PI­ŠE: PRE­DRAG R. PE­TRO­VIĆ

Ako se ana­li­zi­ra ovaj naj­po­volj­ni­ji isto­rij­ski pe­ri­od ple­me­na Ku­ča, pod tur­skom vla­da­vi­nom, a i Gor­njih Br­da, on­da mo­že­mo uoči­ti da je vi­še či­ni­la­ca uti­ca­lo na ova­kvu si­tu­a­ci­ju. Spolj­ni fak­to­ri, ko­ji su omo­gu­ći­li po­volj­ni sli­jed do­ga­đa­ja za Ku­če i Br­da, je­su niz ra­to­va ko­je su evrop­ske si­le po­ve­le sa Tur­skom po­sli­je po­ra­za Tu­ra­ka pod Be­čom 1683. go­di­ne: austrij­sko-tur­ski rat (1684–1699) i mle­tač­ko-tur­ski rat tzv. „Mo­rej­ski rat” (1684–1699) u ko­ji­ma je Tur­ska pre­tr­pje­la i po­ra­ze i iz­gu­bi­la do­sta te­ri­to­ri­ja, a Mle­tač­ka re­pu­bli­ka, ta­da naj­ve­ći sa­ve­znik Ku­ča i Br­đa­na, iza­šla oja­ča­na. Za­tim, do­la­zi do tur­sko-ru­skog ra­ta (1711. go­di­ne) i austrij­sko-tur­skog ra­ta (1716) u ko­me su se austrij­skoj stra­ni pri­dru­ži­li Mle­ča­ni. Sle­de­ći ra­to­vi, ko­ji su ta­ko­đe uti­ca­li da Tur­ska ne mo­že do­volj­no da se ba­vi svo­jim unu­tra­šnjim pro­ble­mi­ma sa ustan­ci­ma i osa­mo­sta­lji­va­nji­ma ple­me­na u svo­jim pe­ri­fer­nim po­kra­ji­na­ma, bio je rat ru­sko-tur­ski (1736–1739) i austrij­sko-tur­ski rat (1737–1739).
Po­volj­ni spolj­ni po­li­tič­ki fak­to­ri i po­god­na po­li­ti­ka sa ple­me­ni­ma u ne­po­sred­nom okru­že­nju, omo­gu­ći­li su no­vi kva­li­tet u raz­vo­ju sa­mog ple­me­na Ku­ča i Sa­ve­za ple­me­na Br­da, a to su: Pot­pu­na auto­no­mi­ja sa do­sta ele­me­na­ta sa­mo­stal­no­sti ple­me­na u od­no­su na Tur­ke, znat­no osna­žen voj­ni po­ten­ci­jal ple­me­na, broj­ča­no i do 3.000 Ku­ča pod oruž­jem, uz voj­no sa­dej­stvo sa su­sjed­nim brd­skim ple­me­ni­ma, ko­je je do­ka­za­no ni­zom ve­ćih po­bje­da nad Tur­ci­ma u ovom pe­ri­o­du, za­tim Sa­vez brd­skih ple­me­na i za­jed­nič­ko vođ­stvo brd­skih ple­me­na u voj­nim ak­ci­ja­ma pro­tiv Tu­ra­ka, iz­bo­rom za „gu­ver­na­du­ra Br­da” voj­vo­de Ku­ča, grad­nja Ma­na­sti­ra Du­ga i u nje­mu us­po­sta­vlja­nje du­hov­nog cen­tra, za­jed­nič­kog za če­ti­ri zna­čaj­na ple­me­na u Gor­njim Br­di­ma. Za­tim, do­stig­nu­ća u Ku­či­ma i Gor­njim Br­di­ma iz obla­sti ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re, osim Ma­na­sti­ra Du­ga, ob­na­vlja­nje Ma­na­sti­ra Đur­đe­vi Stu­po­vi u Va­so­je­vi­ći­ma, ob­na­vlja­nje Ma­na­sti­ra Mo­ra­ča, grad­nja ne­ko­li­ko cr­ka­va u Ku­či­ma i u Gor­njim Br­di­ma, i obje­ka­ta na Me­du­nu i Ko­so­ru, za­tim, ve­o­ma je zna­čaj­no i oslo­ba­đa­nje Me­dun­ske tvr­đa­ve i us­po­sta­vlja­nje voj­ne pla­će­ne po­sa­de u tvr­đa­vi opre­mlje­noj i sa to­po­vi­ma, či­me je Me­dun i Me­dun­ska tvr­đa­va po­stao cen­tral­no voj­no upo­ri­šte Ku­ča i Br­đa­na, pre­ma tur­skom gar­ni­zo­nu i tvr­đa­vi u Pod­go­ri­ci i pre­ma Ska­dru, za­tim pro­ši­re­nje te­ri­to­ri­je ple­me­na i Gor­njih Br­da, po­ma­ga­nje cr­no­gor­skim i her­ce­go­vač­kim ple­me­ni­ma pri na­pa­di­ma Tu­ra­ka i u za­jed­nič­kim voj­nim dej­stvi­ma pro­tiv Tu­ra­ka, odr­ža­va­nje stal­nih sa­ve­znič­kih ve­za sa Mle­tač­kom re­pu­bli­kom i nji­ho­vo pri­zna­nje ovog sa­ve­zni­štva sa ma­te­ri­jal­nom i po­mo­ći u mu­ni­ci­ji i oruž­ju i pla­ća­njem po­sa­de tvr­đa­ve i gla­va­ra u Ku­či­ma, kao i u dru­gim brd­skim ple­me­ni­ma, us­po­sta­vlja­nje ve­za sa pred­stav­ni­ci­ma Ru­si­je uz pri­ma­nje znat­ne ru­ske po­mo­ći i pri­hva­ta­nje nji­ho­ve pro­kla­ma­ci­je za di­za­nje pro­tiv Tu­ra­ka u to­ku ru­skih ra­to­va sa Tur­ci­ma, a i us­po­sta­vlja­nje ve­za sa pred­stav­ni­ci­ma Austri­je i uče­stvo­va­nje na nji­ho­voj stra­ni u ra­tu sa Tur­ci­ma u Ra­škoj. Svi ovi no­vi kva­li­te­ti u ple­men­skom ži­vo­tu Ku­ča i od­no­si­ma me­đu ple­me­ni­ma Gor­njih Br­da u Sa­ve­zu brd­skih ple­me­na, for­mi­ra­nom na op­štem me­đu­ple­men­skom zbo­ru i za­jed­ni­štvo brd­skih ple­me­na, sim­bo­li­zo­va­no, for­mi­ra­njem du­hov­nog cen­tra Br­đa­na u Ma­na­sti­ru Du­ga i cen­tru nji­ho­vog sa­ve­zni­štva po oruž­ju u tvr­đa­vi Me­dun­ski grad, osno­ve su na ko­ji­ma se ka­sni­je gra­di­la svi­jest o sop­stve­nim mo­guć­no­sti­ma, za de­fi­ni­tiv­no osa­mo­sta­lje­nje ple­me­na u Gor­njim Br­di­ma od Tu­ra­ka i za stva­ra­nje, vi­jek ka­sni­je, sop­stve­ne ne­za­vi­sne dru­štve­ne za­jed­ni­ce i dr­ža­ve, sa cr­no­gor­skim i di­je­lom her­ce­go­vač­kim ple­me­ni­ma. Na­ža­lost, ovaj naj­pro­spe­ri­tet­ni­ji pe­ri­od, pri tur­skoj vla­da­vi­ni tra­jao je 52 go­di­ne, ali se auto­no­mi­ja Ku­ča i ot­por Tur­ci­ma u ma­njoj i ve­ćoj mje­ri odr­ža­la do sre­di­ne XIX vi­je­ka.
Jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih te­ko­vi­na bi­ta­ka ovog pe­ri­o­da u isto­ri­ji brd­skih ple­me­na i Ku­ča, na či­joj je te­ri­to­ri­ji u cen­tru, je­ste Me­dun­ska tvr­đa­va, u ovom pe­ri­o­du od 1688. go­di­ne i ne­po­sred­no po­sli­je nje­ga sve do 1860. Tur­ci u tvr­đa­vi Me­dun ni­su ima­li svo­ju po­sa­du i tvr­đa­va je, sem u ne­ko­li­ko ma­ho­va, u tur­skim voj­nim po­ho­di­ma bi­la slo­bod­na i u po­sje­du Ku­ča i brd­skih ple­me­na, a oko 50 go­di­na sa pla­će­nom od Mle­ta­ka po­sa­dom i voj­vo­dom iz Ku­ča opre­mlje­nom i to­po­vi­ma. Taj pe­ri­od od 172 go­di­ne slo­bod­ne tvr­đa­ve Me­dun u vje­ko­vi­ma naj­ve­će tur­ske mo­ći na Bal­ka­nu či­ni Me­dun­sku tvr­đa­vu je­din­stve­nim spo­me­ni­kom sna­žnog ot­po­ra Ku­ča i brd­skih ple­me­na tur­skom za­vo­je­va­ču.Kraj