-PI­ŠE: Mi­lo­sav B. Ga­go­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

Glav­ne oru­ža­ne sna­ge raz­mje­šte­ne su po ve­ćim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re, a ru­ral­ne pro­sto­re za­po­sje­li su, sa sla­bim sna­ga­ma, pre­te­žno ka­ra­bi­nje­ri­ma, pri če­mu im se do­ma­ća žan­dar­me­ri­ja sta­vi­la na ras­po­la­ga­nje za us­po­sta­vlja­nje oku­pa­ci­o­ne vla­sti na toj te­ri­to­ri­ji. Ni Pi­vu ni­je­su za­o­bi­šli u or­ga­ni­za­ci­ji i ure­đe­nju oku­pa­ci­o­nih pod­ruč­ja i dr­ža­va. U se­lu Bre­zna ras­po­re­đe­ne su sna­ge do po jed­nog odje­lje­nja ka­ra­bi­nje­ra u ve­zi sa ma­njim bro­jem do­ma­ćih žan­dar­ma.
Na Piv­skoj pla­ni­ni, u se­lu Tr­sa, raz­mje­šte­ne su sna­ge do po jed­nog oja­ča­nog ka­ra­bi­nje­rij­skog odje­lje­nja ko­je su us­po­sta­vi­le ve­zu sa žan­dar­me­ri­jom u se­lu Pi­šče i Cr­kvi­ca­ma. Cje­lo­kup­ni pro­stor Pi­ve kon­tro­li­sa­li su upu­ći­va­njem pa­tro­la duž se­o­skih i ple­men­skih pu­te­va, pje­ške i na ko­nji­ma, po­što auto­mo­bil­ska put­na mre­ža ni­je bi­la raz­vi­je­na. Je­di­ni kol­ski put je bio Ba­jo­vo Po­lje – Nik­šić. Iz ovo­ga se mo­že za­klju­či­ti da su ras­po­re­đe­ne oku­pa­ci­o­ne sna­ge na pro­sto­ru Pi­ve bi­le iz­u­zet­no sla­be da bi slo­bo­dar­sku Pi­vu dr­ža­le u po­kor­no­sti. Me­đu­tim, oku­pa­tor je po­la­zio od či­nje­ni­ce da je ze­mlja ka­pi­tu­li­ra­la i sta­vi­la svoj ad­mi­ni­stra­tiv­ni i žan­dar­me­rij­ski apa­rat u slu­žbu oku­pa­to­ra. Oku­pa­ci­o­ne sna­ge su pri­mje­nji­va­le već raz­ra­đe­nu stra­te­gi­ju u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma ko­ja se te­me­lji­la na pri­do­bi­ja­nju ši­ro­kih na­rod­nih ma­sa, mir­nim, od­no­sno di­plo­mat­skim pu­tem, iz­bje­ga­va­ju­ći kon­flik­te bi­lo ko­je vr­ste. Tru­di­li su se da svo­jim po­na­ša­njem osta­ve po­zi­ti­van uti­sak kod do­ma­ćeg sta­nov­ni­štva, pru­ža­ju­ći po­moć sta­nov­ni­štvu na oku­pi­ra­noj te­ri­to­ri­ji, ma­te­ri­jal­nu, zdrav­stve­nu i sva­ku dru­gu ko­ja do­pri­no­si us­po­sta­vlja­nju oku­pa­ci­o­ne vla­sti. Ni­je­su uzi­ma­li ha­rač, ni­ti da­nak u kr­vi, pro­mje­nu vje­re i slič­no, kao što su to ra­di­li oto­man­ski oku­pa­to­ri, pa ih je od­re­đe­ni broj mje­šta­na pri­hva­tio. Jer, ni­ko od tih ni­je znao kraj­nje na­mje­re oku­pa­to­ra, a o fa­ši­zmu kao ide­o­lo­gi­ji još ma­nje. Po­seb­no o po­sle­di­ca­ma te ide­o­lo­gi­je uko­li­ko bi u ko­nač­nom ob­ra­ču­nu sa ci­vi­li­za­ci­jom po­bi­je­di­la. Svo­je po­na­ša­nje gra­đa­ni su pri­la­go­di­li po­na­ša­nju oku­pa­to­ra pre­ma nji­ma i sva­ka­ko od­lu­ci o ka­pi­tu­la­ci­ji Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je.
Na dru­goj stra­ni, ima­mo po­li­tič­ku gru­pa­ci­ju KPJ-a ko­ja je svje­sna op­šte si­tu­a­ci­je i na­mje­ra oku­pa­to­ra pa se ni­je mi­ri­la sa do­bro­čin­stvom oku­pa­to­ra, već je i po­zva­la na­rod na oru­ža­ni usta­nak pro­tiv oku­pa­to­ra. U svom pro­gla­su ja­sno je is­ta­kla cilj oru­ža­nog ustan­ka, a to je uni­šta­va­nje oku­pa­to­ra i nje­go­vih ma­te­ri­jal­nih po­ten­ci­ja­la, oslo­ba­đa­nje ze­mlje i po­ste­pe­no pre­ra­sta­nje ustan­ka u Na­rod­no-oslo­bo­di­la­či rat. Objek­tiv­no, po­vo­ljan uslov za po­če­tak oru­ža­nog ustan­ka i oslo­bo­di­lač­ke bor­be na­stao je 22. ju­na 1941. go­di­ne, ka­da je na­ci­stič­ka Nje­mač­ka iz­vr­ši­la agre­si­ju na So­vjet­ski Sa­vez. To je sva­ka­ko bio pre­lom­ni do­ga­đaj u me­đu­na­rod­noj voj­noj-po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji, ko­jom je otvo­re­na per­spek­ti­va za po­bje­du nad fa­ši­zmom.
Na­sta­vi­će se