Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo pro­šle go­di­ne ni­je po­kre­nu­lo ni­jed­nu is­tra­gu o rat­nim zlo­či­ni­ma. Umje­sto no­vih pred­me­ta i is­pi­ti­va­nja za kri­vič­na dje­la pro­tiv čo­vječ­no­sti, zbog ko­jih je Cr­na Go­ra go­di­na­ma una­zad do­bi­ja­la ozbilj­ne kri­ti­ke i od pred­stav­ni­ka EU, tu­ži­la­štvo je to­kom 2017. go­di­ne od­ba­ci­lo sve do­sa­da­šnje pri­ja­ve u tim slu­ča­je­vi­ma. Ta­ko, re­zi­me ra­da SDT-a po pi­ta­nju rat­nih zlo­či­na za sle­de­ću go­di­nu gla­si: se­dam od­ba­če­nih pri­ja­va.
– Pro­tiv uči­ni­la­ca kri­vič­nih dje­la rat­nih zlo­či­na od­ba­če­ne su pri­ja­ve pro­tiv se­dam li­ca (šest za kri­vič­no dje­lo ge­no­cid i je­dan za rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva). U iz­vje­štaj­nom pe­ri­o­du ni­je bi­lo no­vo­for­mi­ra­nih pred­me­ta zbog kri­vič­nih dje­la pro­tiv čo­vječ­no­sti i dru­gih do­ba­ra za­šti­će­nih me­đu­na­rod­nim pra­vom (rat­ni zlo­či­ni) – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju SDT-a, na čijem je čelu Milivoje Katnić.
Svi pred­me­ti u ko­ji­ma su spe­ci­jal­ni tu­ži­o­ci po­stu­pa­li to­kom pro­šle go­di­ne bi­li su iz ra­ni­jih go­di­na.
– Iz pret­hod­nog pe­ri­o­da osta­lo je ne­ri­je­še­no pri­ja­va pro­tiv se­dam li­ca, od če­ga pro­tiv šest li­ca zbog kri­vič­nog dje­la – ge­no­cid iz čla­na 426 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re, a pro­tiv jed­nog li­ca zbog kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva iz čla­na 428 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re. Sve ove kri­vič­ne pri­ja­ve su u ovoj go­di­ni ri­je­še­ne od­ba­ča­jem – na­vo­de iz tu­ži­la­štva.
To­kom pret­hod­nih go­di­na tu­ži­la­štvo je po­no­vo otvo­ri­lo is­tra­ge u slu­ča­je­vi­ma Mo­rinj, Bu­ko­vi­ca, De­por­ta­ci­je i Ka­lu­đer­ski laz. Ta­ko­đe, vo­đe­ne su i tri is­tra­ge o slu­čaj­ve­i­ma po po­je­di­nač­nim is­tra­ga­ma za od­re­đe­na li­ca ko­ja su cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni. U is­tra­ga­ma, cr­no­gor­skim tu­ži­o­ci­ma po­ma­ga­le su ko­le­ge iz re­gi­o­na.
Ka­da je sa­op­štio da je u tu­ži­la­štvu for­mi­ra­no se­dam pred­me­ta za rat­ne zlo­či­ne, vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić ka­zao je da tu­ži­la­štvo pri­mje­nju­je Stra­te­gi­ju za is­tra­ži­va­nje rat­nih zlo­či­na ko­jom su, ka­ko je na­veo, de­fi­ni­sa­na dva ci­lja.
– Je­dan se od­no­si na iden­ti­fi­ka­ci­ju do­ga­đa­ja u ko­ji­ma po­sto­ji mo­guć­nost da su kao po­ten­ci­jal­no osum­nji­če­ni uče­stvo­va­li cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni. Dru­gi cilj je iden­ti­fi­ka­ci­ja cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na ko­ji su mo­žda uče­stvo­va­li u pa­ra­mi­li­tar­nim gru­pa­ma ak­tiv­nim to­kom ra­ta – po­ja­snio je Stan­ko­vić ta­da.
Na­veo je i da je ta­da utvr­đe­no da se u dva pred­me­ta pred tu­ži­la­štvom Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne me­đu osum­nji­če­ni­ma na­la­ze dva cr­no­gor­ska dr­ža­vlja­ni­na.
Do­sa­da­šnje is­tra­ge ko­je je tu­ži­la­štvo vo­di­lo za zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti uglav­nom su, na­kon vi­še­go­di­šnjih is­tra­ga i su­đe­nja okon­ča­ne oslo­ba­đa­ju­ćim pre­su­da­ma. Ta­ko, umje­sto osu­đi­va­nja po­či­ni­la­ca rat­nih zlo­či­na, Cr­na Go­ra je pla­ti­la mi­li­o­ne eura od­še­te­te li­ci­ma ko­ja su hap­še­na i neo­sno­va­no pri­tva­ra­na zbog ovih op­tu­žbi.
M.V.P.


Po­dig­nu­ta jed­na op­tu­žni­ca

Osim od­ba­ča­ja se­dam pri­ja­va za rat­ne zlo­či­ne, tu­ži­la­štvo je pro­šle go­di­ne po­di­glo op­tu­žni­cu u jed­noj is­tra­zi ko­ja je, ta­ko­đe, iz pret­hod­nog pe­ri­o­da.
– Na­kon za­vr­še­ne is­tra­ge iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, po­dig­nu­ta je op­tu­žni­ca pro­tiv jed­nog li­ca zbog kri­vič­nog dje­la – rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva iz čla­na 142 stav 1 Kri­vič­nog za­ko­na Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je. Op­tu­žni­ca je rje­še­njem su­da po­tvr­đe­na, a su­đe­nje po is­toj ni­je odr­ža­no u iz­vje­štaj­nom pe­ri­o­du – na­vo­de iz tu­ži­la­štva.
U to­ku je su­đe­nje Nik­ši­ća­ni­nu Vla­du Zma­je­vi­ću, op­tu­že­nom za rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vi­la na Ko­so­vu 1999. go­di­ne. Zma­je­vi­ća te­re­te da je 30. mar­ta 1999. go­di­ne, kao do­bro­vo­ljac, u se­lu Že­gra kod Gnji­la­na, uče­stvo­vao u ubi­stvu gra­đa­na al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti.