PI­ŠE: MI­LjAN STA­NI­ŠIĆ


Pr­vi igu­man ma­na­sti­ra Ostrog, ko­je­ga je po­sta­vio vla­di­ka Sv. Va­si­li­je, bio je Isa­i­ja iz se­la Po­pa kod Nik­ši­ća, unuk je­ro­mo­na­ha Isa­i­je od Ono­go­šta. Po­sli­je nje­ga pr­vi sle­de­ći igu­man ma­na­sti­ra, ko­ji se po­mi­nje, ta­ko­đe se zvao Isa­i­ja, a pret­po­sta­vlja se da je i on bio iz istog mje­sta, oda­kle i nje­go­vi pret­hod­ni­ci. „Je­ro­mo­nah Isa­i­ja sa bra­ti­ja­mi” su 1723. go­di­ne sa­gra­di­li cr­kvu Sv. Ge­or­gi­ja. Na­kon nje­ga igu­ma­ni ma­na­sti­ra Ostrog su bi­li u kon­ti­nu­i­te­tu iz Bje­lo­pa­vli­ća, a o nji­ma će­mo iz­ni­je­ti op­šir­ni­je po­dat­ke. Da­kle, Bje­lo­pa­vli­ći i nji­ho­vi du­hov­ni­ci su bdje­li nad Ostro­škom sve­ti­njom, ču­va­ju­ći ču­do­tvor­ne mo­šti Sv. Va­si­li­ja i za­kle­tvu ko­ju su da­li da ne­će ža­li­ti svo­je ži­vo­te u bor­ba­ma pro­tiv tur­skih sil­ni­ka, ko­ji su svim si­la­ma po­ku­ša­va­li da ovaj du­hov­ni sve­ti­o­nik Srp­stva za­u­zmu, oskr­na­ve i po­ga­ze. O tim nji­ho­vim po­ku­ša­ji­ma i nad­čo­vje­čan­skoj bor­bi Bje­lo­pa­vli­ća i dru­gih da ga za­šti­te bi­će na­po­me­na u da­ljem tek­stu.
Pr­vi Bje­lo­pa­vlić igu­man ma­na­sti­ra Ostro­ga je bio, uče­nik igu­ma­na Isa­i­je, ar­hi­man­drit Ste­fan Pa­vi­će­vić iz Do­njih Rso­je­vi­ća u Pav­ko­vi­ći­ma i to od 1738. do 1758. go­di­ne. On se pr­vi put po­mi­nje u jed­nom za­pi­su iz 1740. go­di­ne po­vo­dom ku­po­vi­ne vi­še ima­nja u s. Pe­tri­ći, od ko­jih je naj­ve­ći dio bio pod vi­no­gra­di­ma, kao i dva ze­mlji­šna po­sje­da ko­ja su po­klo­nje­na u istom mje­stu. Tu je on po­di­gao i Vin­šti­cu za po­tre­be ma­na­sti­ra. Ta­ko­đe je 1743. go­di­ne or­ga­ni­zo­vao i zi­da­nje „Ve­lje ku­će” u kr­šu do ka­sni­je iz­gra­đe­nog Do­njeg ma­na­sti­ra. On je od po­čet­ka svo­ga igu­ma­no­va­nja ini­ci­rao otva­ra­nje „Op­šteg li­sta”. U nje­mu su pre­ci­zno upi­si­va­ni ak­ti ku­po­vi­ne ze­mlji­šta za po­tre­be ma­na­sti­ra Ostrog, po­tom po­klo­ni ma­na­sti­ru, po­zaj­mi­ce i sl. U „Op­štem li­stu” je na­ve­den 21 za­pis ku­po­vi­ne u ko­ji­ma je igu­man Pa­vi­će­vić uče­stvo­vao, a u ve­ći­ni od njih i po ne­ko­li­ko ze­mlji­šta, kao i po­klo­na, ta­ko da se mo­že tvr­di­ti da je za nje­go­vo vri­je­me mno­go ima­nja ku­plje­no i po­klo­nje­no. To je ima­lo ve­li­ko zna­če­nje za eko­nom­sko funk­ci­o­ni­sa­nje ma­na­sti­ra Ostrog, če­mu je do­pri­ni­je­lo i lo­kal­no sta­nov­ni­štvo ko­je je ra­do či­ni­lo uslu­ge ma­na­sti­ru Osto­gu.
U jed­nom za­pi­su iz 1759. go­di­ne, na­kon nje­go­vog upo­ko­je­nja, na­ve­de­no je ko­li­ko je imo­vi­ne ta­da­šnji igu­man Ste­fan Pa­vi­će­vić ku­pio za ma­na­stir i ko­li­ka je sred­stva za to ulo­žio, kao i za gra­di­telj­ske po­slo­ve, is­ti­ču­ći nje­go­ve ve­li­ke za­slu­ge u ve­zi sa tim: „1759. go­di­ne. Po predstavleniju go­spo­di­na ar­hi­man­dri­ta Ste­fa­na, na­đo­smo što je ku­pio vi­no­gra­dah i ba­šti­ne i me­te­ha, da je dao tri­sta ce­ki­nah, i če­tr­de­set na za­lo­gu, – Bog vest, jest i vi­še; kro­me što je gra­dio po­gra­de, jest vi­še ne­go to­li­ko; mno­go tru­da ima sa sve­tu­ju obi­telj. Bog da mu du­šu pro­stit i ve­se­lit sa va­se­mi pra­ved­ni­mi, amin”.
Ta­ko u pr­vom za­pi­su iz „Op­šteg li­sta” ma­na­sti­ra Ostrog o to­me pi­še: „1) 1740. Pe­tri­ći. Zna­no da jest što ku­pih vi­no­grad u Ra­du­la Ba­le­vi­ća, če­ti­ri mo­ti­ke, za pet ce­ki­nah, u pro­da­no ime. U pa­ki do njih, od za­pa­da, što su dvi­je mo­ti­ke Ra­do­sa­va Drek­če­va (i) Jo­va­no­va, to cr­kvi pri­lo­ži­še za dva sa­ran­da­ra ocu i ma­te­ri. I pa­ki što ku­pih u Vu­ke­li­ća vi­no­grad, 10 mo­ti­kah, za 13 ce­ki­nah, i taj u Pe­tri­će, što se zo­ve Tr­bu­šak, ni­že ku­će Vu­ča­na Bo­bi­či­ća; i to u po­ra­da­no ime, a Vu­čan svo­je pri­lo­ži pod ma­na­stir za svo­ju du­šu. I pa­ki u Vu­li­ća (ku­pih) tri mo­ti­ke za če­ti­ri ce­ki­na, u pro­da­no ime Si­je pod­pi­sah igu­man Ste­fan (Pa­vi­će­vić) svo­je­ruč­no”.
Usled lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja i sta­ro­sti ar­hi­man­dri­ta Ste­fa­na Pa­vi­će­vi­ća (upo­ko­jio se 1759. go­di­ne) na mje­stu igu­ma­na ma­na­sti­ra Ostrog za­mi­je­nio je Mak­sim Bo­ško­vić. On se po­mi­nje u za­pi­su „Op­šteg li­sta” ma­na­sti­ra Ostrog iste go­di­ne ka­da je po­stao igu­man (1758) u ve­zi spo­ra oko gra­ni­ce Bje­lo­pa­vli­ća i Pje­ši­va­ca, za­pad­no od ma­na­sti­ra Ostrog, kao i zbog cr­kve­nog ze­mlji­šta ko­je su uzur­pi­ra­li ne­ki Pje­šiv­ci, a Bje­lo­pa­vli­ći su sta­li u za­šti­tu ma­na­stir­skog ima­nja. O to­me u za­pi­su pi­še: „Na 1758. Vo imja Isu­sa Hri­sta. Zna­no bu­di i ve­ro­va­no na sva­ko­me pra­vet­no­me su­du ili­ti go­spo­da­rom, pret kim bi iza­šlo ovo pi­smo, ka­ko ubi Lu­ka i Ra­de i Ra­du­le (Mi­la­to­vi­ći iz Da­bo­vi­ća) Pe­ra Ra­i­če­vi­ća s Ro­ža­ca. Pak do­đe Bje­lo­pa­vlić te im po­ždi ku­će i po­se­ko­še vi­no­grad. I Da­bo­vi­ći po­be­go­še svi u Nik­ši­će. Se­lo im opus­će. Pak Jan­ko Bo­ško­vić met­nu ka­tun vi­še Ku­le, na ze­mlju Mi­la­to­vi­ća. Pak ta(j) put use­ja je­čam Si­mon Kon­tić sa si­nom Sa­vi­ćem na Ka­tu­ni­šte, kod Pi­šte­ta, na ze­mlju car­kov­nu, bez pi­ta­nja car­kov­no­ga”.
(NA­STA­VI­ĆE SE)