pro­ces ho­mo­ge­ni­za­ci­je ma­sa na na­ci­o­nal­noj osno­vi i par­ce­li­sa­nje i za­tva­ra­nje in­for­ma­tiv­nog pro­sto­ra u na­ci­o­nal­ne okvi­re. Sve je to, iz da­na u dan, vo­di­lo da­ljoj eska­la­ci­ji me­đu­na­ci­o­nal­nih su­prot­sta­vlja­nja, po­li­tič­kih su­ko­ba i ver­bal­nog ra­ta”.
(NA­STA­VI­ĆE SE)