PI­ŠE: DR BRAN­KO BA­BIĆ


U bi­ci na Ca­re­vu La­zu 1712. uče­stvo­va­lo je 300 Gr­blja­na „u sa­sta­vu Pod­lov­ćen­skog oru­ža­nog od­re­da”, pred­vo­đe­ni bar­jak­ta­ri­ma Ba­tri­ćem Boj­ko­vi­ćem i Ra­dom Lje­pa­vi­ćem. Oba bar­jak­ta­ra po­gi­nu­še.
– Vuk, sin ro­do­na­čel­ni­ka Đu­ri­še „no­si bar­jak” 1712. i gi­ne.
– Pi­mo Mr­va­lje­vić „ko­ji pr­vi udri­še na Tur­ke ”, Gor­ski vi­je­nac, 1925., 21.
– Kom­nen bar­jak­tar – oko 1730, haj­duč­ki ha­ram­ba­ša, mlad gi­ne iz­nad se­la Ma­sla­ra .
Ovo su ime­na ne­ko­li­ko bar­jak­ta­ra iz vre­me­na mi­tro­po­li­ta Da­ni­la Pe­tro­vi­ća. Pri­log ovo­me su spo­ro­vi oko bar­jak­tar­stva. Iz njih se mo­že vi­dje­ti i isto­ri­jat, od­no­sno od ka­da po­ti­če bar­jak­tar­stvo ne­kih po­ro­di­ca. Ov­dje se naj­če­šće po­zi­va na pre­da­nje. Ta­ko, Vuč­ko­vi­ći to ve­zu­ju za 1697. go­di­nu. Tra­di­ci­ji se mo­že uglav­nom i vje­ro­va­ti, jer bi iz­no­še­nje ne­tač­nih po­da­ta­ka ima­lo mo­ral­nu osu­du u na­ro­du. Kad je ri­ječ o iz­ne­se­nom slu­ča­ju, Mi­ni­star­stvo voj­no je 1885. iz­da­lo i uvje­re­nje ko­jim se zva­nič­no po­tvr­đu­je po­ri­je­klo i na­sle­đe bar­ja­ka Vuč­ko­vi­ća, po­čev od Mar­ka Vuč­ko­va i da­lje kroz XVI­II i XIX vi­jek do 1862. go­di­ne. Ina­če o po­sto­ja­nju bit­ke na Ca­re­vom La­zu 1712.god., uka­zu­je i pje­sma mi­tro­po­li­ta Pe­tra I - Pje­sma ka­ko Cr­no­gor­ci raz­bi­še Tur­ke 1712. go­di­na: I tu voj­sku bje­še ure­dio / Sve po re­du ple­me do ple­me­na / A pred nji­ma ple­men­ske gla­va­re / Voj­vo­de, kne­ze i ser­da­re / I de­li­je mla­de bar­jak­ta­re.
Mo­že se po­u­zda­no za­klju­či­ti da od kra­ja XVII v. pa na da­lje Cr­no­gor­ci već ima­ju svo­je lič­ne za­sta­ve sa kr­stom kao osnov­nim sim­bo­lom na nji­ma. Tad već po­sje­du­ju dva ti­pa voj­nič­kih za­sta­va: glav­ni – alaj­bar­jak i lo­kal­ne kne­žin­ske, te­ri­to­ri­jal­ne bar­ja­ke – uglav­nom po jed­nu na sva­ku sto­ti­nu bo­ra­ca. For­mi­ra­njem ple­me­na kne­žin­ske za­sta­ve se za­mje­nju­ju ple­men­skim sa usta­no­vlje­njem i zva­njem bar­jak­ta­ra, ko­ji usko­ro bi­va­ju na­sled­ni. Krst kao sim­bol na bar­ja­ku fun­gi­ra kao vjer­sko-na­ci­o­nal­ni sim­bol utje­lo­vljen u ka­rak­ter na­ci­o­nal­no-oslo­bo­di­lač­ke bor­be u već re­če­noj de­vi­zi „Za Krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu”. Ove za­sta­ve se raz­li­ku­ju od do­bi­je­nih mle­tač­kih sa li­kom sv. Mar­ka i mle­tač­kim la­vom.
Za­što ima ma­lo po­da­ta­ka o cr­no­gor­skim i brd­skim bar­jak­ta­ri­ma i bar­ja­ci­ma iz pr­ve po­lo­vi­ne XVI­II vi­je­ka? To se mo­že ob­ja­sni­ti ta­da­šnjim po­li­tič­kim sta­tu­som i ne­ma­njem dr­žav­ne, pa i voj­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ta voj­ska se po­vre­me­no sa­ku­plja ra­di od­bra­ne od Tu­ra­ka i bo­ri se za slo­bo­du. To je na­rod­na voj­ska, mi­li­cij­skog ti­pa, ko­ja se po po­tre­bi do­bro­volj­no oku­plja u okvi­ru kne­ži­na, za­tim ple­me­na i na­hi­ja. To je neo­r­ga­ni­zo­va­na i sla­bo opre­mlje­na, ali spo­sob­na da se bo­ri s ne­pri­ja­te­ljem na svo­joj te­ri­to­ri­ji i da upa­da na ne­pri­ja­telj­sko ze­mlji­šte. Pred­nost ove voj­ske je do­bro­volj­nost, sprem­nost da se gi­ne za slo­bo­du, vje­šti­na ra­to­va­nja – mu­nje­vi­ti na­pa­di, ali i vje­šti­na od­bra­ne i ma­ne­var­ska spo­sob­nost.
Evo i po­da­ta­ka o cr­no­gor­skim bar­ja­ci­ma u dru­goj po­lo­vi­ni XVI­II vi­je­ka. Mi­tro­po­lit Va­si­li­je Pe­tro­vić u Pred­stav­ci Ca­ri­ci Ma­ri­ji Te­re­zi­ji 1751. g. ka­že: „Kad njen mi­tro­po­lit na­re­di, sku­pe se ovi svi i do­đu pod svo­jim za­sta­va­ma i sam mi­tro­po­lit po­la­zi s nji­ma u rat”.
„Bez sum­nje, vla­di­ka go­vo­ri o cr­no­gor­skim za­sta­va­ma, a im­pli­cit­no po­tvr­đu­je po­sto­ja­nje kne­žin­skih za­sta­va i in­sti­tu­ci­je stal­nih bar­jak­ta­ra”.
Po­znat je i po­da­tak ko­ji pro­is­ti­če iz go­vo­ra gu­ver­na­du­ra Stan­ka Ra­do­nji­ća na Op­šte­cr­no­gor­skom zbo­ru 1756. go­di­ne, pred od­bra­nu od tur­skog na­pa­da: „... Ide­mo pod za­sta­vu sve­tog kr­sta za čast i sla­vu hri­šćan­ske vje­re, za od­bra­nu na­še otadž­bi­ne, na­še dje­ce i op­šte slo­bo­de na­še”. I u pi­smu Đu­sti­nu Bol­di­ju , iz­van­red­nom ko­tor­skom pro­vi­du­ru 1756., po­mi­nju se uz ser­da­re i kne­zo­ve i „bar­jak­ta­ri ot svi­jeh na­hi­ja ot Cr­ne Go­re ”. Ovo uka­zu­je na vi­sok rang i ugled bar­jak­ta­ra u Cr­noj Go­ri .
Sve do 1768. go­di­ne ne­ma opi­sa cr­no­gor­ske za­sta­ve, osim kr­sta ko­ji se na­zna­ča­va pri po­me­nu za­sta­ve, od­no­sno nje­nih vr­sta – alaj­bar­jak kao za­jed­nič­ka (glav­na) voj­nič­ka za­sta­va i lo­kal­ne kne­žin­ske ili ka­sni­je ple­men­ske za­sta­ve. Sve osta­lo bi­lo je ne­po­zna­to (ob­lik, ve­li­či­na, bo­je i ma­te­ri­jal od ko­ga se pra­ve bar­ja­ci, kao i oda­kle se na­ba­vlja­ju).
Go­di­ne 1768. tur­ska voj­ska na­pa­da Cr­nu Go­ru Ta­da je ru­me­lij­ski san­džak­beg sa ve­li­kom voj­skom raz­bio cr­no­gor­sku od­bra­nu na Ostro­škom klan­cu, na­tje­rao cr­no­gor­sku voj­sku na bjek­stvo, po­pa­lio, opljač­kao i od­veo u rop­stvo mno­štvo Bje­lo­pa­vli­ća. Za­pli­je­nje­na je i Za­sta­va Šće­pa­na Ma­log. Kad su je pri­mi­je­ti­li du­bro­vač­ki tr­gov­ci, ko­ji su tu­da pro­la­zi­li na­kon bit­ke, re­če­no im je da je to za­sta­va Šće­pa­na Ma­log . Ona je bi­la kva­drat­nog ob­li­ka, od bi­je­log plat­na sa cr­ve­nim ob­ru­bom i zlat­nim kr­stom na vr­hu
ko­plja.
Usli­je­di­la je Mah­mud-pa­ši­na in­va­zi­ja osam­de­se­tih go­di­na XVI­II v., to jest, na­sil­na pa­ci­fi­ka­ci­ja Br­đa­na i di­je­la Cr­ne Go­re , ko­je je na­tje­rao da pri­me tur­ske za­sta­ve. Go­di­ne 1780. 13 kne­ži­na, po 100 voj­ni­ka iz Ka­tun­ske i Ri­ječ­ke Na­hi­je , „sa raz­vi­je­nim za­sta­va­ma idu na Bra­ji­će da ih po­pa­le i po­bi­ju i uzmu im sve što ima­ju”. Na­pad je od­bi­jen uz po­moć Gr­blja, Ma­ji­na, Po­bo­ra i Pa­štro­vi­ća .
Ov­dje se na­vo­de po­da­ci o kne­ži­na­ma kao voj­nim for­ma­ci­ja­ma, jer su ima­li voj­ne je­di­ni­ce od po 100 bo­ra­ca, kao i svo­je za­sta­ve i svo­je bar­jak­ta­re. To se po­tvr­đu­je i u Po­sla­ni­ca­ma Ce­kli­nja­ni­ma , Pe­tra I , da im je mi­tro­po­lit do­di­je­lio i po­slao če­ti­ri bar­ja­ka: „da ih no­si­te zdra­vo i ve­se­lo za po­šte­nje va­še, za na­šu vje­ru i slo­bo­du sve­ga na­še­ga ote­če­stva”.
(NA­STA­VI­ĆE SE)