Knji­ga Ve­se­li­na Ko­sti­ća ,,Bri­ta­ni­ja i Sr­bi­ja: kon­tak­ti, ve­ze i od­no­si: 1700-1860”, ka­pi­tal­no dje­lo iz isto­ri­je kul­tu­re, po­li­tič­kih i dru­štve­nih od­no­sa, ob­ja­vlje­na je ne­dav­no u iz­da­nju ,,Ar­hi­pe­la­ga” u no­voj edi­ci­ji ,,Kul­tu­ra i edi­ci­ja”.
Na pre­ko 530 stra­na Ko­stić is­crp­no ot­kri­va srp­sko-bri­tan­ske kon­tak­te, ve­ze i od­no­se u XVI­II i XIX vi­je­ku od onih ko­je su stva­ra­li voj­ni­ci, po­čev od pr­vih bri­tan­skih na­jam­ni­ka u srp­skim kra­je­vi­ma, do onih ko­je su stva­ra­li put­ni­ci i avan­tu­ri­sti, pi­sci i pu­to­pi­sci, di­plo­ma­te i spe­ci­jal­ni iza­sla­ni­ci i agen­ti. Knji­ga ,,Bri­ta­ni­ja i Sr­bi­ja: kon­tak­ti, ve­ze i od­no­si: 1700-1860” je uz­bu­dlji­va pri­ča o pu­to­va­nji­ma na Is­tok i stva­ra­nju sli­ke o Sr­bi­ji i Is­to­ku, o knji­žev­nim i kul­tur­nim ve­za­ma, kao i o srp­skim mo­ti­vi­ma u u en­gle­skoj knji­žev­no­sti.
– Ko­stić je je­di­ni čo­vjek u na­šoj kul­tu­ri ko­ji je u ovom tre­nut­ku mo­gao da na­pi­še ova­kvu knji­gu – re­kao je na pres kon­fe­ren­ci­ji Goj­ko Bo­žo­vić, glav­ni ured­nik Ar­hi­pe­la­ga.
Ko­sti­će­va knji­ga ot­kri­va za­što su u en­gle­skoj knji­žev­no­sti i kul­tu­ri u XVI­II i XIX vi­je­ku na­sta­ja­li ro­ma­ni, ope­ra, po­zo­ri­šne dra­me i pred­sta­ve i pje­sme o Be­o­gra­du, o op­sa­di Be­o­gra­da, o Ka­ra­đor­đu ili o ju­na­štvu Er­la od Kro­for­da u bi­ci kod Groc­ke 1741. go­di­ne.
– Pri­ča o ra­nim ve­za­ma iz­me­đu sta­nov­ni­ka Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i ži­te­lja u srp­skim kra­je­vi­ma slo­že­ni­ja je ne­go što bi se to mo­glo u pr­vi mah pret­po­sta­vi­ti. Pri­ča o mo­ti­vi­ma zbog ko­jih su lju­di s da­le­kih bri­tan­skih ostr­va u ovo vri­je­me pro­la­zi­li kroz kra­je­ve da­na­šnje Sr­bi­je ili bo­ra­vi­li u nji­ma slo­že­na je i raz­li­ku­je se od raz­do­blja do raz­do­blja. Sa­mo bri­tan­ski put­ni­ci – a oni su rje­đi od nje­mač­kih ili fran­cu­skih – či­ne ve­li­ku i ša­ro­li­ku ga­le­ri­ju. Me­đu nji­ma, kao što će­mo vi­dje­ti, na­la­zi­mo po­bo­žne vjer­ni­ke na pu­tu u Sve­tu ze­mlju, tr­gov­ce u po­tra­zi za no­vim tr­ži­šti­ma, ra­do­zna­le du­ho­ve želj­ne da se upo­zna­ju s tur­skom ci­vi­li­za­ci­jom ili ži­vo­tom na rub­nim pod­ruč­ji­ma hri­šćan­skog svi­je­ta, na­uč­ni­ke, sve­šte­ni­ke, di­plo­ma­te, špi­ju­ne, pu­sto­lo­ve ili jed­no­stav­no lju­de ko­ji ni­su mo­gli da se skra­se na jed­nom mje­stu. Jed­nu ma­lo po­zna­tu, ali mo­žda naj­broj­ni­ju gru­pu lju­di iz Bri­ta­ni­je ko­ji su se u ovom raz­do­blju na­šli u na­šim kra­je­vi­ma či­ni­li su pro­fe­si­o­nal­ni voj­ni­ci. Ne­ke je do­vo­dio pu­sto­lov­ni duh, ne­ke te­ške pri­li­ke u sop­stve­noj ze­mlji, ne­ke že­lja da ovla­da­ju onim što ka­pe­tan Flu­e­lin u Šek­spi­ro­vom Hen­ri­ju V na­zi­va di­sci­pli­na­ma ra­ta, ne­ke te­žnja da se is­tak­nu hra­bro­šću i stek­nu ugled me­đu sa­vre­me­ni­ci­ma, a mno­ge iz­gle­di za za­ra­du i rat­ni plen – ka­že dr Ve­se­lin Ko­stić.
A.Ć

Po­zna­ti
šek­spi­ro­log

Ve­se­lin Ko­stić (1931) je an­gli­sta, isto­ri­čar knji­žev­no­sti i kul­tu­re, po­zna­ti šek­spi­ro­log. Od 1956. do 1996. pre­da­vao je en­gle­sku knji­žev­nost na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Ob­ja­vio je vi­še knji­ga iz isto­ri­je en­gle­ske knji­žev­no­sti. Pri­re­dio je i dvi­je an­to­lo­gi­je ese­ja: An­to­lo­gi­ju ame­rič­kog ese­ja i En­gle­ski esej.
Dru­go pod­ruč­je pro­u­ča­va­nja Ve­se­li­na Ko­sti­ća su ju­žno­slo­ven­sko-en­gle­ske kul­tur­ne i dru­ge ve­ze. Ko­stić je pre­veo sa en­gle­skog ili na en­gle­ski je­zik pre­ko 40 knji­ga. Do­bit­nik je i na­gra­de „Mi­loš Đu­rić” za naj­bo­lji pre­vod iz obla­sti ese­ji­sti­ke u 2005. go­di­ni i na­gra­de za ži­vot­no dje­lo Udru­že­nja knji­žev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je (2006).