- Piše: dr Vukić Ilinčić

Bom­be ko­je je Va­so Ću­la­fić no­sio pre­ko tur­ske te­ri­to­ri­je, ot­kri­ve­ne su, a on je uhva­ćen. Po­gra­nič­noj voj­sci ni­je on­da bi­lo te­ško da uhap­si Va­sa Ću­la­fi­ća, 2. no­vem­bra 1907. go­di­ne.
Po­gra­nič­ni po­li­tič­ki ko­me­sar, ko­man­dir Ra­do­mir Ve­šo­vić u iz­vje­šta­ju no­vo­di ofi­ci­re i voj­ni­ke ko­ji su uče­stvo­va­li u hva­ta­nju Va­sa Ću­la­fi­ća, tvr­de­ći da su to ra­di­li „iz sr­ca i du­še“. Me­đu­tim njih je „ci­je­la be­ran­ska na­hi­ja kri­la, osim jed­nog vr­lo ma­log iz­u­zet­ka“.
U Sr­bi­ji je Ću­la­fić stu­pio u kon­takt sa emi­gra­ci­jom i uni­ver­zi­tet­skom omla­di­nom. U iz­ja­va­ma Ću­la­fi­ća mo­že se uoči­ti do­sta ne­u­vjer­lji­vih či­nje­ni­ca. Ću­la­fić je, po svim po­ka­za­te­lji­ma, pro­ži­vio tor­tu­ru i bio pri­mo­ran da ta­ko go­vo­ri.
Iz­vje­sni za­tvo­re­ni­ci tu­če­ni su do be­svi­je­sti i pri­si­lja­va­ni da pri­zna­ju Raj­ko­vi­će­ve op­tu­žbe. „Tek kad su iz­nu­di­li ono što je tra­že­no ili bi­lo mo­gu­će iz­nu­di­ti, pre­sta­lo je fi­zič­ko zlo­sta­vlja­nje ne­sreć­nih žr­ta­va.“
Za­tvo­re­ni­ke, od ko­jih su iz­nu­đi­va­li ta­kva pri­zna­nja, za­tva­ra­li su u jed­nu pe­ći­nu Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ko­ja se zo­ve „Lad­ni­ca“ ili „Gu­ver­na­du­ri­ca“. Na­ro­či­ta pre­si­ja je vr­še­na nad za­tvo­re­nim ma­lo­ljet­nim gim­na­zi­jal­ci­ma.
Od is­tra­ge ni­je­su po­šte­đe­ni ni knja­že­vi bli­ži ro­đa­ci, kao voj­vo­da Đu­ro Pe­tro­vić. Od nje­ga su tra­ži­li da ka­že ka­ko je i zbog če­ga emi­gri­rao An­dri­ja Ra­do­vić (zet Đu­ra Pe­tro­vi­ća – primj. V.I.).
U is­tra­žnom za­tvo­ru bi­li su i ne­ki dr­žav­ni či­nov­ni­ci. Ne­ki za­tvor­ski stra­ža­ri su ot­pu­šte­ni iz slu­žbe.
Cr­no­gor­skom re­ži­mu ni­je uspje­lo da uhap­si glav­ne op­tu­že­ne, osim Va­sa Ću­la­fi­ća i Đu­ra Voj­vo­di­ća.
Na­ro­či­ta pa­žnja je u po­stup­ku obra­će­na hva­ta­nju Jo­va­na Đo­no­vi­ća, za ko­jeg su sma­tra­li da se sa­krio u rod­noj Crm­ni­ci, kao i Mar­ka Da­ko­vi­ća. Po­dat­ke su cr­no­gor­skoj taj­noj po­li­ci­ji da­va­le austro­u­gar­ske taj­ne slu­žbe. Ta­ko cr­no­gor­ski agent Ni­ko­la Jo­vi­će­vić u Mo­sta­ru sa­op­šta­va na­čel­ni­ku okru­ga da ima po­dat­ke da se Mar­ko Da­ko­vić na­la­zi u ma­na­sti­ru Ži­to­mi­slić i da ga kri­je ar­hi­man­drit ma­na­sti­ra Mi­ha­i­lo­vić. Vla­sti su pre­tre­sle ma­na­stir ali ni­je­su na­šle Da­ko­vi­ća.
Lo­pi­čić u svo­joj bro­šu­ri ka­že da mu je bi­lo za­go­net­no što Va­sa Ću­la­fi­ća hva­ta­ju du­bo­ko „u tur­skoj gra­ni­ci“ i ta­mo mu od­u­zi­ma­ju bom­be kad su mo­gli, po­što su već sve zna­li, pod nad­zo­rom po­li­ci­je da ga pra­te sve dok bom­be ne pre­da ono­me ko­me ih je no­sio. Do­dat­ni raz­log da na to gle­da s ne­po­vje­re­njem je Raj­ko­vi­će­va iz­ja­va da je ključ od ko­fe­ra ko­ji je no­sio Ću­la­fić kod nje­ga i da je sam utvr­dio da je to isti­na. Lo­pi­čić ka­že da se ti­me do­ka­zu­je da se Raj­ko­vić „pri pri­je­mu sa­mih bom­bi u Be­o­gra­du, spre­mao ka­ko će da op­tu­žu­je i do­ka­zu­je“.
On­da­šnja vla­da La­za­ra To­ma­no­vi­ća, ka­že Lo­pi­čić, bi­la je sa­mo fi­gu­ra, „a u stva­ri su je sa­či­nja­va­li lju­bim­ci – udvo­ri­ce Na­sled­ni­ka Da­ni­la: La­zar Mi­ju­ško­vić, Jo­vo Po­po­vić, Jan­ko Vu­ko­tić, Mir­ko Mi­ju­ško­vić, Jo­van Pla­me­nac i Sa­vo Vu­le­tić sa svi­je­ma re­po­vi­ma i pri­rep­ci­ma. Ovaj gro lju­di ko­ji di­šu di­vljač­kom mr­žnjom na Sr­bi­ju, sa­či­nja­vao je stvar­nu, za­ku­li­sa­nu vla­du...“
Oni su „glu­mi­li“ ne­ku tre­ću po­li­tič­ku „frak­ci­ju“ iz­me­đu klu­ba­ša i pra­va­ša, čak „opo­zi­ci­ju pra­va­ši­ma“. (U Skup­šti­ni po­zna­ta kao Mi­ju­ško­vić – Ja­buč­ka po­li­tič­ka gru­pa­ci­ja – primj. V. I.)
Za nji­ho­ve ci­lje­ve vje­što su ko­ri­sti­li, ka­že Lo­pi­čić, dr Se­ku­lu Dr­lje­vi­ća i Jan­ka Spa­so­je­vi­ća, pr­vog kao tvor­ca op­tu­žni­ce u bom­ba­škoj afe­ri, dok je dru­gi bio za­du­žen kao „struč­njak“ za eks­tra­di­ci­ju okri­vlje­nih iz­van Cr­ne Go­re.
Za vri­je­me bom­ba­ške afe­re do­dvor­ni­štvo vla­sti­ma je bi­lo ve­o­ma iz­ra­že­no, o če­mu go­vo­ri i pi­smo pot­pi­sa­no sa „Bra­ća Mar­ti­no­vi­ći“, ko­je je ina­če pot­pi­sao pu­nim ime­nom i pre­zi­me­nom pred­sjed­nik op­šti­ne Ba­ji­ce – Đu­ro M. Mar­ti­no­vić. Na­i­me, u pi­smu se Mar­ti­no­vi­ći „od­ri­ču” brat­stve­ni­ka Ni­ka T. Mar­ti­no­vi­ća za­to što je bio je­dan od op­tu­že­nih u „za­vje­ri s bom­ba­ma“. U to­ku bom­ba­ške afe­re cr­no­gor­ski re­žim ni­je obra­ćao pa­žnju sa­mo na za­vje­ru. Sa­sta­vlja­ni su ad hok voj­ni su­do­vi ko­ji su su­di­li op­tu­že­ni­ma za bi­lo ko­ju rad­nju ve­za­nu za afe­ru.
Za­ni­mlji­vo je i jed­no pi­smo, od­no­sno žal­ba mi­ni­stru unu­tra­šnjih dje­la od tur­skog po­da­ni­ka Mu­ja Ra­ku­ša, ko­ji je ra­dio za cr­no­gor­sku po­li­ci­ju i bio glav­ni uče­snik u hva­ta­nju osum­nji­če­nog Va­sa Ću­la­fi­ća. Ni­ko­la Ra­kuš je imao ne­pri­jat­no­sti od tur­skih lo­kal­nih vla­sti iz Pla­va zbog sa­rad­nje sa cr­no­gor­skom po­li­ci­jom i po­gra­nič­nom stra­žom, pa je mo­rao da pre­bjeg­ne na cr­no­gor­sku te­ri­to­ri­ju. U žal­bi tra­ži po­moć, ko­ju na­vod­no za sa­rad­nju za­slu­žu­je.
(Na­sta­vi­će se)