Piše Goran Kiković, prof. istorije


O od­no­si­ma Ru­si­je i Cr­ne Go­re Jo­van Pla­me­nac ka­že: „Ru­si­ja je­ste obil­no po­ma­ga­la Cr­noj Go­ri. I da­nas, ka­da je cr­no­gor­ska pri­vre­da uni­šte­na, naj­zna­čaj­ni­ji ži­vi no­vac do­no­se nam Ru­si. A Cr­na Go­ra je svo­je­vrem­no Ja­pa­nu ob­ja­vi­la rat zbog Ru­si­je. U ovo vri­je­me Cr­na Go­ra je Ru­si­ma bi­la ši­rom otvo­ri­la vra­ta, uči­ni­la se­be nji­ho­vim dru­gim do­mom. A on­da – is­ku­še­nje! Mo­žda čak ve­će ne­go ika­da do sa­da”. Pla­me­nac is­ti­če: „Ko to da­nas, kao što je ono pri­je na­stan­ka svi­je­ta, su­prot­sta­viv­ši se Sa­ta­ni i nje­go­voj voj­sci de­mo­na, ar­han­gel Mi­ha­i­lo stao pred voj­skom an­đe­la i grom­ko uz­vik­nuo: „Stoj­mo smjer­no pred na­šim Tvor­cem i ne mi­sli­mo što je su­prot­no Bo­gu”, mo­že sta­ti pred de­mon­skom si­lom ovo­ga svi­je­ta?” Ja sma­tram, sa­mo – Vla­di­mir Pu­tin! Kao što je ono, 1380. g, Di­mi­tri­je Don­ski na Ku­li­ko­vom po­lju stao pred Zlat­nom hor­dom. Kle­tva Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, tog taj­no­vid­ca ko­ji je či­sto­tom svo­je pod­vi­žnič­ke i stra­dal­ne du­še sa­gle­da­vao vje­ko­ve, u stva­ri je bri­ga o du­ša­ma Cr­no­go­ra­ca! On je i svom na­sled­ni­ku na tro­nu cr­no­gor­skih mi­tro­po­li­ta, Pe­tru Dru­gom Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu, osta­vio za­je­šta­nje: „Mo­li se Bo­gu i dr­ži se Ru­si­je”., ka­že Pla­me­nac.
Dr Mir­če­ta Đu­ro­vić u knji­zi „Cr­no­gor­ske fi­nan­si­je” do­ku­men­to­va­no ilu­stru­je da to ni­je ta­ko. Pri­ho­di Cr­ne Go­re iz unu­tra­šnjih iz­vo­ra ni­je­su bi­li do­volj­ni za pod­mi­re­nje dr­žav­nih po­tre­ba. O to­me ko­li­ko su či­ni­li ukup­ni pri­ho­di od ne­po­sred­nih i po­sred­nih po­re­za bi­će ri­je­či ka­sni­je. Za­sad je do­volj­no is­ta­ći da oni ni­je­su bi­li do­volj­ni da po­kri­ju dr­žav­ne po­tre­be. Cr­na Go­ra se u pe­ri­o­du o ko­me je ri­ječ na­la­zi­la u vre­me­nu mak­si­mal­nih na­po­ra svih dru­štve­no-po­li­tič­kih sna­ga da se ze­mlja iz­vu­če iz za­o­sta­lo­sti i da se po­bolj­ša­ju pri­vred­ne pri­li­ke i ure­di dr­ža­va. Raz­vi­tak pri­vre­de, dr­žav­nog me­ha­ni­zma, pro­svje­te i uop­šte svih obla­sti ži­vo­ta iz­i­ski­vao je ne sa­mo ve­li­ke na­po­re već i znat­na sred­stva. Po­red to­ga, što po­seb­no tre­ba is­ta­ći, Cr­na Go­ra u ovom pe­ri­o­du vo­di in­ten­ziv­ne bor­be sa Tur­ci­ma, u od­sud­noj bor­bi za ko­nač­no oslo­bo­đe­nje i eman­ci­pa­ci­ju od Tur­ske, što je ta­ko­đe iz­i­ski­va­lo ogrom­na sred­stva. Ako se to­me do­da dvor i nje­go­ve po­tre­be, on­da je ja­sno da je to iz­i­ski­va­lo znat­na sred­stva. A njih ni­je bi­lo mo­guć­no obez­bi­je­di­ti iz do­ma­ćih iz­vo­ra. Mo­ra­li su se tra­ži­ti iz­vo­ri na stra­ni. Ka­ko is­ti­če dr Đu­ro­vić, naj­va­žni­ju po­moć sa stra­ne Cr­na Go­ra je do­bi­ja­la od Ru­si­je. Ru­ska po­moć je pred­sta­vlja­la je­dan od zna­čaj­ni­jih fi­nan­sij­skih iz­vo­ra Cr­ne Go­re. Zbog to­ga ću se na ovom mje­stu uglav­nom za­dr­ža­ti na ru­skoj sub­ven­ci­ji, ogra­ni­ča­va­ju­ći se u pret­hod­nom raz­ma­tra­nju sa­mo na naj­bit­ni­je mo­men­te, ka­ko bi se do­bi­la što pot­pu­ni­ja sli­ka ove pro­ble­ma­ti­ke u pe­ri­o­du o kom je ov­dje ri­ječ. Po­moć Ru­si­je Cr­noj Go­ri da­ti­ra još od ra­ni­je, od vre­me­na Pe­tra Ve­li­kog. Ru­ska vla­da je još 1715. go­di­ne odo­bri­la re­dov­nu po­moć Cr­noj Go­ri od 500 zlat­nih ru­ba­lja, s tim da se is­pla­ću­je sva­ke tre­će go­di­ne. Ali, po­moć ni­je re­dov­no is­pla­ći­va­na. Ka­ko se kre­ta­la ru­ska po­moć Cr­noj Go­ri u to­ku 18. vri­je­ka, te­ško je utvr­di­ti. Ona po­sta­je ne­što re­dov­ni­ka od kra­ja 18. vi­je­ka. Po­čet­kom 1799. go­di­ne car Pa­vle je na mol­bu vla­di­ke Pe­tra I od 19. ma­ja 1797. go­di­ne na­re­dio da se Cr­noj Go­ri ša­lje sva­ke go­di­ne po­moć od 1.000 zlat­ni­ka. Ti­me je po­no­vo sank­ci­o­ni­sa­na od­lu­ka Pe­tra Ve­li­kog o po­mo­ći Cr­noj Go­ri. Ali ni ova po­moć ni­je re­dov­no is­pla­ći­va­na. Ni­je pro­šlo ni ne­ko­li­ko go­di­na, a po­moć je ob­u­sta­vlje­na. Od 1807. go­di­ne ru­ska po­moć ni­je is­pla­ći­va­na za na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na. U bor­ba­ma u Bo­ki ko­tor­skoj Cr­no­gor­ci su ima­li ogrom­ne gu­bit­ke. Ali Ru­si ni­je­su da­li go­to­vo ni­ka­kvu na­kna­du za to. Uza­lud je vla­di­ka Pe­tar I go­di­na­ma tra­žio na­kna­du za pre­tr­plje­ne žr­tve u Bo­ki. On ni­je do­ži­vio da je do­bi­je. Do ka­da je bi­la ob­u­sta­vlje­na sub­ven­ci­ja po­sli­je 1807. go­di­ne, te­ško je iz po­sto­je­ćeg ma­te­ri­ja­la utvr­di­ti. Iz po­da­ta­ka se vi­di da su po­čet­kom ok­to­bra 1823. go­di­ne upu­će­na dva če­ka od po 7.930 ru­ba­lja na ime po­mo­ći za 1821. go­di­nu. U ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na po­moć vla­di­ci Pe­tru I je is­pla­ći­va­na, iako ne­u­red­no i sa za­ka­šnje­njem. Za­hva­lju­ju­ći pro­mje­ni na ru­skom pre­sto­lu, 1826. go­di­ne je ri­je­še­no „da se ob­no­vi cr­no­gor­skom na­ro­du go­di­šnja po­moć od 300 du­ka­ta go­di­šnje”. Otad je po­moć vla­di­ci Pe­tru I re­dov­no is­pla­ći­va­na sve do nje­go­ve smr­ti 1830. go­di­ne. Po­moć je is­pla­ći­va­na u če­tvo­ro­mje­seč­nim ra­ta­ma, tri pu­ta go­di­šnje.
(Na­sta­vi­će se)